1.KOMUNIKOLOGIJA-DRUSTVENI USLOVI NASTANKA I RAZVOJA

komuniciranje

- primarna ljudska interakcija i bazicni element drustvene strukture.

naucno tehnoloska revolucija ima izvoriste u visoko razvijenim zapadnim zemljama koje su u drugoj polovini 20veka dostigle tacku zasicenja u masovnoj industrijskoj
proizvodnji. rec je o drustvenom fenomenu sadrzanom u krupnim i radikalnim naucnim, tehnickim i tehnoloskim prodorima u sve oblasti drustvenog zivota. naucno
tehnoloska revolucija se razlicitim obimom i brzinom prosiruje i na ostale delove sveta.
potpuni razvoj medija masovnog komuniciranja je bio u 1. polovini 20.veka i iz toga sledi preobrazaj tradicionalnog u masovno drustvo i dolazi do zasicenosti drustva
masovnim komuniciranjem.
istrazivanje masovnog komuniciranja otvara problem totaliteta ljudskog komuniciranja.

promene kroz koje se manifestuje naucno-tehnoloska revolucija



menjanje drustvenog polozaja nauke



ubrzano dolazenje do sve znacajnijih i radikalnijih tehnicko-tehnoloskih otkrica i inovacija



kompjuterizacija i robotizacija proizvodnje



pronalazenje novih materijala i izvora energije



razvoj novih tehnologija i privrednih grana



osvajanje komosa



novi modeli upravljanja proizvodnjom, ali i drustvom u celini

promena drustvenog polozaja nauke izrazava se u



naglom porastu naucno-istrazivacke delatnosti i volumenu naucnih saznanja



pojavi mnostva novih naucnih disciplina koje korenspondiraju sa slozenoscu savremenog drustva



neizbeznoj ulozi nauke u resavanju aktuelnih problema drustvenog zivota



determinisucoj ulozi nauke u drustvenom razvoju

2.KOMUNIKOLOGIJA I DRUGE NAUKE

KOMUNIKOLOGIJA I SOCIOLOGIJA
Kako je komunikologija drustvena nauka koja istrazuje I proucava komuniciranje kao primarnu ljudsku interakciju na kojoj se zasnivaju svi drustveni odnosi I celokupna
zgrada drustvene organizacije ona nuzno ima dodira sa sociologijom kao naukom o drustvu.SOCIOLOGIJA: zasto se uspostavljaju drustveni odnosi?
КOMUNIKOLOGIJA: kako se uspostavljaju drustveni odnosi?

КОМУНИКОЛОГИЈА И ЛИНГВИСТИКА

Пре конституисања комуникологије највећим делом су истраживане вербалне, језичке форме комуницирања.
Питање како функционише језик упутило је лингвистику ка проблемима структуре језика (Фердинанд де Сосир) и довело је до основне јединице значења, тј.
знака.
Семиологија/семиотика је наука о знацима, али не само језичким знацима, већ о целом низу питања, а централно је питање значења знакова.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ПСИХОЛОГИЈА

Значење настаје као ментално-психички садржај на индивидуалном нивоу људске егзистенције и као такво је и у домену психологије.
Не постоји из социјалне заједнице апсолутно изоловани појединац, па је највеће интерсовање за феномен комуницирања показано у оквиру социјалне
психологије (психичко понашање појединца у оквиру групе).

КОМУНИКОЛОГИЈА И АНТРОПОЛОГИЈА

На ментално-психичку структуру човека не утичу само генетске предиспозиције, већ је његово понашање резултанта наслеђених особина и процеса
социјализације.
Антрополошко разумевање човека пре свега значи разумевање феномена културе, као израза човековог ’одрађивања’ од природе, а културе изван неког облика
комуникационе праксе - нема.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ПОЛИТИКОЛОГИЈА

