Uvod
Granice mog je
zika su granic emog sveta
Vitgenštajn
Sva živa bića zasnivaju svoj opstanak na pouzdanim informacijama o sopstvanoj okolini
u stvari, veliki matematičar Norbert Viner jedanput je napomenuo da se svet „može
posmatrati kao bezbroj poruka onima koje to može zanimati“.Razmena tih poruka je ono
što nezivamo komunikacija.(Pol Valcik „Koliko je stvarno stvarno“)
Termin komunikacija potiče od latinske reči
communiciacio
što znači opštenje,
saobraćanje. Govorništvo se pojavillo sa čovekovom sposobnošću da misli i da se
izražava.Nastala je iz praktišnig razloga pre svega iz potrebe da se komunicira sa
okruženjem.
nauka koja se bavi izučavanjem komunikacije naziva se
komunikologija.Komunikologija je relativno mlada nauka, u kojoj od biologije,
informatike, prava, žurnalistike, politikologije i umetnoosti, veoma važno mesto
zauzimaju lingvistika i retorika.(„Komunkologija“, Prof. Dr. Tijana
Mandić )Komunikacije je suština moderne nauke, a poruka je njen Bog.
Kad je iyaberem rec ona znaci ono što zzaberem da zna
č i, ni manje ni
više
Luis Kerol
1
Pojam i struktura javnosti
Pojam javnosti ima dvostruki istorijski koren. U svojoj najranijoj upotrebi pojam javnosti ima
značenje opšteg društvenog dobra. U ovom smislu pojam javnosti stoji u opoziciji prema onome što
je privatno. To značenje pojam javnosti bastini iz starogrčkog razumevanja politike, Rimske
republikanske tradicije i Rimskog prava. Ovo značenje leži u korenu latinske reci
res publica
,
kojom se po prvi put pravno definiše javna stvar. Javna stvar je opšte dobro, dobro koje je dostupno
svima za upotrebu. Ovaj leksički koren imaju npr. engleska reč za javnost (the public) ili francuska
reč (le public). Drugi smisao reči javnost modernijeg je porekla i stoji u opoziciji prema onome što
je tajno. Podrazumeva je ono što je manifestno, objavljeno, odnosno otvoreno opštem opazanju.
Ovo značenje leži u korenu nemačke reči (die Öffentlichkeit) ili srpskom korenu reci javnost.
Prosvetiteljstvo je ovom pojmu dalo poseban značaj. Sud koji je kriticki preispitan od strane
mnogih ispravniji je nego sud koji donose samo neki. Ovo epistemolosko uverenje je vremenom
dobilo i svoj politički značaj.
Društveno-istorijskim i teorijskim spajanjem ova dva značenja nastalo je ono što se danas obično
naziva građanska javnost. Javnost koju čine ljudi, u ulozi građana političke zajednice, koji su
sposobni da donose sudove i preispituju ono što jeste i treba da važi kao opšte dobro. Opšte dobro
je rezultat (političke) odluke donete u otvorenoj raspravi prema pravilima foruma predvidjenih za
to, ali i uz ucešće publike koja donosi svoj sud.
Javnost čine građani, okupljeni u publiku, koji raspravljaju i donose svoj sud o opštim temama
prema kulturno ili institucionalno određenim pravilima i procedurama. Ovako određena javnost ima
sledeće strukturne elemente:
a) publiku koja efektivno učestvuje u dijalogu i zajednčkom životu zajednice
b) javni život koji se sastoji iz tipa aktivnosti koje publika praktikuje, javnog prostora i dostupnih
sredstava koja se koriste u tu svrhu
c) teme o kojima je dozvoljeno raspravljati se, davati im publicitet i njihov redosled unutar javnog
dijaloga
d) procedure i pravila javnog dijaloga koja definišu pravila postupanja unutar javne sfere i
predstavljaju kriterijum kada je saglasnost postignuta u dijalogu istinska
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
