SEMINARSKI RAD
Predmet: Sociologija
Tema: Koncept održivog razvoja – nova ekološka i razvojna paradigma
MENTOR
STUDENT
2
SADRŽAJ:
UVOD..............................................................................................................................................3
1. KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA..........................................................................................4
1.1. Duboki istorijski koreni održivog razvoja....................................................................5
1.2. Principi održivog razvoja..............................................................................................7
1.3. Indikatori održivog razvoja...........................................................................................9
2. NOVA EKOLOŠKA PARADIGMA........................................................................................11
2.1. Ekološka paradigma i rizik društva.............................................................................12
2.2. Ekološka etika i ekonomska globalizacija..................................................................12
2.3. Pozitivni i negativni ishodi ekološke i ekonomske međuzavisnosti...........................13
3. NOVA RAZVOJNA PARADIGMA.........................................................................................15
3.1.Ciljevi nove razvojne politike......................................................................................15
3.2. Efikasnija država.........................................................................................................16
3.3. Fiskalna politika..........................................................................................................16
3.4. Finansijski sastav........................................................................................................16
3.5. Liberalizacija spoljne trgovine...................................................................................17
ZAKLJUČAK................................................................................................................................18
LITERATURA..............................................................................................................................19
4
1. KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA
Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima
zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se
osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog
razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja.
Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se
zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i
brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u
celini.
Aktuelnosti samog pojma doprinosi ugroženost životne sredine, koja se ogleda u ekološkim
izazovima i problemima kao što su: globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača,
„efekat staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih
kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.
Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja.
Najčešće se navodi definicija održivog razvoja koju je 1987. godine dala Svetska komisija za
okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijama (tzv. Bruntland komisija) u svom izveštaju pod
nazivom „Naša zajednička budućnost“.
Definicija glasi: „Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u
pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.“
1
Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja
prirodnih sistema.
Jedna sveobuhvatna definicija održivog razvoja glasi: „održivi razvoj predstavlja integralni
ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja
životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih
potreba i poboljšanje kvaliteta života“.
2
1
World Commission on Environment and Development. 1987.
Our Common Future
, Oxford University Press
2
Centar za demokratsku tranziciju,
http://www.cdtmn.org/index.php?
option=com_content&view=article&id=426&Itemid=233&lang=sr
pristup 16.03.2015
5
1.1. Duboki istorijski koreni održivog razvoja
Istorijska istraživanja nam mogu pomoći da steknemo dublji uvid u probleme vezane za
održivost. Cilj ovakvih istraživanja nije samo da se naću primeri održivog ili neodrživog
ponašanja u prošlosti već i da se pokaže šta su veliki umovi prošlosti mislili o toj temi i zauzme
korisna kritička distanca u vezi sa planiranim dometima primene doktrine održivosti. Njihov cilj
u savremenim diskusijama i značaj istorijskog znanja u vezi sa ovim pitanjima je implicitno
priznat. Potreba za sirovinama kao izvorom hrane, građevinskog materijala ili energije je stalna
tema u celoj istoriji. Istorijski gledano u vezi sa održivošću Ijudskog društva preovlaćuju tri
teme:
3
- eksploatacija ruda, posebno uglja i drveta,
- iskorišćenje površinskih resursa tla i posebno šuma, i
- efekti rasta stanovništva.
U prošlosti, te teme su redovno razmatrane i sa manjim ili većim intenzitetom iznenaćujuće često
se raspravljalo o iscrpljivosti prirodnih resursa i sposobnosti okoline da nosi teret ljudske
eksploatacije. Problemi koji muče našu generaciju nisu novi - oni su mučili ljude gde god je bilo
materijalnog civilizacijskog napretka. Samo oni su oduvek u manjoj ili većoj meri imali lokalni
uticaj. Ono što karakteriše naše doba je razvoj sredstava koja prvi put u poznatoj istoriji
ugrožavaju sam opstanak Planete.
Prvi zapisi o problemima životne sredine - koji bi se danas mogli kvalifikovati kao problemi
održivosti - potiču iz Mesopotamije. Opasnosti prisutne u delikatnom sistemu navodnjavanja koji
se tamo koristio na kraju je prouzrokovao njegov kolaps. Procesi kao što je porast saliniteta
posebno su uticali na gornji sloj tla i, sledstveno, na korenje useva, što je na kraju prouzrokovalo
nepremostive teškoće. Smanjenje prinosa se nije moglo kompenzovati prebacivanjem na druge
biljne vrste koje su bile manje osetljive na so.
U antičkoj Grčkoj, mislioci poput Platona i njegovog učenika Aristotela raspravljali su o
čovekovom mestu u prirodi i njegovoj ulozi u osiromašenju prirodnih sistema. Platon je zapažao
da šume u Atici nestaju kao rezultat ljudske intervencije, te da ovo ostavlja ozbiljne posledice za
ljude koji žive tamo. On je ukazivao na vezu izmeću veličine populacije, raspoloživosti prirodnih
resursa i ukupne površine plodne zemlje. Sa svojim ključnim stavom da sve što se dešava u
prirodi ima svrhu i da je čovek krajnji cilj prirodnog poretka, Aristotel je snažno uticao na
evropsku misao sve do kasnog srednjeg veka.
3
Jovanović, B., Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja, Tesla Centar
http://www.centartesla.com/docs/Nastanak_i_oblikovanje_koncepta_odrzivog_razvoja.pdf
pristup 25.03.2015