Социолошки одговор на питање зашто се (комуницирањем) успостављају друштвени односи уводи нас у политичко поље, јер не постоји друштво које
истовремено није и политичко друштво.
Политика је интересно мотивисана индивидуална и групна активност.
Јавно, масовно комуницирање се у савремености најчешће испољава као политичко комуницирање.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ЕКОНОМИЈА

Интерес се најчешће одређује као материјални интерес.
У савременом друштву деловање свих комуникационих центара у масовном комуницирању мотивисано је неким лукративним и/или нелукративним разлогом.
Економија медија, менаџмент медија…

КОМУНИКОЛОГИЈА И КИБЕРНЕТИКА

Настала у исто време када и комуникологија. Нуди алтернативну парадигму у разумевању феномена комуницирања.
Интердисциплинарна наука о управљању системима:
а) математичка теорија комуницирања,
б) општа теорија система,
в) теорије управљања.

3.ZNAK: POJAM, DEFINICIJA, VRSTE,FUNKCIJE

pojam

- Semion( grcki)–znak..Signum (latinski)-znak.Znak je prva tacka dodira izmedju ljudi I svekolikog okruzenja, covek prvi kontakt sa prirodnom I drustvenom

sredinom uspostavlja senzornim aparatima cula-upijajuci znakove.Znak je pocetak svake misli I svakog delanja.Sve u prirodi moze biti znak.

definicija

- ZNAK je culni nadrazaj-stimulans koji ukazuje na postojanje odredjenog objekta: materijalnog predmeta, zivog bica, ideje, emocije, pojave,stanja, procesa..

VRSTE ZNAKA

1. Po nastanku (prirodni znaci-signali i vestacki-arbitrarni znaci)
2. po culnoj percepciji (auditivni-culo sluha,vizuelni-vida, taktilni-dodira, olfaktivni-mirisa,gustativni-ukusa..cula za bol, organske staticke osete)
3. po slozenost (jednostavni-monosemicni I slozeni-polisemicni) C.S.Pers: ikone(fotografija), indeksi (dim), simbli (zastava)..Moris:



1.indeksicni znakovi (taj, ovaj, onaj)



2. karakterisucu znakovi (ikone i simboli)



3.univerzlni znaci (sve, nista, svaki).

FUNKCIJE ZNAKA:
EKSPRESIVNA

-izrazava stanja objekta,

znakovi sa ovom funkcijom izražavaju unutrašnja stanja.

APELATIVNA

-ukazivanja na objekat,

znakovi sa ovom funkcijom izazivaju nečiju pažnju i aktivnost, što pomaže onome ko emituje znak (Biler ih naziva signalima).

REPREZENTATIVNA

-zamenjivanje objekta,

znakovi sa ovom funkcijom predstavljaju i označavaju stvari i pojave (Biler ih naziva simbolima).

4. STRUKTURA ZNAKA-OZNAKA I OZNACENO

definicija

- ZNAK je culni nadrazaj-stimulans koji ukazuje na postojanje odredjenog objekta: materijalnog predmeta, zivog bica, ideje, emocije, pojave,stanja, procesa..

klasicno odredjenje znaka

-ukazuje na postojanje 2 strukturalna elementa znaka koji su u dijalektickom jedinstvu- oznaku i oznaceno.

primer

- oznaka je rec sijalica, oznaceno je predmet sijalica, a znacenje znaka je izvor vestacke svetlosti.

razlicito oznacavanje strukturalnih elemenata znaka-

oznacujuce (ime necega), oznaceno (pojam, objekat), objekat (stvarna licnost).

znak kao medjuzavisna relazija izmedju oznake i oznacenog , na kojoj za coveka nastaje znacenje odredjenog znaka, izvodi se iz pristupa carlsa vilijema morisa. znak uvek
podrazumeva relaciju izmedju 2 relate i bez te relacije ne bi bilo moguce da covek dosegne znacenje znaka.
moris-



ono sto sluzi kao znak/nosilac znaka/oznaka,



ono na sta se znak odnosi/konkretan objekat/ oznaceno,



znacenje koje nastaje u procesu semioze

5.KOD:DEFINICIJA,NASTANAK,VRSTE I FUNKCIJE

KOD:

POJAM – Francuski code od latinskog codex – stablo iz koga se isceljuju plocice za pisanje. Kasnije: zbornik zakona ili propisa.

