1
SEMINARSKI RAD
TEMA
MODELI KOMUNIKACIJE
Mentor: Student:
2
UVOD
Bilo koje društvo, zajednica, organizacija, preduzeće, mora imati i poštovati određena
pravila i odnose da bi funkcionisala. Kvalitet odnosa u jednoj zajednici i njena efikasnost zavise
od mnogo faktora, ali osnov svega čini komunikacija članova zajednice. Komunikacija između
njih samih i prema spoljnjem svetu.
Način komuniciranja, komunikacioni kanali, pravila komuniciranja mogu biti određeni,
manje ili više detaljno i strogo definisani, i uglavnom i jesu u dobro organizovanim
zajedniciama, ali samo od ljudi, pojedinaca zavisi hoće li dobrom međusobnom komunikacijom
ostvariti veću harmoniju odnosa i bolju efikasnost organizacije.
Današnje društvo obeleženo je naglim rastom i razvojem informacione tehnologije (IT),
što je dovelo do velike zavisnosti društva, u širem smislu, od znanja i kompetencija osoba u IT
području. Iako ta zavisnost raste iz dana u dan, ljudsko pravo na obrazovanje i informacije nije
prošireno i na IT područje. Pojavili su se problemi koji utiču na društvo u celini, koji stvaraju
prepreke i udaljavaju ljude od glavnog razloga i motivacije za napredak.
Razvoj tehnologije u XX veku doveo je do bitnih promena u svim oblastima društva.
Autori koji su se bavili analizom uticaja nove tehnologije u marketingu bili su u toj meri
radikalni da su zastupali tezu o potpunoj zameni postojećih oblika poslovanja novim, tehnološki
daleko savršenijim formama. Iako je, često njihov uticaj bivao precenjen, ne može se poreći da je
savremena tehnologija pružila nove mogućnosti razvoja postojećim oblicima poslovanja i
komuniciranja.
4
prirode (sadržaja) poruke;
broja ljudi kojima je poruka namenjena, što je posebno značajno.
Pod terminom
komunikacija
krije se jedan ogroman svet kog najčešće nismo svesni.
Ukratko, komunikacija je proces razmene informacija između dva ili više učesnika. Nama
najvažniji oblik komunikacije je onaj koji se tiče ljudske komunikacije, a ona se skoro potpuno
odvija putem jezika, odnosno dogovorenim sistemom znakova (oko 6.000 različitih jezika kao
dogovorenih sistema znakova je danas u upotrebi).
Jer
jezik
nije samo ono što se govori i piše, već obuhvata i procese našeg mišljenja (jer
mi i mislimo rečima), nesvesne delove ličnosti (i u snovima pričamo), emotivno se takođe
izražavamo jezikom, a u poslednje vreme sve se više razotkrivaju i neverbalni signali koji
koristimo. Oni su, iako se možda nekome ne čini tako, takođe elementi jezika. Gestovna
komunikacija osoba sa oštećenjem sluha takođe je jezički sistem.
Govor
, kao oblik komunikacije je potpuno podređen pravilima jezika izvesne grupe ljudi
(gore sam navela podatak o postojanju 6.000 takvih grupa), pa svaki jezik na svetu ima svoja
pravila tj. gramatiku, i manji ili veći fond reči, pa još i nekoliko dijalekata sa posebnim pravilima
i akcentima, pa žargon, pa posebne termine u posebnim oblastima (npr. matematika, politika,
ekonomija, lingvistika, poljoprivreda, sport itd). A razvijenost govornih organa čini nas
specifičnim u čitavom živom svetu planete...
Imajući u vidu gore navedeno, možemo da zaključimo da
je svako od nas vrlo
autentičan govornik
, i koliko god pričali istim jezikom mi se svi izražavamo na jedinstven, sebi
svojstven način.
2
Ovo je nešto što je potrebno imati u vidu kada kritikujemo ili procenjujemo
nečije verbalne sposobnosti, a posebno dece čiji se jezički i mentalni kapaciteti tek razvijaju.
Zato je najbolje da, ukoliko imamo ikakve sumnje u vezi sa načinom pričanja ili nepričanja drage
nam osobe, a posebno deteta, potražimo i mišljenje logopeda.
1.1.Šta je komunikacija?
2
Banjanin, M.,:
Efikasna poslovna komunikacija
, Želnid, Beograd, 1999.str.23-24.
5
Gledano sa stručne strane definicija kaže, da je komunikacija prvenstveno način
razmenjivanja informacija ili prenošenja poruka uz pomoć unapred dogovorenog i razumljivog
sastava sporazumevaja.
3
Komunikacija je najmanje ono što kažemo. Način kako to kažemo čini
preko 90% udela kod uspostavljanja odnosa i prihvatanja u međuljudskoj komunikaciji.
Ljudi komuniciraju od samog početka čovečanstva, o čemu svedoče gore navedenih 90%
puteva, u koje možemo da ubrojimo svaki vid
neverbalne
komunikacije - na primer: izgled,
mimika, govor tela, intonacija, ritam glasa, jačina i sam zvuk govora, itd. Nemo sporazumevanje
među životinjama, isključivo govorom tela, instinkta ili dela, takođe spada pod opšti pojam
komunikacije. Za nas ljude je komunikacija tokom vremena ipak poprimila neku drugu, složeniju
dimenziju.
Komunikaciju možemo podeliti u dve sfere:
Prva bi bila
transmisiona komunikacija,
što znači prenos ili prosleđivanje informacija.
4
Druga sfera podrazumeva
ritualnu komunikaciju,
koja stoji za kulturološki pojam
komunikacije i obuhvata jezik, govor, kulturne forme, ples, arhitekturu svojstvenu za
svako novo doba, kao i muziku i umetnost slikarstva, vajarstva,itd.
5
Jedna od ključnih reči ovde je
informacija,
(oblikovati, obrazovati), koja je sam predmet
poruke ili sadržaj komunikacije, ona je
novo znanje.
Poruka mora da ima svoj kod i kontekst.
Kod, koji stoji za značenje određenog znaka i kontekst, koji menja smisao, funkciju i
informativnu kvotu poruke.
3
Mandić, T.,:
Komunikologija
, Grmeč, Beograd, 1995.str.72.
4
Mandić, T.,:
Komunikologija
, Grmeč, Beograd, 1995.str.72-73.
5
Mandić, T.,:
Komunikologija
, Grmeč, Beograd, 1995.str.73.
