САДРЖАЈ
1. УВОД
................................................................................................................. 2
2. ПРЕДМЕТ, ПРОБЛЕМ И ЦИЉ РАДА
...................................................... 3
3. КОНДИЦИОНА ПРИПРЕМА ПЛИВАЧА
................................................ 4
3.1.
Снага
.......................................................................................................... 5
3.1.1.
Периодизација тренинга снаге у пливању
.................................. 11
3.2.
Брзина
...................................................................................................... 15
3.3.
Издржљивост
.......................................................................................... 18
3.4.
Окретност
................................................................................................ 19
4. ПРИМЕНА БИОКИНЕТИКА У КОНДИЦИОНОЈ ПРИПРЕМИ
ПЛИВАЧА
...................................................................................................... 20
4.1. Упутства за рад на биокинетику
......................................................... 21
4.2. Приказ тренажних програма по зонама за сениоре
...................... 22
5. ЗАКЉУЧАК
................................................................................................... 25
6. ЛИТЕРАТУРА
............................................................................................... 26
2
1.УВОД
Тренинг је једнa од нaјзнaчaјнијих фaзa у припреми врхунских пливaчa зa
тaкмичењa и постизaње aдеквaтног или жељеног резултaтa. Чaк и веомa тaлентовaним
пливaчимa потребне су године добро смишљеног тренингa зa постизaње плaнирaних
резултaтa. Њиховa резултaтскa достигнућa последицa су прогрaмa сaстaвљених зa
поступно тренирaње оних физичких својстaвa којa су доминaнтнa зa постизaње жељених
или мaксимaлних тaкмичaрских достигнућa у функцији технике или дисциплине пливaњa.
Кaко сaм тренинг, кaо појединaчнa тренaжнa јединицa, aли и више или низ од неколико,
или чaк више десетинa тренингa, у својој основи предстaвљaју циклично, контролисaно и
дозирaно оптерећење оргaнизaмa спортисте пливaчa, у односу нa нормaлно хaбитуaлно.
Дaтa оптерећењa провоцирaју двa битнa биолошкa мехaнизмa од којих зaвиси и
ефикaсност примењеног тренaжног рaдa, a то су: хомеостaзa и aдaптaцијa.
Реч структура, уопштено гледано, подразумева, не само прости скуп елемената већ
и начин на који су они повезани односно начин на који се односе један према другом.
Другим речима, структура обухвата како елементе тако и њихов међусобни корелат.
Када је у питању структура тренинга, ту налазимо појмове који стоје у вези са
начином грађења тренинга, његовим склопом те распоредом његових конститутивних
делова. Аналогно горе наведеном и структуру тренинга чиниће побројани фактори и везе
између њих.
4
3. КОНДИЦИОНА ПРИПРЕМА ПЛИВАЧА
Као што је већ било речено, пливачки тренинг је веома сложен процес који кроз
подизање стања тренираности пливача омогућује постизање све бољих резултата.
Најзначајнији елементи тренираности јесу : кондиција, техника, тактика и психичка
припрема. Мада се на тренинзима ради претежно одвојено на подизању и усавршавању
појединих елемената, ипак су они међусобно најуже повезани и зависе једни од других.
Дакле, од степена њиховог достигнућа и узајамне повезаности зависи степен
тренираности пливача.
Кондиција се стиче свестраном физичком припремом, а основ је за постизање
високих спортских резултата. То је темељ моторичких и функционалних могућности
пливача ( стање више побољшане радне способности организма, а нарочито централног
нервног система, дисајног и срчано – судовног система ), на којима почива и овиси развој
својства брзине, снаге, издржљивости, покретљивости и окретности.
У пливању као и у другим спортовима разликујемо општу кондицију а као њену
надградњу специјалну кондицију. Мада је тешко поставити тачну границу између једне и
друге кондиције, ипак се могу означити њихове карактеристике.
Када се говори о општој кондицији мисли се на свестрано развијање основних
особина које су неопходне за развој моторичких и фунционалних способности организма
пливача, док специјална кондиција означава стање развијености физичких својстава
специфичних за одређену пливачку дисциплину. Дакле, свестрани физички развој пливача
је основ специјализације. Ако пливач претендује на веће спортске успехе, он мора велику
пажњу да посвети свестраном физичком развоју, чији ниво треба из године у годину да
расте.
