UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
DIPLOMSKI RAD
KONDICIONA PRIPREMA BALETSKIH IGRAČA
Student:
Ana Radovanović 169/2004
Mentor:
Red.prof.dr Đorđe Stefanović
Članovi komisije:
Red.prof.dr Vladimir Koprivica
Doc.dr Sanja Mandarić
BEOGRAD, 2012.
2
SAŽETAK
Klasičan balet predstavlja umetnost, ali napori kojima su baletski umetnici izloženi
odgovaraju naporima vrhunskih sportista. Svakodnevne, višečasovne probe i nastupi
zahtevaju visok stepen fizičke pripreme. Zbog toga je neophodan sistematski pristup fizičkoj
pripremi baletskih igrača, uz poštovanje principa kondicijskog treninga.
Upotreba elastične trake
thera-band
predstavlja odlično rešenje za vežbanje sa
opterećenjem, jer pokreti nisu limitirani, kao što je to slučaj sa trenažerima, i mogu se izvoditi
sliveno, kao da su ples.
S obzirom da estetski kvalitet u baletu ima presudnu ulogu, svi pokreti moraju biti
izvedeni sa lakoćom. Da bi se to postiglo, mentalni trening i vizualizacija moraju se naći u
programu kondicioniranja baletskig igrača, jer razvijaju svest o kretanju i utiču na lični
doživljaj baletskog umetnika, koji se direktno prenosi na publiku.
Ovaj rad predstavlja moje viđenje kako bi kondiciona priprema baletskih igrača mogla
da izgleda.
KLJUČNE REČI: klasičan balet, kondiciona priprema,
thera-band
, vizualizacija.
4
1. UVOD
Klasičan balet
1
to su prve reči koje deca čuju prilikom stupanja u baletsku školu. Vrlo
brzo čas klasičnog baleta postaje jedan od važnih delova školskog dana i zauvek ostaje
najodgovorniji, najozbiljniji i najteži deo u životu baletskog umetnika. Klasičan balet je svuda
priznat za jedno od glavnih izražajnih sredstava savremenog baleta. Predstavlja jasno izgrađen
sistem pokreta, koji treba da disciplinuje telo i da ga učini pokretljivim i lepim.
Iako je igra postojala mnogo ranije, klasičan balet, kao zaseban vid umetnosti, pojavio
se u XVII veku u Francuskoj, a u XIX veku je učvršćena i franscuska terminologija klasičnog
baleta, koja je priznata i danas. Nazivi uglavnom određuju karakter pokreta koje označavaju, a
u vezi su sa radom mišića. Razni
battements
2
predstavljaju značajan deo časa klasičnog baleta
i vrlo često se nalaze u scenskim igračkim formama. Po pravilu reč
battement
prati još neka
reč koja određuje karakter pokreta, pa tako
battement tendu
3
ili ispruženi
battement
, razrađuje
istegnutost nogu u igri.
Battement jeté
4
osposobljava pokretnost i lakoću nogu, a
battement
soutenu
5
razvija elastičnost i otvorenost nogu. Razni oblici
rond de jambe
6
izrađuju
otvorenost i pokretljivost sklopa bedrenih kostiju kroz kružne pokrete nogu na podu ili u
vazduhu.
Mnogi nazivi u klasičnom baletu imaju opisni karakter: pokret
assemblé
– skupljanje
tela (u skoku ili na podu), pokret
passé
– prolazni,
coupé
– sečeni,
glissade
– klizeći,
balancé
– ljuljajući itd. Neki od naziva su povezani sa plastičnim pokretima životinja:
pas de chat
–
meki, mačkin skok ili
cabriole
7
– nestašni skok. Naravno, nazivi nekih pokreta ukazuju na
povezanost sa pokretima iz narodnih igara:
pas de basque
– korak Baska ili
saut de basque
–
skok Baska, kao i
pas de bourrée
, koji proizilazi iz seljačke igre
bure.
Tu su i uprošćeni
nazivi poza i položaja u klasičnom baletu:
arabesque
se izjednačuje sa pozom u ornamentu,
kao najapstraktnijim delom likovne umetnosti, dok
attitude
– poza, predstavlja uslovno
ukrštanje linija ruku i podignute noge, otvarajući ili zatvarajući (skrivajući) telo.