SIRE ZNACENJE: Kod tj kodni sistem isto je sto I znakovni sistem, simbolski sistem ili semioticki sistem. Skup svih invarijantnih znakova kojim sistem raspolaze i skup
pravila pomocu kojeg se ti znakovi kombinuju u komuniciranju.
UZE ZNACENJE-Kod je skup pravila koji omogucava razumevanje znacenja znakova u jednom znakovnom sistemu.

NASTAJE

kao implicitna ili explicitna konvencija, istorijski i drustveno determinisan dogovor medju ljudima.

VRSTE KODOVA

: Logicki i estetski.

LOGICKI

:Suzavaju polje znakova fiksirajuci njihova znacenja i medjusobne odnose.Lingvisticki (kodovi usmenog i pisanog jezika)paralingvisticki,ekstralingvisticki

(kinezicki, proksemijski, jezik gluvonemih)naucni (taksinomijski i algoritamski) drustveni(protokoli, rituali, igre, moda) manticki(astroloski, onirmantski, hiromantski i
kodovi gledanja u solju, pasulj..)

ESTETSKI

:relativizuju znacenja i medjusobnu zavisnost znakova tako da su njihova znacenja potisnuta lepezom mogucih konotativnih znacenja. Oni su na samoj ivici

konvencionalnosti ili cak predstavljaju ad hoc konvenciju, po pravilu su analosko-asocijativni I uvelikoj meri otvoreni sistemi.

FUNKCIJE

. kod odredjuje sirinu semantickog polja znakova. U toj funkciji nalazi se mera denotacije odredjenog znaka shvacena kao stepen usaglasenosti izmedju

onacenog oznake i predstave koju u procsu semioze mogu da izazovu.

. kod utvrdjuje medjusobni odnos znakova, koji siri ili suzava, precizira ili relativizuje njihovu semanticku vrednost.Uzrokuje pojavu konotacije u procesu semioze.

kod omogucava proces semioze i preobrazaj znaka kao culne jedinice u simbol, kao mentalnu jedinicu, sa odredjenim znacenjem.

kod je kao skup normi neizbezna predtpostavka nastanka simbolskih sistema I predstavlja njihovo vezivno tkivo, zbog cega se cesto kod i simbolski sistem izjednacuju.

. kod je svojim postojanjem pretpostavka simbolskog organizovanja sadrzaja svesti I emocija kao poruka. Posto ni jedan simbolski sistem ne moze da se formira bez koda

kao svoje normativne armature, moze se konstatovati da je kod condicio sine qua non komuniciranja.

ENKODIRNJE I DEKODIRANJE

:Enkodiranje je simbolsko organiovanje informacije kao poruke tj unosenje informacija u poruku, dekodiranje je suprotan

proces,razumevanje znacenja poruke koriscenjem istog koda tj izvlacenje
informacije iz znacenja poruke.

6.SIGNAL,ZNAK,SIMBOL

znak-

je culni nadrazaj/stimulans koji ukazuje na postojanje odredjenog objekta: materijalnog predmeta, zivog bica, ideje, emocije, pojave,stanja, procesa.. Znak je prva

tacka dodira izmedju ljudi I svekolikog okruzenja, covek prvi kontakt sa prirodnom I drustvenom sredinom uspostavlja senzornim aparatima cula-upijajuci znakove.Znak je
pocetak svake misli I svakog delanja.Sve u prirodi moze biti znak.

simbol

-za razliku od znka koji nam ukazuje ili najavljuje neki objekat, simbol nam omogucava da taj objekat pojmimo.

