Koncept vremenske vrednosti novca

AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

ČAČAK

SEMINARSKI RAD

PREDMET: INVESTICIJE

KONCEPT VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA

Mentor:

Autor:

prof.dr Zdravko Bijelić

Jelena Živković 048/13

Beograd, 2014. godine

INVESTICIJE

2 |

P a g e

JELENA ŽIVKOVIĆ

SADRŽAJ:

UVOD

1. RAZLOZI PREFERIRANJA RASPOLAGANJEM NOVCA U SADAŠNJOSTI

2. ODNOS VREMENA I NOVCA

3. VREMENSKA VREDNOST NOVCA

3.1.

KAPITALIZACIJA I DISKONTOVANJE

3.2.

DISKONTNI RAČUN

3.3.

DISKONTNA STOPA

3.4.

SADAŠNJA I BUDUĆA VREDNOST ANUITETA

ZAKLJUČAK

LITERATURA

INVESTICIJE

4 |

P a g e

JELENA ŽIVKOVIĆ

1. Razlozi preferiranja raspolaganja novcem u sadašnjosti

Jedan od osnovnih koncepata finansija jeste da vrednost novca varira u toku

vremena, odnosno da novac ima vremensku vrednost. Jedan dinar danas nije isto
što i jedan dinar sutra. Međutim zbog čega je to tako? U cilju objašnjenja ovog
fenomena sledimo P.Massea

Postoji više razloga preferiranja raspolaganja novcem u sadašnjosti:

1. Rizik. Nikako ne treba zaboraviti rizik povraćaja novca u budućnosti I rizik

njegove transformacije u nenovčane oblike sredstava. Budućnost je dosta
neizvesna u pogledu priticanja novca te se mnogi investitori opredeljuju da
raspoloživ novac odmah iskoriste za potrošnju ili se pak opredeljuju za investicije
koje imaju kraći rok povraćaja sredstava;

2. Inflacija koja negativno utiče na ceo tok društvene reprodukcije neminovno

destabilizuje finansijsko tržište u svim njegovim komponentama-znači povećanje
cena raspoložive robe I usluga. Upravo ova činjenica navodi na vremensku
preferenciju novca u sadašnjosti, jer će isti iznos novca koji imamo na raspolaganju
danas, u budućnosti vredeti realno manje;

3. Mogućnost upotrebe novca za potrošnju. Novac kojim raspolažemo danas

možemo odmah da utrošimo za zadovoljenje potreba, u prilog tome ide činjenica da
je novac najlikvidnije obrtno sredstvo (likvidan u nultoj vremenskoj jedinici);

4. Mogućnost ulaganja tj. Investiranja novca. Odricanjem od potrošnje u

sadašnjosti, otvara se mogućnost za ulaganje raspoloživog novčanog iznosa u
realna dobra I po tom osnovu ostvarivanja prihoda u budućnosti. Koji će dovesti do
uvećanja raspoloživog iznosa.

Iz prethodnog sledi da iznose koji su raspoloživi danas ne možemo upoređivati

sabrati sa iznosima koji su raspoloživi u budućnosti već se mora eleminisati uticaj
vremenske razlike, a to se upravo čini na dva načina:



Diskontovanjem, postupak svođenja budućih iznosa na sadašnju vrednost



Ukamaćivanjem, postupak svođenja sadašnjeg iznosa na buduću vrednost

Ova dva načina se vrlo često koriste za ocenu investicionih projekata. Naime

diskontovanje omgućava da se nizovi prihoda i troškova raspoloživih u budućnosti
svedu na sadašnje vreme i da se prikažu jednom brojkom, a samim tim i objektivniju
ocenu investicija.

Naučni članak, Institut za pravo i finansije, Ivana Maric, www.ipf.rs

Upravljanje finansijama, prof.dr Nevenka Žarkić-Joksimović, Beograd, 2010

Upravljanje investicijama, prof.dr Dejan Petrović, Beograd, 2008

INVESTICIJE

5 |

P a g e

JELENA ŽIVKOVIĆ

2. Odnos vremena i novca

Proces ulaganja s ciljem oplemenjivanja novca u stvari je problem vremena.

Novac koji imamo danas, stekli smo:radom, obrazovanjem i prinosom na imovinu
(materijalnu i finansijsku). Novac koji ćemo imati u budućnosti biće posledica našeg
planiranja i načina raspolaganja novcem danas. Vreme obračunavamo linearno. Iz
sadašnjosti putujemo u budućnost. Novac takođe sledi taj isti smer. Jasno
objašnjenje vremena i novca: da imate 10 milijardi novčanica od 1$ i da potrošite 1
svake sekunde, trebalo bi vam 317 godina da ih potrošite sve.

3. Vremenska vrednost novca

Jedan od osnovnih koncepata u finansijskoj analizi je vremenska vrednost

novca.   Novac   ima   vremensku   vrednost   po   kojoj   određenu   količinu   novca
vrednujemo tim više što je ranije primimo (manju količinu novca danas možemo
smatrati   ekvivalentnom   sa   većom   količinom   koju   dobijemo   u   budućnosti).   Zato
postoji   mogućnost   ulaganja   novca   uz   neku   kamatnu   stopu.   Kamatne   stope
predstavljaju   osnovne   cenovne   paramete   na   finansijskim   tržištima.   One   utiču   na
kretanja   cena   svih   finansijskih   instrumenata   i   funkcionisanje   svih   segmenata
finansijskih tržišta.

Kamatna stopa

je stopa prinosa na investiciju u finansijski instrument do

njegovog dospeća; naziva se i godišnja stopa prinosa do dospeća. Izražava se kao
procenat prinosa na godišnjem nivou.

Kamata

je novčani ekvivalent kamatne stope i izražava se u jedinicama

određene valute.

Ako investiramo u štedni depozit kod banke 9500€ i banka nam obeća isplatu

500€ godišnje, kamata je 500€, a kamatna stopa
r=500/9500=0,0526 (5,26%). Tako ćemo na kraju godine imati 9500+500=10000€.

Vremenska vrednost novca ukazuje da 9500€ za godinu dana, čak i pod

pretpostavkom da nema inflacije, vredi manje nego 9500€ danas. Koliko manje?
Onoliko koliko za taj iznos možemo dobiti kamate na tržištu. Ako je r = 5,26%, onda
9500€ danas vredi koliko i 10000€ za godinu dana.

Kamatna stopa je diskontna

stopa po kojoj se buduća vrednost izjednačava sa sadašnjom vrednošću

Buduća vrednost je jednaka svim isplatama koje će se desiti po osnovu finansijskog
instrumenta u budućnosti.

U zavisnosti od vrste finansijskih instrumenta imaćemo različite buduće

isplate, sa različitom dinamikom isplata, ali za sve važi da njihova kamatna stopa
predstavlja diskontnu stopu po kojoj se buduća vrednost isplata izjednačava sa
sadašnjom vrednošću.