Универзитет у Крагујевцу
Факултет за хотелијерство и туризам
Предмет:
Управљање природним ресурсима
Тема:
Концепт и политика одрживог развоја
Професор: Студенти:
Милица Луковић Сања Стојсављевић 626/19
Милица Арсић 639/19
Врњачка Бања, 2019
4
Увод
Концепт одрживог развоја је релативно нов концепт, који је уведен са циљем да се
превазиђу претходни недостаци. Он тежи усподтављању равнотеже међу различитим
димензијама развоја: економском, еколошком и социјалном. Пре свега неопходно је боље
разумевање појма одрживости, како би се олакшала примена овог модела развоја.
Загађеност и заштита животне средине већ више деценија представљају веома значајан
проблем човечанства, без обзира на тренутни степен развоја. Постојећи проблеми нам намећу
чињеницу да здраве животне средине нема превише, да су бројни елементи у њој угрожени.
Без обзира на регионалне разлике у степену угрожености животне средине, планови,
програми и акције њене заштите и унапређења су глобални проблем.
У 21. веку друштво се суочава са следећим глобалним проблемима:
o
оштећењем биосфере,
o
повећаним бројем становника,
o
исцрпљивањем енергетских и минералних сировина,
o
деградацијом воде, ваздуха,
o
глобалним проманама климе,
o
уништавање биодиверзитета,
o
бескућништвом,
o
великом количином отпада,
o
оскудицом хране.
За разлику од егзистенцијалних криза прошлости, кризе данашњице не потичу од
природних непогода које су просторно ограничене, већ од глобалних несклада у идејно-
материјалном смислу читаве индустријске цивилизације.
До сада човек није успео да створи један идеалан систем цивилизације и да избегне
кризна стања тог система. Идеје потрошачког друштва је да производе што је јефтиније и што
више, без обзира на примењене технологије , односно штетне последице. Овакав приступ
намеће развој еколошке свести у свету концепције заштите животне средине, чији су циљеви
рационално трошење природних добара, налазишта и увођење мера заштите.
5
Корени одрживог развоја
Корени идеје одрживости леже у ловству и шумарству.Ловци наиме, теже да
максимално користе прираштај дивљачи трудећи се, истовремено, и да у потпуности одрже
основу потребну за репродукцију. Принцип одрживости је још јасније заступљен у
шумарству- не обарати током године више стабала него што их природа може створити, али
ни мање. На преласку из 18. у 19. Век, у време успона рударства и ране индустрије, дошло је
до прекомерне потрошње дрвета и због тога уградње принципа одрживости у закон о
организованом шумарству у Немачкој. Касније, током друге половине 20. века развој многих
привредних грана је сагледаван полазећи од идеје одрживости (Штрбац и сар., 2012).
Идеја о одрживом развоју прешла је дуг пут до опште прихваћености међумародних
размера. Све је почело чувеном књигом ,,Границе раста“ из 1972. године, када је Римски клуб
указао на ондашње дилеме човечанства- пре свега са становишта убрзаног исцрпљивања
најважнијих природних ресурса. Стручна јавност је оштро критиковала овај извештај, те он
није имао приметан утицај на креирање међународних и националних еколошких политика.
Концепт одрживог развоја усвојила је Европска унија 1990. године, а Уједињене
нације 1992. годинена Другој Конференцији Уједињених нација о животној средини одржаној
у Рио де Жанеиру.
Преовладавало је уверење у свету да се животна средина не може очувати и
унапређивати издвојеним политикама и парцијалним мерама, већ је то једино могуће чинити
реализацијом (имплементацијом) концепта одрживог развоја.
Дефиниције и значење одрживог развоја
У савременој литератури се сусреће мноштво различитих схватања појма одрживости,
те концепта одрживог развоја. Могуће је класификовати све дефиниције у пет група (Пешић,
2001):
-У прву групу спадају дефиниције које кажу да се одрживим сматра стање у коме било
корисност, било ниво потрошње, током времена, не опада.
-По другој групи дефиниција, одрживим се сматра стање у ком се ресурси користе
тако да будуће производне могућности човечанства буду очуване.