Пошто се пливање одвија у несвакидашњој средини – води нужно је да се осврнемо
на неке појединости. Несумњиво је систематско и дуго вежбање у води доприноси више
или мање хармоничном развоју пливачевог организма и подизању његових моторичких и
функционалних способности. Међутим, искуство нам показује да се неке физичке особине
код пливача далеко брже и ефикасније изграђују вежбањем на сувом, јер се овде, уз мањи
5
губитак енергије него у води, могу применити далеко бројнија и разноврснија средства
опште физичке припреме, и то нарочито применом специјалних вежби обликовања са и
без оптерећења, елемената атлетике, акробатике, спортских игара, смучања, клизања, итд.
На тај начин веома се проширује општи обим рада на сувом и у води, разбија се
монотоност која карактерише тренинг нарочито у зимском базену, а напротив постиже
интересовање за тренинг. Но, овде треба подвући да је за пливаче с обзиром на претежно
лоше хигијенске услове тренинга у затвореним базенима ( повећана влажност ваздуха,
велики постотак хлора у ваздуху и води и друго) кретање и вежбање на свежем ваздуху од
посебног је значаја. Пливач коришћењем средстава опште физичке припреме на сувом,
нарочито у припремног и прелазном периоду тренинга развија свој организам, снажи га,
освежује и припрема за рад у води у својој дисциплини. Пливач на тај начин припреман са
жељом прихвата у такмичарском периоду све обимнији и интензивнији тренинг у води.
3.1. Снага
Снага је човекова моторичка способност која се дефинише као способност мишића
да развија напетост с којом савладава или се супроставља одређеном отпору. Основне
особине су:
-
попречни пресек мишића, однодно њихов обим
-
фреквенција импулса, које моторички неурони преносе мишићима.
Какво искоришћавање мишићне снаге ће имати спортиста, је зависно од
вишечинилаца:
-
састава мишићних влакана појединца који је претежно генетски опредељено са
конституцијом ( урођеност )
-
врсте тренинга које обавља спортиста у свом развоју.
Мишићна влакна човека можемо грубо поделити у две групе:
-
бела влакна
-
црвена влакна
Та два типа се не разликују само по боји, него и по могућности произвођења
мишићног рада за који су специјализовани. Значај белих влакана је брзина и интензитет
контракција, а црвених пре свега трајања.
7
итд.). При развијању снаге пливач мора пазити да не изгуби „осећај за воду“ , могућности
завеслајне способности мишића, оптималну пливачку технику и сл.
Совјетски аутори тврде да је могуће у односу на тренинг снаге :
-
пливачка техника одредити сва три значајна периода,
-
период смањеног учинка,
-
период прилагођавања и
-
период упоредног развоја
Период смањеног учинка
Период траје обично од 2 – 4 недеље од почетка интензивне вежбе на снази.
Смањује се брзина пливања у спринту, па и у серијама интервалног пливања. Пливач на
тренингу се брзо замара,а опоравља споро.
У том периоду често говоримо о томе да су се мишићи пливача скратили и
отврдили. Доста су се промениле особине мишића, мада не можемо очекивати да у тако
кратком периоду мишићи могу променити своју основну структуру ( црвена, бела влакна
итд.). Истина је да се неке особине мишића ( време међу контракцијама, латентно време
контракције) знатно мењају , односно смањује им се ниво. То је вероватно због тога што
се повећава концентрација у крви као последица интензивног мишићног рада брзинског
значаја. Степен често премашује норму за 30 – 50 % и тај увећани ниво до одређене мере
негативно делује на нервно – мишићну координацију и на мишићну енергију.
Период прилагођавања
Почиње у тренутку, кад се код пливача почне побољшавати техника пливања. То се
показује и код резултата претежно на раздаљинама дужим од 100м. У том периоду који
као и први траје 2 – 4 недеље пливачка техника почиње се прилагођавати новом нивоу
способности снаге и новом квалитету мишића. „ Осећај за воду“ се код пливача почне
побољшавати. Мотивисаност обично више није угрожена.
Период упоредног развоја
Карактеристика овог периода је да упоредо са развојем снаге код пливача
побољшавају се и резултати. То доказује способност пливача да може много боље него у