znak i simbol su 2 aspekta istog fenomena- culni i mentalni. tj znak+mentalni koncept=simbol
simbol je svaki znak upotrebljen na simbolski nacin. simbol je znak obogacen mentalnom predstavom , koja u sebi sadrzi smisao, izlucenom u procesu semioze iz celine
covekovog mentalno-psihickog i socijalnog iskustva. on nam omogucava da se iskustvo imenije, cineci ga mislivim i komunikabilnim. kad mislimo, mislimo u simbolskoj
formi. znak za covek uvek postaje simbol kada ima aktivnu predstavu prema njemu.

signal

-Sinonim za znak-rec koja u mnozini ima ucestalu upotrebu u odredjenim funkcionalnim oblastima organizovanja drustva.Nastojeci da precizno odrede znacenje

pojmova znak,signal I simbol-kada ne koriste signal kao sinonim za znak, smatraju da je signal potencijali nosilac jedne, vise ili mnostva latentnih informacija. Da bi signal
dobio znacenje,covek mora najpre da ga percipira nekim od cula,tj. voljno ili nevoljno uspostavi aktivan odnos subjekta prema objektu.

7.PROCES SEMIOZE

Semiosis (grcki)-proces u kome nastaje znacenje znaka. Proces semioze je zivotno zbivanje u kojem se pod odredjenim uslovima, desava da nesto pocne da funkcionise kao
znak, da igra ulogu znaka.

Cinioci semioze

: D (designatum,denotatum) oznaceno, Z (nosilac znaka):oznaka, I (interpretant): znacenje, I (interpretator) covek koji posredno uzima u obzir oznaku s

obzirom na oznaceno u odredjenom dinamickom kontekstu.ZNAK(culna jedinica)-COVEK (svesno bice)-SIMBOL (mentalna jedinica).

8.SINTAKTICKI,SEMANTICKI I PRAGMATICKI ASPEKTI SEMIOZE

SINTAKTIKA

: Proucava odnos izmedju znakova tj oznaka. Sintakticka pravila nastaju kao posledica cinjenice da u stvarnosti nema izolovanih znakova. Pravilo

formacije: utvrdjuje dopustive znakovne sklopove unutar jedne grupe znakova. Pravilo transformacije:mogucnot preobrazaja jednog u drugi znakovni sklop unutar iste
grupe znakova.

SEMANTIKA

: Proucava odnos izmejdu oznake i oznacenog. Semanticko pravilo: Svaki poseban objekt, kao pojedinacniobjet ili klasa objekata podrazumeva

odredjenuoznaku. Zasniva se na pertnantnosti znaka.

PRAGMATIKA

:Proucava kako nastaje znacenje u dinamickom kontekstu, imajuci u vidu semanticka pravila. Dinamicki kontekst je mentalno-psihicki i socijalni okvir

koriscenja znakova koji vladaju ili ne vladaju odredjenim kodovima.

9. SIMBOL-POJAM, DEFINICIJA I FUNKCIJE

pojam

-grcki symballein-sastaviti, od symbolon-znak, prepoznavanje. za razliku od znka koji nam ukazuje ili najavljuje neki objekat, simbol nam omogucava da taj objekat

pojmimo.
znak i simbol su 2 aspekta istog fenomena- culni i mentalni. tj znak+mentalni koncept=simbol

definicija

-simbol je svaki znak upotrebljen na simbolski nacin (umberto eko). simbol je znak obogacen mentalnom predstavom , koja u sebi sadrzi smisao, izlucenom u

procesu semioze iz celine covekovog mentalno-psihickog i socijalnog iskustva. on nam omogucava da se iskustvo imenije, cineci ga mislivim i komunikabilnim. kad
mislimo, mislimo u simbolskoj formi. znak za covek uvek postaje simbol kada ima aktivnu predstavu prema njemu.

izuzetak

-instiktivne nagonske reakcije, koje su izraz biolosko-animalnog aspekta ljudskog bica.

funkcije

-sposobnost poimanja znakova i sposobnost koriscenja simbola, izrazava se kroz nekoliko ljudskih aktivnosti-



odlozeno reagovanje-gde se znacenje simbola produzava kroz vreme i omogucava naknadnu ljudsku reakciju



evokacija odsutnog objekta-bitna u interpersonalnom komuniciranju sa sagovornikom

