Најважнији утицаји на формирање језичке културе деце предшколског узраста
1
Увод
Говор је средство помоћу кога деца успостављају социјалне контакте. Поред тога,
он је и значајно средство мишљења. У њему и путем њега користе се артикулисани
гласови и писани симболи са значењем, којима се преноси значење другима. Новорођенче
не уме да говори нити је у стању да разуме говор. У развоју говора, који тече упоредо са
развојем моторних и интелектуалних способности, могу се разликовати две фазе:
прелингвистичка и лингвистичка.
Фактори који утичу на развој говора су здравље, интелигенција, социоекономски
односи, односи у породици, пол и билингвизам. На учење говора утичу имитација,
асоцијација значења, мотивација и начин говора. Постоји више различитих теорија о
развоју говора, о којима ће бити речи у даљем тексту. Поремећаји који се јављају у развоју
говора су грешке и дефекти (шушкање, нејасан говор, муцање и замуцкивање) говора.
Језик је способност општења са другима. Он обухвата свако средство за комуникацију при
чему се мисли и осећања симболизују тако да се на тај начин преноси одређено значење. У
томе су обухваћене различите форме комуникације као што је писани, говорни, знаковни,
фацијални, гестовни, пантомински и уметнички начин комуницирања. Он представља
једну од главних појава у којима се човек разликује од нижих форми живота. Говор је само
једна од форми језика, где се користе артикулисани гласови или речи за преношење
одређених значења. Развој говора је развој обликовања гласова, процес рашћења који
полази од нејасних, неодређених и случајно формираних гласова до јасних, разговетних и
контролисаних гласова.
Говор је истовремено и облик и регулатор понашања. Он учествује у регулисању
сопственог понашања, а усмерава и понашање других особа. Помоћу говора се олакшава
децентрација предшколског детета, тј. превазилажење његовог егоцентризма. Пример за то
је када одрасла особа тражи од детета потпунија обавештења (или образложења) о
ситуацији која је само детету била доступна. Говором дете упознаје конвенције, и то путем
информација о томе шта јесте, а шта није дозвољено, шта јесте, а шта није пожељно итд.
Најважнији утицаји на формирање језичке културе деце предшколског узраста
2
Говор детета утиче и на његово прилагођавање, што повратно позитивно утиче на
целокупан развој.
Од првог дана у образовном систему треба константно радити на усавршавању
говора, односно на правилном изражавању детета и посебну пажњу посветити култури
слушања саговорника. Због тога је један од основних циљева образовања и васпитања од
предшколске установе до факултета развијање вештине говорења сваког појединца. Начин
изражавања је од веома великог значаја за свакодневни живот одраслог човека. Правилан,
јасан, сврсисходан, добро осмишљен говор се вежба, усавршава и потребно је да се дете
стално упућује на то како да говори. Још су стари реторичари говорење дефинисали као
вештину и уметност. Због тога је неопходно развијати вештину и уметност говорења уз
стално увежбавање, посебно инсистирајући на естетској и уметничкој димензији.
(Цветановић, 2001: 68)
Мој рад је усмерен на најважније утицаје на формирање језичке културе деце
предшколског узраста, на развој дечјег говора, комуникацију и на разне спољашње утицаје
околине на сам развој језичке културе деце предшколског узраста, као што су: породица,
васпитачи...
Најважнији утицаји на формирање језичке културе деце предшколског узраста
4
1.2. Изглед тока уредног језичког развоја
Фаза основних биолошких шумова (од рођења до 8. недеље)
:
То је фаза рефлексног – спонтаног гласања: гласова пријатности (тиши и
мелодичнији) и гласови непријатности (јачи продорнији). Ова фаза је веома важна за
свеукупни говорни развој. Све бебе по рођењу плачу на исти начин а онда се плач
модификује у зависности од језичког окружења. Комуникацију изражава покретима целог
тела и изразима лица. Беба почиње да перципира говор преко његове спољашње форме. Од
рођења беба препознаје глас мајке, разликујући га од очевог, јер га је слушала још док је
била у мамином стомаку. Продукује гласове – самогласнике.
Фаза гукања (од 8. недеље до 20. недеље)
:
У овој фази дете овладава првим елементом говора – интонацијом. Лежећи на
леђима беба открива веларне (грлене) сугласнике к, г, х...тако у комбинацији са вокалима
беба почиње да гуче. Уколико се у бебино гукање укључе и родитељи гукање дуже траје.
