Висока школа струковних студија за образовање васпитача у
Кикинди
Семинарски рад
ИНТЕРАКТИВНА СТВАРАЛАЧКА
ЕДУКАЦИЈА
Предмет: Општа педагогија
професор студент
др. Весна Срдић Весна Петковић
6078Ј
2
Кикинда, новембар 2016.године
САДРЖАЈ:
УВОД.......................................................................................................3
1. ИНТЕРАКТИВНО УЧЕЊЕ И ИНТЕРАКТИВНА
НАСТАВА………………………………………………….....….4
2. СТВАРАЛАЧКА ЕДУКАЦИЈА………………………….…..…8
2.1. Интерактивно учење код предшколске деце…………....…8
2.2. Интерактивно учење код школске деце…………….....…. 11
2.3. Личност и креативност наставника у интерактивном
учењу и настави………………………………….………………13
ЗАКЉУЧAК..........................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................17
4
Предуслов успешног поучавања и рада са ученицима је мотивација, а
наставник је управо тај који је код ученика може побудити. Они су ти
који требају помоћи ученицима да сами открију своје склоности за које
можда и не знају да постоје.
Излаз треба тражити у диференцијацији, акцелерацији и
индивидуализацији наставнога рада. Акцелерација означава да се
појединим ученицима омогућује бржи и несметанији прелазак из
лекције у лекцију, без чекања других који напредују спорије, док
диференцијација указује на потребу да се наставни рад тако расподели
да сваки ученик добија задатке према својим потребама и
могућностима. На основи проведене диференције могуће је сваком
ученику прићи посебно, тј. понудити му градиво (задатке) у складу с
његовим могућностима (Марковић, 2003).
1. ИНТЕРАКТИВНО УЧЕЊЕ И ИНТЕРАКТИВНА НАСТАВА
Циљ и коначни исход интерактивног учења је квалитетна настава.
5
Интерактивност, из латинског inter Agere - наизменично, означава
узастопно понашање две или више особа везано с циљем комуникације
или расправе.
Интерактивна настава предстваља нови начин учења и поучавања који
ученицима пружа квалитетнија знања и припрема их за живот у
савременом друштву. То је двосмерни процес у коме се наставник
модификује као одговор на потребе ученика. Интерактивни наставник је
свестан ученика и њихових различитих стилова учења. Појединац “може
бити сам са собом у интеракцији само посредно кроз разне улоге и
статусе које обавља, већ непосредно тако што на менталном плану
преузима позицију другог, или се односи на себе самог у различитим
временским тренуцима и ситуацијама“Босанац, Мандић, Петковић
1977).
Интерактивно учење је такође двосмеран процес, где ученик може бити
у интеракцији са наставником, са вршњацима, са ресурсима или са сва
три. То је је процес који за резултат има релативно промену у
размишљању, емоцијама и понашању, а које настају на основу искуства,
традиције и праксе остварене у социјалној интеракцији.
''Под појмом интерактивне наставе треба подразумевати дидактички
модел у коме доминира интеракција као доминантан однос између
учесника васпитно-образовног рада и процес интерактивног учења у
усвајању садржаја који су предвиђени наставним планом и програмом.
Ове методе имају задатак да активност пренесу са наставника на
ученика, да помогну ученицима да заједно уче, решавају задатке и
вреднују рад.'' (др Анђелија Ивков-Џигурски).
Интерактивним учењем се остварује активан начин усвајања садржаја.
7
Оно што би требало да буде приоритет у настави је научити ученике, не
шта да мисле, него како да мисле. Наставника треба да иницира и
одржава двосмерну комуникацију са ученицима, да подстиче изношење
њихових запажања, мишљења и погледа на проблеме, као и да креира
атмосферу на часу која је погодна за размену и аргументовање идеја и
мишљења међу ученицима. Зато би интерактивни метод рада требало
да се одвија кроз следеће форме:
1. кооперативни рад наставник - ученици,
2. кооперативни рад у малим групама ученика, и
3. тимски рад.
Овим методама постижемо да се активност преусмери са наставника на
ученике, да се помогне да ученици заједно уче, решавају задатке и
вреднују рад.
1. Кооперативни рад наставник-ученици - полази се од претпоставке да
ученици поседују одређена знања из ваншколског животног искуства и
да кроз партнерску интеракцију са наставником, изграђују нова знања.
Главне активности наставника у овој форми рада су: осмишљавање
целине ситуације учења код увођења нових појмова, планирање тока
часа, креирање проблемске ситуације за ученике, организовање групе
ученика.
2. Кооперативни рад у малим групама - полази од тога да се у учењу
требају искористити предности различитости међу ученицима у нивоу,
квалитету и врсти знања и нивоу сазнајне развијености. Треба ученике
поделити у мале групе, тако да у свакој од група буде заступљено што
више постојећих различитости, јер то омогућава да дође до