Govor je usmena ili pisana realizacija jezika. Sa komunikološkog stanovišta, govor je primarni medij komuniciranja koji omogućava čoveku da sadržaje svesti I emocije
saopštava drugim ljudima u verbalnoj, usmenoj ili pisanoj formi. Svaki posebni jezik predstavlja apstraktan sistem verbalnih simbola, tj. kodiranih znakova koji se
ispoljavaju kao usmeni ili pisani govor. Usmeni govor sazdan je na prirodnoj predispoziciji čoveka da svesno, posredstvom fiziološko-čulnog aparata, emituje i prima
mnoštvo različitih glasova – fonema. Usmeni govor je emocionalniji, afektivniji i fragmentarniji, nasuprot pisanom koji je kognitivan, logičan i linearan. Pisani govor
nastao je, najverovatnije, pre pet milenijuma, kada je čovek izmislio pismo, tj. zapisao ili nacrtao prve vizuelne znake kao arbitrarnu i ekvivalentnu artikulaciju usmenog
govora, čime je podvučena linija između predistorije i istorije ljudske vrste.

Због чињеница да се језик увек изражава у говору и да се

говор

остварује кроз јединство човекових ментално-психичких, физичко-физиолошких и чулних

потенција, говор је више него језик: он је и примарни медиј комуницирања који је иманентан само човеку.

Усмени језик/говор

саздан је на природној предиспозцији човека да свесно, посредством физиолошко-чулног апарата, емитује и прима мноштво различитих

гласова - фонема. Највише гласова у светским језицима производе се избацивањем ваздуха из плућа и модификовањем консонаната и вокала у простору између
гркљана и усана.
Комбиновањем фонема/моносемичних аудитивних знакова добијају се речи и виши симболички склопови - синтагме/фразе и реченице, а њиховим
умножавањем – дискурси, чија рецепција почиње слуховном перцепцијом.

говор је настао

•

опонашањем звукова из природе

•

одговарајући на њих

•

инстиктивним вриштањем изазваним болом, љутњом или радошћу

•

ритмичним произвођењем звукова у заједничком раду

•

спонтаном артикулацијом гласова који су повезани са игром, мелодијом и љубављу

16.SPECIFICNI JEZICI/GOVORI (PIDZIN I KREOL;SLENG,ZARGON I ARGO;VESTACKI JEZICI)

Tipološki kriterijum zasniva se na sličnostima i razlikama u strukturi jezika. Jezici koji imaju istu strukturu jesu isti tip jezika, nasuprot jezicima sa različitim strukturama.
Genetska klasifikacija jezika deli ih u familije na osnovu njihovog nastanka i istorijskog razvoja: grupa jezika koja potiče od zajedničkog pretka oblikuje jezičku familiju.
Npr. romanski jezici formiraju familiju jer svi potiču iz latinskog jezika, koji pripada većoj jezičkoj familiji - indoevropskoj.

PIDZIN: је хибридни језик настао у комуницирању друштвених група које имају различите матерње језике. Настаје и развија се када су људи принуђени да
заједно живе и комуницирају, говорећи различите језике, при чему један од језика, историјски и друштвено доминантнији, представља његову основу.
KREOLSKI JEZICI

Nastaju od pidzin jezika kada on postane maternji jezik odredjene socijalne zajednice.

POSEBNE VARIJCIJE U ZIVIM JEZICIMA

SLENG: представља општеприхваћену језичку варијацију у стандардном усменом и писаном говору, насталу увођењем посебног кода којим се мењају
семантичке вредности одређених речи или фраза. Од жаргона и аргоа разликује се по ширини употребе, јер реч која припада сленгу разумљива је широком
кругу корисника и постаје део свакодневног, колоквијалног говора, мада може настати као део жаргона или аргоа.
ЖАРГОН је субкултурна језичка варијација у стандарном усменом и писаном говору, заснована на посебним кодовима који се развијају унутар
специјализованих, углавном професионалних, друштвених група.
АРГО или ’шатровачки језик’ представља врсту жаргона, субкултурну језичку варијацију усменог и писаног говора, која се развија искључиво у арканским
друштвеним групама (гангстери, лопови, просјаци, затвореници, наркомани).