Sastav časa klasičnog baleta je uvek vrlo sličan, kako u prvim razredima baletske
škole tako i kasnije u toku igračke karijere, s tom razlikom što se u prvom razredu
8
izvode
odvojeno jednostavni i sastavni koraci. Izuzetak predstavlja sam početak učenja, kada se
izučavaju elementi pokreta. Baletski čas se sastoji iz vežbi kod štapa
9
i vežbi na sredini sale.
Vežbe kod štapa imaju jasno utvrđen redosled, koji se nakon prve godine dopunjava i
usložnjava u zavisnosti od uzrasta i profesionalne sposobnosti igrača. Vežbe na sredini sale
izvode se istim redom kao i kod štapa i uvodi se
adagio
10
. Posle
adagio
sledi
allegro
11
, koji
čine mali i veliki skokovi. Čas započinje igračkim maršom koji se postepeno ubrzava, ponovo
vraća u obični, a posle toga se prelazi na vežbe. Marš priprema organizam za vežbanje,
reguliše disanje i krvotok. U radu sa mlađim uzrastima, marš je koristan i u sredini časa kao
odmor od statičnih položaja. Čas se završava sa
port de bras
12
koji smiruje disanje i vraća
organizam u mirno stanje.
1
Klasičan balet (od latinske reči
ballo
– igram) predstavlja termin kojim se služi ceo baletski svet. Naziv
klasičan
odvaja ovaj vid plesa od drugih, narodno-karakternih igara, istorijskih itd., a ponikao je u Rusiji.
2
Battements
– udaranje, odbijanje.
3
Battement tendus
– ravnomerno kretanje (ispružanje) noge.
4
Battement jeté
– izbacivanje noge u vazduh.
5
Battement soutenu
– neprekidni pokret istog intenziteta.
6
Rond de jambe
– krugovi koji se opisuju nogom na podu ili u vazduhu.
7
Cabriole
– od italijanske reči
capra,
što znači koza.
8
Prvi razred baletske škole odgovara petom razredu osnovne škole (uzrast 10-11 godina).
9
Štap ili bar – stacionirani rukohvat koji se koristi tokom baletskih vežbi zagrevanja.
10
Adagio
– povezivanje poza i položaja klasičnog baleta.
11
Allegro
– svi skokovi i vežbe na prstima.
12
Port de bras
– savijanje trupa napred, u stranu i nazad (pretklon, otklon, zaklon).
5
Čas se odvija kroz dva akademska časa. U prvom razredu baletske škole veći deo
vremena sadrži vežbe kod štapa, dok u sledećim razredima vežba traje najviše 45 minuta. Za
svaku godinu vreme kod štapa se smanjuje ubrzavanjem tempa. Vežbe na sredini sale
sastavljaju se tako da za skokove ostane najmanje 20 minuta. Kasnije, kada baletski igrač
završi školu i započne igračku karijeru, baletski čas i dalje predstavlja sastavni deo njegovog
svakodnevnog života.
Značajnu ulogu u formiranju baletskog igrača ima scenska praksa, koja se uvodi već
od prve godine učenja. Pravilno odabiranje koncertnih tačaka, u skladu sa uzrastom i
mogućnostima plesača, razvija plesnost i izražajnost. Neizbežan uslov za klasičan balet
predstavlja otvorenost nogu, veliki igrački korak, gipkost, stabilnost, lak i visok skok,
plastičnost i mekoća ruku, jasna koordinacija pokreta i na kraju izdržljivost i snaga. Pored
brižljivog ispunjavanja ustanovljenih pravila i stalne scenske prakse, da bi se postigli ovi
neizbežni uslovi, neophodan je svakodnevni rad i dobro osmišljen program kondicioniranja.
7
grupu. Uz primećivanje i osećanje promena koje vežbanje donosi telu, trening postaje mnogo
efikasniji.
