Koncept proizvodnje paradajza “Filipović”
1. Izvorište poslovne ideje
Ja, Aleksandra Filipović, radi povećanja svojih prihoda i na osnovu istraživanja
tržišta opredelila sam se za proizvodnju paradajza i proizvoda od paradajza.
1.1. Izbor poslovnih ideja
Na osnovu istraživanja domaćeg tržišta došla sam do saznanja da ova vrsta usluge
još nije zaživela kod nas a sve je veća potražnja za ovom uslugom iz nekoliko razloga
kao što su:
-
manjak slobodnog vremena
-
neadekvatnog radnog vremena (uglavnom od 09 do 17 časova)
-
kao i činjenica da sve manje domaćistava uzgaja useve
Paradajz (ili rajčica; lat. Solanum lycopersicum) je biljka iz porodice pomoćnica
(Solanaceae) i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, patlidžanom, paprikom i
otrovnom beladonom. U botanici su se ranije koristila i ova imena:Lycopersicon
esculentum, Solanum esculentum ili Lycopersicon lycopersicum. Višegodišnja je biljka,
ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodišnja. Dlakava i lepljiva biljka
tipično dostiže visinu od 1 do 3 m i ima slabu drvenastu stabljiku koja se često uspinje
kao puzavica uz druge biljke. Listovi su dugi 10 do 25 cm sa nazubljenim ivicama.
Cvetovi su prečnika 1 do 2 cm, žućkaste boje, sa pet zašiljenih latica; rađaju u cvastima
od 3 do 12. Plodovi su u početku zeleni, a sazrevanjem dobijaju zagasito crvenu boju.
Iako spada u voće, paradajz je u kulinarstvu povrće. Predstavlja značajnu povrtarsku
biljku. Koristi se u ishrani kao zeleni i zreli plod u svežem stanju i u vidu raznih
prerađevina: sok, pire, kečap, pelat i prašak. U strukturi potrošnje povrća paradajz se
nalazi u samom vrhu, 16 kilograma po stanovniku godišnje. Ima značajnu tehnološku,
nutritivnu i komercijalnu vrednost. Prosečna površina pod paradajzom u periodu od
poslednjih nekoliko godina iznosi 20,9 hiljada hektara sa tendencijom neznatnog
opadanja po prosečnoj stopi od 0,4% godišnje. Prosečan prinos paradajza iznosi 8,4 tona
po hektaru, što je za oko 23 tone manje u odnosu na ostvareni evropski prosek 31,4 tone.
Najveći prosečan prinos u Evropi ostvaruje Holandija sa 47 tona po hektaru.
Osnovni uzrok niskih prinosa jeste činjenica da je proizvodnja dosta usitnjena, uz
neodgovarajuću primenu agrotehničkih mera, pre svega navodnjavanja, za postizanje
visokih i stabilnih prinosa. U poslednje vreme povećava se proizvodnja u zaštićenom
prostoru što će pozitivno uticati na porast prinosa i povećanje ponude na domaćem
tržištu, u cilju povećanja profitabilnosti proizvodnje. Proizvodnja u plastenicima
omogućava punu kontrolu uslova uspevanja, što znači da se dobija povrće dobrog
kvaliteta i zdravstveno bezbedno. U strukturi evropske proizvodnje Srbija učestvuje sa
0,8%. Regionalno posmatrano, najveći proizvođač paradajza je Mačvnski okrug, njega
karakterišu dobri agroekološki uslovi, tradicija u povrtarskoj proizvodnji kao i blizina
tržišta. Kapaciteti za preradu paradajza u Srbiji su Flora Bečej, SL Tkovo Gornji
Milanovac, Nektar Bačka Palanka, Agroekonomik Beograd, Centroproizvod, Polimark,
Vital itd..Neophodno je uvesti novi sortiment i primeniti odgovarajuću tehniku i
tehnologiju proizvodnje kako bi se povećali i stabilizovali prinosi i povećala ukupna
proizvodnja.
2. Operativno koncipiranje biznisa
2.1. Koncipiranje obima proizvodnje
Ispitivanjem potraznje proizvoda, opredelila sam se za gajenje paradajza u
plasteniku na povrsini od 900 m
2
. Razmak izmedju sadnica je 30cm u redu i razmak
izmedju redova je 70cm, racunajuci da ce svaka stabljika imati prinos od 10kg. Realna
godisnja proizvodnja na osnovu datih vrednosti je 42 tone paradajza.
Uzimajuci u obzir estetski izgled proizvoda, selektivnim odabirom, 50%
proizvodnje svezeg paradajza iskoristicu za proizvodnju kuvanog paradajza u kolicini od
17.500 litara, kao i ostatak sadnica od planiranih 6.000, ukupno 1.800 za prodaju.
Proizvode ću plasirati na lokalnoj pijaci i putem ponude trgovinama, piljarnicama
i restoranima.
2.2. Tehnološko koncipiranje biznisa
Paradajz ću sakupljati u gajbice svakodnevno, vršiti odabir i sladištiti u prostoriji
za skladištenje. Takođe ću svakodnevno vršiti navodnjavanje i uklanjati eventuale
nedostatke na biljkama, u cilju davanja što većeg i kvalitenijeg prinosa.
2.3. Materijalno koncipiranje biznisa
Prilikom proizvodnje paradajza koristiću sledeće odjekte i opremu:
-
postojeće zgade površine 80 m
2
-
plastenik pošine 900 m
2
-
automobil
-
sitem za navodnjavanje
-
adekvatnu opremu za rasad i sejanje
2.4 Organizovanje koncipirnog biznisa
U procesu proizvodnje pomagaće mi moja porodica, koja se dugi niz godina bavi
uzgojem raznih poljuprivrednih kultura.
2.5 Registrovanje odabranog biznisa kod nadležnih institucija
Ukoliko ova delatnost pokaže planirane rezultate planiram da se proširim i
zaposlim još nekoliko radnika .
3. Provera efikasnosti biznisa
3.1. Ekonomska ocena biznisa