VESTACKI JEZICI

su rezultat pokusaja da se prevazidju jezicke barijere u komuniciranju, izazvane postojanjem nekoliko hiljada posebnih zivih jezika, stvaranjm

univerzalnog simbolskog sistema zasnovanom na opstevazecem I opsteprihvacenom kodu. Zabelezeno je pokusaja stvaranja. Prvi – 1880. Johan Martin Slajer I zvao se
volpik. Najpoznatiji: 1887. – Esperanto. Ludvig Lazarus Zamenhof.

17. PISMO I VRSTE PISAMA

pismo

-je kodirani sistem odredjenog broja vizuelnih znakova, koji predstavlja nezaobilaznu predpostavku postojanja pisanog jezika/govora.

nastanak

-zaceto je na prelazu izmedju rodovske zajednice i robovlasnickog drustva, paralelno sa pojavom privatne svojine i izgradnjom prvih naselja, u nameri da se

obelezi ono sto je privatno i ne pripada zajednici.

vrste pisama



ograniceni sistemi pisanja/semasiografska pisma-

(sistem viseznacnosti, jer korespodentnost izmedju pojedinih znakova, kodiranog sistema i govornog jezika

nije fiksiran. interpretacija pojedinacog znaka je relativno jednostavna i gotovo doslovna, ali je zato za razumevanje celine zapisanog, neophodno poznavanje
koda koji nastaje u odredjenom kontekstu)

piktografsko/slikovno

-sastavljeno od piktografa, tj stilizovanih slika koje gotovo doslovno denotiraju objekat na koji ukazuju.

ideografsko/pojmovno

-zamenilo piktografsko. kodirani ideogrami koji ga cine predstavljaju visi stepen simbolizacije objekata, gde je veza oznake i oznacenog arbitrarnija

nego u piktografskom.



puni sistemi pisanja/glotografska pisma-

(fiksirana korespodentnost izmedju znakova u pismu i elemenata govornog jezika predstavljenih pisanjem,

zahvaljujuci visokom stepenu apstrakcije i arbitrarnosti u kodiranju pojedinacnih znakova)

logografski sistemi pisanja

-logogrami su osnovne jedinice pisanja i oznacavaju sasvim odredjene reci, tj svaki znak predstavlja odredjenu rec.

silabicko/slogovno

- silabriji/silabogrami su osnovne jedinice znacenja, tj oznake za slogove u odredjenoj reci. sa njima je otpoceo proces fonetizacije pisma ciji je najvisi

izraz fonetsko/glasovno/ alfabetsko pismo.

fonetsko/glasovno/alfabet

- cini kodirani sistem grafema od kojih svaka predstavlja pisanu vizuelnu zamenu za odredjenu fonemu, tj glas, pri cemu grafemu mogu da cine

monosemicni i polisemicni znakovi, sa vise monosemicnih znakova/slova u sebi.

18. USMENI I PISANI JEZIK/GOVOR

usmeni jezik

-sazdan na prirodnoj predispoziciji coveka da svesno emituje i prima mnostvo razlicitih glasova/ fonema.

kombinovanjem fonema dobijaju se reci i visi simbolicki sklopovi, tj sintagme/ fraze/ recenice,a njihovim umnozavanjem diskursi, cija recepcija pocinje sluhovnom
percepcijom. usmeni govor tako postaje cudesna mesavina simbolickog i izrazajnog obrasca, od kojih se nijedan nije mogao razviti bez mesanja onog drugog.

