FAKULTET ZA PRAVO BEZBEDNOST I
MENADŽMENT
KONSTANTIN VELIKI
NIŠ
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA
TEMA
Konflikti u školama
Mentor
Student
Doc.dr Marija Ilievska –Kostadinović Pavle Savić
mb 35-č/17
Beograd
2019
SADRŽAJ
1. UVOD.......................................................................................................................... 3
2. POJAM KONFLIKATA..............................................................................................4
2.1. Uzroci konflikta u školi.................................................................................5
2.2. Vrste konflikata u školi.................................................................................6
2.3. Pozitivne osobine konflikata.........................................................................7
2.4. Negativne osobine konflikata....................................................................... 8
3. REŠAVANJE KONFLIKATA....................................................................................8
3.1. Medijacija..................................................................................................... 10
3.1.1. Medijator........................................................................................10
3.2. Arbitraža....................................................................................................... 12
3.2.1. Prednosti i nedostaci arbitraže....................................................... 13
3.3. Ishodi ponašanja u konfiktu.......................................................................... 13
3.4. Metode rešavanja konflikata......................................................................... 15
3.5. Principi za rešavanje konflikata.................................................................... 15
3.5.1. Nenasilna komunikacija.................................................................16
4. PRISTUP I STAV U ODNOSU NA KONFLIKT U ŠKOLI/ODELJENJU...............17
4.1. Kako pravilno razumeti konflikt u školi....................................................... 17
4.2. Neuspešno rešavanje konflikata....................................................................18
5. ZAKLJUČAK.............................................................................................................. 19
6. LITERATURA............................................................................................................ 20
2. POJAM KONFLIKTA
Konflikti su neizbežni u ljudskim odnosima. Reč konflikt potiče od latinske reči
conflictus
što
znači sudariti se.
Konflikti su pojava u međuljudskim odnosima koja može biti rezultat: nesporazuma, različitih
duhovnih ili kulturnih vrednosti, suprostavljenih interesa, različitih viđenja sopstvenih i tuđih
interesa, nezadovoljenih potreba ili npr. nesposobnosti u izražavanju sopstvenih osećanja i
mišljenja. Konflikti postoje u ophođenju sa bližnjima u svakodnevnom životu, ali i unutar grupa i
zajednica, kao i između njih.[1]
Slika 1. Konflikt u porodici
Konflikt nastaje onog trenutka kada se strane suoče sa svojim različitim potrebama, zahtevima,
očekivanjima vezanim za zajedničke stvari.
Nenasiljem se može rešiti konflikt. Strane u konfliktu, na međuljudskom ili društvenom nivou, se
koriste nasiljem iz vere da su njihove potrebe i interesi legitimni, pe se na taj način opravdava
nasilje koje čine (odbrana iz njihovog ugla), dok se potrebe i interesi drugih strana u konfliktu ne
uzimaju u obzir, već se vrše pretpostavke koje podrazumevaju zle namere koje one same nemaju.
Ovaj mehanizam se prepoznaje u ratovima i u predratnom periodu. Opšte prihvaćena teza da se
nasiljem kao krajnjim načinom može postići rešenje se pokazala jalovom na brojnim primerima
na ovim prostorima.
Pretpostavka da se nasiljem može rešiti konflikt je tačna ukoliko se pod rešenjem podrazumeva
uništenje ili odstranjivanje druge ili drugih strana u konfliktu i ako se zanemari činjenica da se
korišćenjem nasilnih metoda uspostavlja model „rešavanja konflikata“ koji se onda primenjuje i
u drugim sukobima, npr. unutar jedne od prvobitnih strana u konfliktu. Situacija u kojoj jedna ili
više strana „rešenje“ uspostavljeno putem nasilja doživljava kao nepravdu i uskraćivanje svojih
legitimnih interesa ili mogućnosti ostvarenja istih (u sopstvenoj percepciji), se teško može
nazvati rešenjem, jer želja za zadovoljenjem svojih interesa i potreba ostaje, pojačana željom za
zadovoljenjem pravde u sopstvenom viđenju i često željom za osvetom.
Većina ljudi se povremeno nađe u nenasilnim konfliktnim situacijama. Obično su takvi konflikti
rezultat nesporazuma, različitih ličnih verovanja i vrednosti, suprotstavljenih interesa,
nezadovoljenih potreba ili nesposobnosti u izražavanju sopstvenih osećanja i mišljenja. Naći se u
konfliktnoj situaciji i biti u mogućnosti da se pritom pronašaš razumno može biti veoma težak
zadatak. Ne može se „pobediti" u konfliktnoj situaciji, jer pobeda bi u tom slučaju značila da je
ishod cele situacije zadovoljavajući samo za jednu od suprotstavljenih strana. A to ni u kom
slučaju nije kompromisno rešenje. Dakle, konflikte treba rešavati.
Ako je reč o nenasilnom konfliktu sa ljudima sa kojima radimo i sa kojima se susrećemo, oni
mogu da podstaknu i druge probleme na poslu kao što su netrpeljivost među kolegama, smanjena
komunikacija koja samim tim loše utiče na produktivnost. Ukoliko će konflikt na radnom mestu
doneti konstruktivne promene i motivisati grupu ka većoj produktivnosti onda je čak i potreban.
Nepotrebne konflikte, naravno, treba izbegavati, a kada se oni ipak pojave svako treba da nauči
da ih rešava na obostranu korist.
Broj konflikta u nekom odnosu nije merilo kvalitetnog odnosa. Važno je koliko ima nerešenih
konflikata i koje metode se koriste pri rešavanju tih konflikata.
2.1. Uzroci konflikata u školi
Uzroci konflikata u školi su mnogobrojni i vrlo ih je teško precizno podeliti po određenim
karakteristikama. Najčešći uzroci konflikta u školi su:
slaba komunikacija između učenika, između učenika i nastavnika, između učenika i
roditelja, između roditelja i nastavnika, između nastavnika i nastavnika;
različite vrednosti koje se poštuju u porodici i školi (npr. religijske vrednosti – način
oblačenja, ishrana);
nejasna školska zaduženja i za učenike i za nastavnike (npr. nejasna uputstva koja
nastavnici daju učenicima za obavljanje nekih zadataka na času);
ograničeni resursi (ljudski, tehnički) u školi i u porodici (npr. kada nastavnici zahtevaju
da učenici imaju odgovarajuću sportsku opremu, a roditelji nemaju novaca da je kupe);
različiti interesi učenika, nastavnika i roditelja (npr. prilikom izbora mesta gde otići na
ekskurziju);
zavisnost od jedne strane (osobe);
nerešeni raniji sukobi;
ljubavne veze u školi.
Bez obzira o kojoj vrsti uzroka konflikata u školi se radi, svi su jednako opasni za narušavanje
komunikacije u školi, intenzivno nastajanje stereotipa i predrasuda i pojavu nasilja, kao jednog
odgovora na uzroke i nastanak konflikta.
