VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA
MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU-NIŠ
SEMINARSKI RAD
PREDMET: POSLOVNA KOMUNIKACIJA
TEMA: KOMUNIKACIJSKI PROFIL MENADžERA
Mentor: Student:
MLADENOVIC LJUBISA-DICE,DJAKUS
Niš, , 2014.
2
S A D R Ž A J :
UVOD..................................................................................................................... 3
1. KOMUNIKACIJA I KOMUNICIRANJE.............................................................4
2. NIVOI MENADŽERSKE KOMUNIKACIJE.......................................................8
3. MODEL MEĐULJUDSKIH KOMUNIKACIJA................................................10
4. KOMUNIKACIJSKI PROFIL MENADŽERA...................................................14
5. KOMUNIKACIJA U KOMPANIJAMA.............................................................16
5.1.
Formalni kanali komunikacije
......................................................................16
5.2. Struktura autoriteta
......................................................................................17
5.3. Specijalizacija
...............................................................................................17
5.4. Vlasništvo nad informacijama
.......................................................................17
6. INFORMACIONI ZAHTEVI MENADŽMENTA U POSLOVNOM
PROCESU............................................................................................................ 18
..................................................................................................................................
7. VRHOVNI MENADŽMENT ............................................................................19
ZAKLJUČAK...................................................................................................... 20
LITERATURA.....................................................................................................21
4
1. KOMUNIKACIJA I KOMUNICIRANJE
Komunikacija (lat. communicatio) predstavlja čin prenošenja informacije od pojave do
pojave, osobe do osobe i od mesta do mesta. Komunikacija je važna aktivnost koju čak i
nesvesno sprovodimo u svakom trenutku našeg svakodnevnog života. Često nismo ni svesni da
kao individue, komuniciramo sa odrenenom pojavom ili sa više njih u isto vreme. Kvalitetna
komunikacija je neophodna za uspeh u svakom segmentu društvenog života i osnova je svih
menuljudskih odnosa. Komunikacijom svaki pojedinac utiče na svog sagovornika.
Komunikaciju je, kao i druge menadžerske koncepte, teško jednostavno i na jedinstven
način definisati. Ono što se za nju sa sigurnošću može reći je to da predstavlja proces i to takav u
kome se informacije, odnosno verbalni i neverbalni simboli razmenjuju između dva ili više lica.
Ove informacije ili simboli čine suštinu ljudskog komuniciranja – prenosa naloga i drugih
poruka od jednog lica drugom.
Od komunikacije zavisi formiranje povoljnih ili nepovoljnih utisaka o osobi sa kojom
komuniciramo. Nedostatak komunikacionih veština je često uzrok brojnih nesporazuma izmenu
različitih subjekata, jer se komunikacija često svodi na nivo razmene pitanja i odgovora.
Komunikacija je često jednostrana, autoritarna, površna, ali je prati i niz drugih
negativnih konotacija. Komunikacija nije talenat, ona se ne naslenuje, već se uči, vežba i
unaprenuje. Prenos informacija kao najčešći oblik savremene komunikacije, može se, kako u
istoriji, tako i danas odvijati: u prostoru, pri čemu je potrebno maksimalno smanjiti vreme
potrebno za prenos odrenene informacije i u vremenu, o čemu svedoče trajni zapisi. Iako ima
dugu istoriju, praktično od postanka sveta, savremena komunikacija se ostvaruje na tri osnovna
načina:
govornim metodama koje koriste živu reč;
u pisanoj formi, koja koristi znakove i simbole, kao što su na primer slova alfabeta (što
predstavlja grafičke komunikacije);
vizuelnim efektima, gde se takone koriste znakovi i simboli, koji su osmišljeni kao
pridruživanje jedne ili više reči posmatranom objektu.
Poruke koje se šalju putem komuniciranja, mogu imati različite namene u zavisnosti od
potreba individue ili organizacije, koja komunicira.
5
Ove poruke se koriste da informišu, upitaju, stimulišu, podstaknu, nagovore, utiču, pruže
znanje ili da zabave. Stoga način na koji se ostvaruje komunikacija – kreiranje i slanje poruke,
najčešće zavisi od nekoliko glavnih činilaca:
Situacije
Prirode (sadržaja) poruke
Broja ljudi kojima je poruka namenjena, što je posebno značajno
Komuniciranje postoji u svim fazama procesa menadžmenta, ali najveći značaj ima za
vonenje. Jer, vonenje se realizuje u grupama, u vezi sa grupama i izmenu grupa. Naime,
komuniciranjem se postiže ujedinjavanje organizovanih aktivnosti, pri čemu je informacija njen
osnovni element. Zato se kaže da komuniciranje predstavlja prenos informacija od pošiljaoca ka
primaocu, uz uslov da primalac razume informaciju.
Ovako shvaćeno, komuniciranje ima ulogu sredstva modifikovanja ponašanja,
sprovonenja promena i ostvarivanja ciljeva. Bez komuniciranja ne bi bilo moguće ostvarivanje
aktivnosti u grupama (ne bi bilo koordinacije, promena i sl.). Jer, suština grupnih napora je
saradnja, a ključ za saradnju je komuniciranje.
Proces komuniciranja je veoma složen proces koji sadrži veliki broj podprocesa, faza I
pojedinačnih aktivnosti. Ovaj proces uključuje, takone, odrenene elemente i učesnike, i može se
odvijati na različite načine i uz pomoć različitih tehnika i metoda.
Proces komuniciranja se sastoji od četiri osnovna elementa:
Komunikator
Poruka
Medij
Primalac
Komunikator je osoba koja pokreće proces komuniciranja i saopštava poruke. Od načina
na koji saopštava i prenosi poruke zavisi valjanost i značaj poruke. Takone od načina prenošenja
poruke zavisi da li će uspeti da slušaoce ubedi u sadržaj i značaj poruke i u krajnjem slučaju da
ih na taj način kontroliše.
Poruka kao elemenat procesa komuniciranja, može se sastojati od misli, osećaja ili ideja.
Poruka mora biti svedena na kod ili šifru. Kod treba da bude napravljen tako da bude
razumljiv I pošiljaocu i primaocu poruke.