nastanak usmenog jezika

-oponasanjem zvukova iz prirode, odgovarajuci na njih, instiktivnim vristanjem izazvanim bolom,ljutnjom ili radoscu, ritmicno proizvodeci

zvukove u zajednickom redu, spontanim artikulisanjem glasova koji su povezani sa igrom,melodijom i ljubavlju.

pisani jezik

-posto usmeni jezik ima znatna ogranicenja. od pronalaska radija, usmeni jezik je savladao prostor i vreme, ali je na pismu i pisanom jeziku pocivala kultura,

kao kolektivno pamcenje. graficka slika je mnogo postojanija u vremenu od zvuka, vizuelni utisci kod ljudi su jasniji i trajniji od akusticnih i razvoj knjizevnog jezika
uvecava znacaj pisma.
moderni jezik-ne moze se zamisliti bez pisma, tj usmeni govor bez njegove pisane artikulacije.

nastanak pisanog jezika

-pre 5 milenijuma, kad je covek izumeo pismo, tj crtao/pisao male vizuelne znake kao arbitrarnu i ekvivalentnu artikulaciju usmenog govora, cime

je povucena linija izmedju predistorije i istorije. samo oni jezici koji su razvili pismo, kao medij transportovanja misljenog i izgovorenog u zapisano, mogli su postati pisani
govori. tj imali mogucnost artikulisanja usmenog u pisani govor.

oba

-iako su u velikoj meri medjuzavisni, substitivni i ekvivalentni, usmeni i pisani govor se komunikoloski gledano znatno razlikuju. ali te razlike ne znace da neki od njih

ima prednost u komuniciranju.

razlike



usmeni je u pogledu percepcije auditivan, za razliku od pisanog vizuelnog jezika. ovo je najznacajniji faktor komunikacione situacije koja omogucava
prepoznavanje razlicitih oblika komunikacione prakse u totalitetu drustvenog komuniciranja.



iako su oba istovremeno primarni medij razmene/komuniciranja informacija, pisani govor zahteva neki sekundarni medij (svitak, knjigu) i ne moze se realizovati
bez njih.



usmeni je u komuniciranju sinhron, tj istovreneo se i slusa i govori, nasuprot pisanom, koji je asinhron



usmeni je spontaniji od pisanog, koji je rezultat prethodne namere i brizljivo planiran



usmeni je kontekstualan, zavistan od ostalih faktora komunikacione situacije, determinisan mogucnoscu ostvarivanja direktne povratne sprege, dok je pisani
dominantan u njoj, buduci da se komunikacioni partneri ne vde i ne cuju



usmeni je emocionalniji, afektivniji i fragmentisaniji, nasuprot pisanom, koji je kognitivan, logcan i linearan



usmeni je otvoren za sadejstvo drugih simbolskih sistema, jer je uvek u interakciji, dok je pisani imanentno verbalan i stoga zatvoren za ostale simbolske sisteme



usmeni je iz leksickog ugla siromasniji, nasuprot pisanom koji je leksicki mnogo bogatiji i raznovrsniji



usmeni je gramaticki mnogo nekonvencionalniji, za razliku od pisanog u kojem su gramaticke norme nezaobilazne

19. NEVERBALNI SIMBOLSKI SISTEMI

Поред језика/говора још једна константа људског комуницирања од праисторијских времена до данас јесу невербални симболи којима људи саопштавају себе и
своје искуство.

Невербални симболи

, као део људских експресивних могућности, настају и развијају се у простору између свег богатства и сложености човекове природе у

његовом биолошко-физиолошком, чулном, емоционалном, когнитивном и социјалном тоталитету и немогућности језика да ту сложеност и то богатство у
потпуности изрази. У целини они

творе један општи симболски систем

, чија се примена, истина условно, може назвати

невербални говор

(израз, строго

Невербални говор може се одредити као употреба кодираног система невербалних знакова које људи емитују, по правилу у непосредној интеракцији, користећи
као структурални део тог медија своје лице и тело; затим релацијске моменте у интеракцији; потом простор и време, као и амбијент у којима се односи
остварују.
Прве целовите студије о невербалном говору објављене су средином ХХ века у радовима Реја Бердвистела, Едварда Хола, Пола Екмана и Валаси Фрејзена, а
затим и британског антрополога Дезмонда Мориса.