Ako pogledamo raznovrsne baletske časove, lako možemo primetiti da nije najjasnije
utvrđeno šta kondicioniranje baletskih igrača treba da sadrži. Vežbe se često zasnivaju na
navici, umesto na onom što je svakom igraču zaista potrebno. S druge strane, na baletskim
časovima igrači postaju prilično jaki. Pored toga, baletski predavači intuitivno prepoznaju
potrebu za raznovrsnijim treningom, pa u svoju nastavu uvode nove vežbe, koje predstavljaju
kombinaciju tradicionalnih plesova i savremenih kondicionih trendova. Takođe, prepoznaju
da kondicione potrebe igrača nisu zadovoljene samo treningom snage i pokretljivosti.
Balestski igrač kroz kondicionu pripremu, pored razvoja snage i pokretljjivosti, treba da
dostigne i visok nivo osećaja za ravnotežu, osećaja za vreme i ritam, kao i orijentaciju u
prostoru. Svi ovi elementi su podjednako važni kao i visok nivo opšte fizičke pripreme.
Nizove intenzivnih vežbi, koje se izvode za manje od jednog minuta, nazivamo
anaerobnim. Aktivnosti, kao što su trčanje ili plivanje, koje pospešuju aktivnost
kardiorespiratornog sistema, a traju po nekoliko minuta ili duže, nazivamo aerobnim. Baleski
čas je uglavnom anaerobnog karaktera, sastoji se iz niza kratkotrajnih intenzivnih vežbi i kao
takav, uglavnom nema kardiorespiratorne beneficije aerobnog treninga. Zbog toga bi u
program kondicioniranja, npr. u zagrevanje, trebalo ubaciti neke aerobne vežbe, koje će
igračima dati bolju mentalnu i fizičku izdržljivost, neophodnu za dugotrajne nastupe i probe.
Slede neki od načina kako holistički principi
14
– dozvoliti umu da se poveže sa telom i
njegovim pokretima – mogu učiniti trening efikasnijim:
-
Svaka vežba utiče na telo u celini, a ne samo njegov deo ili grupu mišića koju
treniramo. Kada počnemo da osećamo promene koje vežba donosi našem telu,
trening postaje znatno efikasniji.
-
Svi elementi kondicione pripreme (pokretljivost, ravnoteža, snaga, izdržljivost itd.)
međusobno su povezani. Ukoliko promenimo jedan element, utičemo i na druge,
kao što pomeranje u jednom zglobu može da utiče na pomeranje u drugim
zglobovima.
-
Stanje uma utiče na efekte treninga. Ista vežba, ukoliko se izvede sa različitom
svešću, drugačijom mentalnom predstavom, ima drugačiji efekat na telo. Igrač koji
se rasteže, a istovremeno je zabrinut zbog, npr. predstojeće audicije, ne može da se
opusti dovoljno da bi rastezanje imalo efekta.
-
Mentalna prisutnost i koncentracija na treningu predstavljaju osnovu za
povezanost uma i tela. Biti psihički prisutan prilikom pokreta znači osetiti pokret i
doživeti promenu forme i dinamike kretanja svakim delom svog tela, tokom cele
vežbe. Čak i sama želja za prisustvom pomaže stvaranje efikasnijeg pokreta,
poboljšava koncentraciju i fokus, povećava aktivnost senzornih mehamizama u
centralnom nervnom sistemu, a sve to dovodi do veće motorne kontrole.
-
Svaka misao koja prođe kroz glavu u toku vežbanja, postaje deo celokupnog
mentalnog treninga. Svaka misao može uticati na rezultat vežbe. Vežbanje
predstavlja neprestani dijalog između uma i tela, a ta komunikacija se manifestuje
kroz nastupe i doživljaj na sceni, odnosno takmičenju.
Trener nekoliko svetskih prvaka u atletici, Jean-Pierre Egger, rekao je da baletski
igrači mogu da skoče više od njegovih atletičara, koji imaju znatno razvijeniju muskulaturu i
da dodatna mišićna masa ne pomaže njegovim sportistima da skaču više, te da oni, baletski
14
Holizam (od grčke reči „holos“ – sve, ceo, ukupno) predstavlja ideju da sistem ne može biti objašnjen na
osnovu osobina njegovih pojedinačnih delova. Sistem u celini određuje kako će se njegovi delovi ponašati.