Између другог и четвртог месеца живота одојче почиње да реагује на значења различитих
тонова гласа. Окреће главу ка извору звука.
Гласовна игра (вокална игра), (од 16. до 20. па и до 30. недеље – 3, 5 мес. до 5, 5 мес.) :
Овај период је значајан јер се остварује спајање одвојених гласова у гласовне
скупине на чијем темељу се гради говор. Прелазна је фаза из гукања у фазу брбљања. У
четвртом месецу беба почиње да открива чари игре. Беба открива да њена акција над
играчком изазива одређену реакцију – промену стања играчке (циркуларне схеме).
Једнолично, монотоно, тихо успорено гукање, симптоми су који носе ризик за неки
поремећај у говору.
Фаза брбљања: 6. до 9. месеца:
Најважнији утицаји на формирање језичке културе деце предшколског узраста
5
Фаза брбљања поклапа се са почетком заузимања седећег положаја. Све то пружа
нови поглед на свет. Беба брбља сама али много више када има саговорника. Може да
заплаче када јој се приближи недовољно позната особа. Прешла је са гукања и вокалне
игре на брбљање, приликом чега мења интонацију. У брбљању се појављују многи
гласови: самогласници – а, е, и, о, у, у комбинацији са сугласницима: к, г, п, б, т, д, м, н.
Гласови почињу да личе на гласове матерњег језика, што се остварује уз помоћ
аудитивнофонаторне спреге.
Фаза појаве првих речи (од 9. до 15, па и до 18. месеца):
У периоду између 10. и 12. месеца најчешће ће се јавити прва реч. На овом узрасту
беба изговара прву смислену реч - реч са значењем, као и:
Варијација у мелодији, ритму и тону гласа постају главна карактеристика дечјих
исказа (већина деце изговори прву реч од 10. до 12. месеца);
Усмерава пажњу на говор људи око себе;
Разуме речи које означавају имена људи или бића око себе (тзв. породични речник).
Постоје два степена разумевања: ситуационо и лингвистичко;
Опонаша неке активности (кашљање, кијање, смејање);
Овладава ономатопејом и јављају се прве речи. (Игњатовић и Савић, 2003: 77).
Параметри који су наведени за развој дечјег говора у одређеном узрасту, могу да
буду веома добар показатељ родитељима и васпитачима који треба да уоче недостатке у
дечјем говору, или при детектовању деце која имају изразит смисао за говор. Познавање
развојних карактеристика и могућности деце у одређеном узрасту, знатно ће олакшати
посао родитељу и васпитачу, а истовремено ће им помоћи да пред дете постави реалне
задатке уз помоћ којих ће остварити пројектоване циљеве.
Ако је говор у породици и вртићу близак стандардном језику, деца ће ту стећи основе
правилног говора (наглашавајући овако велики утицај средине на развој дечјег говора,
посебно утицај говора одраслих, и изузетно говора васпитача, не можемо негирати
важност општег психичког развоја деце).
Најважнији утицаји на формирање језичке културе деце предшколског узраста
7
2. Комуникација
Према дефиницији датој у Вујаклијином Лексикону комуникација је латинска реч и
значи саопђтавање, саопштење, веза, опхођење, додир; комуникативан значи преношљив,
који се лако преноси на другог, који радо казује мисли другом, разговоран, приступачан.
(Вукајлија 1991).
У комуникацији учествују пошиљалац и прималац поруке који при споразумевању
користе исти код (уређени систем знакова, одређена правила за употребу тих знакова).
Комуникација означава усмене размене порука између најмање две особе, са одређеним
циљем, које се увек одвијају у оквиру неке ситуације које одређује ток такве размене. Ово
схватање говора одређује: место детета у васпитном процесу, улога васпитача,
организацију средине, квалитет односа између деце и одраслих, избор средстава и
материјала, као и избор садржаја, игара и активности.
Теорија информације је једна од дисциплина кибернетике, то јест науке о
управљању процесима или системима, која сваки процес разматра са становништва
пријема, прераде и предаје информација било код живих бића - људи, или код аутомата.
Постављајући сваки процес као кружење информација, теорија информација користи
квантитативне поступке за математичко исказивање и моделовање тих процеса.
Саставни део кибернетике је и теорија комуникације која истражује комуникацију
или размену информација међу живим бићима али и између живих и неживих бића.
Комуникација је процес узајамних утицаја једних искустава на друге, а може се
дефинисати и као размена искустава.