врсте невербалних симболских система-

ПАРАЛИНГВИСТИЧКИ И ЕКСТРАЛИНГВИСТИЧКИ.

20. PARALINGVISTICKI SIMBOLI

Невербални симболи

творе један општи симболски систем

, чија се примена, истина условно, може назвати

невербални говор

(израз, строго

семантички узев, представља оксиморон), ако се пође од тога да реч, усмена или писана, не представља једину могућност за саопштавање и размену
информација/порука, тј. комуницирање.
Невербални говор може се одредити као употреба кодираног система невербалних знакова које људи емитују, по правилу у непосредној интеракцији, користећи
као структурални део тог медија своје лице и тело; затим релацијске моменте у интеракцији; потом простор и време, као и амбијент у којима се односи
остварују.

Паралингвистички симболски систем

чине такозване невербалне вокализације које настају на маргинама вербалног исказа, као што су паузе у говору,

интонација, брзина изговарања речи, наглашавање појединих гласова у речи или речи у реченици, гласност, шапат...
Ови симболи обично се називају прозодијским, мада поједини истраживачи (види Рот,1982:90-93) сматрају да паралингвистички симболски систем, поред
прозодијских симбола, укључују и све врсте шумова код вербалног изражавања, насталих као последица индивидуалних специфичности - говорних мана или
нестандардног изговарања гласова и речи.

21. EKSTRALINGVISTICKI SIMBOLI

Невербални симболи

творе један општи симболски систем

, чија се примена, истина условно, може назвати

невербални говор

(израз, строго

Екстралингвистичке симболске системе

конституишу кинезички и проксемички симболи, као и такозване језичке замене.

Кинезички симболи

заправо су гестови и мимика, који настају покретима појединих делова тела, држањем тела и фацијалном експресијом.

Амерички антрополог Едвард Хол утврдио је да

проксемички симболи

настају коришћењем простора у интеракцији (физичка удаљеност или близина), затим

времена (тачност, закашњавање, чекање, ужурбаност), као и статусно-протоколарним распоређивањем људи у простору (прочеље, средина, зачеље и сл.).

22. KINEZICKI NEVERBALNI SIMBOLI

Кинезички симболи

23.PROKSEMIJSKI NEVERBALNI SIMBOLI

Амерички антрополог Едвард Хол утврдио је у књигама

Неми говор

(1959) и

Скривена димензија

(1966) да

проксемички симболи

настају коришћењем

простора у интеракцији (физичка удаљеност или близина), затим времена (тачност, закашњавање, чекање, ужурбаност), као и статусно-протоколарним
распоређивањем људи у простору (прочеље, средина, зачеље и сл.).

24. JEZIK DISKURZIVNIH SIMBOLA

osnovna podela poruka u komuniciranju je na pragmatske i estetske, na osnovu stepena izomorficnosti njihovog znacenja za subjekte komuniciranja. stepen izomorficnosti
je posledica simbolskih sistema kojima se por organizuju.
na osnovu ove podele, tj komunikoloske klasifikacije poruka, svi simbolski sistemi se zavisno od njihovih semantickih potencijala, dele na jezik diskurzivnih i
prezentacionih simbola.

jezik diskurzivnih simbola

- zbirni naziv za sve simbolske sisteme kojima se oblikuju pragmatske poruke u ljudskom komuniciranju.

jezik diskurzivnih i jezik prezentacionih simbola razlikuju se na osnovu sledecih

5 kriterijuma

i ovi su za diskurzivne:



osobine osnovnih jedinica znacenja

-odlikuje visok stepen pertinentnosti oznake i oznacenog na osnovu semantickog pravila i ima za posledicu relativno

fixirano znacenje polja jezika.