SADRŽAJ
Uvod..........................................................................................................................................2
Razrada teme.............................................................................................................................3
Definicija palijativne nege.............................................................................................3
Palijativna nega i hospitalizacija....................................................................................5
Populacija bolesnika kojima je namenjena palijativna/hospitalna nega............6
Sistem organizacije i modeli palijativne nege..................................................7
Komunikacija u palijativnoj nezi...................................................................................8
Zaključak..................................................................................................................................12
Literatura..................................................................................................................................13
Komunikacija u palijativnoj nezi
Seminarski rad
strana 1
UVOD
Svaki čovek ima pravo da se bez bola i uz što manju duševnu patnju suočava s
uznapredovalom ili terminalnom bolesti, a što mu omogućavaju postupci i stavovi moderne
palijativne medicine. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, palijativna je nega
pristup koji poboljšava kvalitet života bolesnika i njihovih porodica, suočavajući se s
problemima vezanim uz bolest koja preti životu. Ona to čini putem sprečavanja i olakšanja
trpljenja, pomoću rane identifikacije i besprekorne procene i lečenja bola i drugih problema,
fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. Akcenat je na interdisciplinarnom lečenju bolesnika i
članova porodice od saznanja o dijagnozi neizlečive bolesti do razdoblja žalosti nakon smrti
pojedinca.
„Komunikacija u savremenoj civilizaciji je univerzalni simbol svega postojećeg. Ako je
percepcija subjektivni osećaj objektivne stvarnosti, onda je komunikacija proizvod onog što
nazivamo stvarnošću, a za neke i smisao života."(Kekuš D.,2003).
"Komunikacija je dinamičan i složen proces u kome ljudi šalju i primaju verbalne i
neverbalne poruke da bi razumeli i da bi njih razumeli" (Hargie,1994).
Komunikacija je aktivnost koja stvara nešto zajedničko i zbog toga se smatra osnovom
socijalne interakcije odnosno međuljudskih odnosa. Kad god postoji interakcija postoji i
razmena misli, osećaja i poruka[2]. Komunikacija između osoba može se ostvariti iako osobe
nisu u bliskom fizičkom kontaktu jer se komunikacija obavlja ne samo rečima već i na druge
načine: preko pisama, telefona, računara, medija... Ovde se takođe radi o komunikaciji, mada
je ona ponekad malo odložena. Komunikacija se oduvek doživljavala kao veština koja se uči,
vežba i usavršava. Sadrži elemente humanog i estetskog i često dobija umetničku dimenziju.
Latinska reč "communicare" znači "učiniti zajedničkim" ili "učiniti opštim".Palijativna nega
je širom sveta postala bitan deo zdravstva i to iz više razloga. Razvoj medicine uslovio je i
produženje životnog veka čoveka, izlečenje nekih bolesti, ali s druge strane nema adekvatan
lek za mnoge smrtonosne bolesti. Bolesnici kojima se ne može pomoći kako bi ozdravili, u
terminalnoj fazi bolesti imaju potrebu, ne za produženjem života, već za kvalitetom
preostalog dela života što je pravo svakog čoveka.
Komunikacija u palijativnoj nezi
Seminarski rad
strana 3
Kako je to univerzalna potreba, u definiciji pojma čini se da ona koju je dala WHO 2002.
godine najprimerenija potrebama. "Palijativna nega je pristup, kojim se bolesnicima
suočenim sa smrtonosnom bolešću i njihovim porodicama unapređuje kvaliteta života. Čini
se to kroz sprečavanje i olakšavanje simptoma sredstvima ranog otkrivanja, procene i lečenja
bola, kao i kroz olakšavanje ostalih psihičkih, psihosocijalnih i duhovnih problema."
Slika 1. Komunikacija u palijativnoj nezi
Palijatvna nega je aktivna, sveobuhvatna nega za pacijenta s uznapredovalom bolešću koji
više ne reaguje na lečenje i predstoji mu kratak život (slika 1.). Akcenat je na kvalitetu života
do samog kraja, i pacijenta i njegove porodice. Smrt je sastavni, normalan deo života - ona se
ne odlaže, ali i ne ubrzava. Cilj palijativne nege je ukloniti ili ublažiti neprijatne simptome:
fizičke (bol), psihosocijalne, duhovne, ekonomske. Pristup je multidisciplinaran, a u centru je
uvek pacijent i porodica. Na kraju svog puta, kada je bolest uzela maha, čovek je najranjiviji:
često sam za sebe ne može više ništa napraviti i uglavnom zavisi od drugih. Često prepušten
sam sebi, sa svojim strahovima, patnjom, samoćom. Sve što je bio, što je hteo, o čemu je
sanjao ili čemu se nada, svi prioriteti se menjaju. Sve se menja.
