Konflikti i nenasilno rešavanje konflikata

SADRŽAJ

UVOD

POJAM “KONFLIKT”

UTICAJNI ELEMENTI I TOK KONFLIKTA

PREDMET KONFLIKTA I NJEGOVO OTKRIVANJE

ZNAČAJ UOČAVANJA KONFLIKTA U SFERI OBRAZOVANJA I

VASPITAVANJA

NAČINI REŠAVANJA KONFLIKTA

NENASILNO REŠAVANJE KONFLIKTA
12

6.1 Stabilizirajući faktori bezbednosti kod nenasilnog rešavanja konflikta

6.2 Principi za ublažavanje konflikta

6.3 Načini nenasilnog rešavanja konflikata

6.4 Faze rešavanje konflikta

Shvataje roda kao uzrok konflikata

ZAKLJUČAK

LITERATURA

U V O D

Konflikti su pojava u međuljudskim odnosima, koja može biti rezultat:

nesporazuma, različitih duhovnih ili kulturnih vrednosti, suprostavljenih interesa,
različitih viđenja sopstvenih i tuđih interesa, nezadovoljenih potreba ili nesposobnosti u
izražavanju sopstvenih osećanja i mišljenja.

Konflikti postoje u ophođenju sa bližnjima u svakodnevnom životu, ali i unutar ili

između grupa i zajednica. Na osnovu ovoga konflikti se nužno pojavljuju i u školi koja na
kraju predtavlja samo jednu od “slika” socijalnog miljea našeg okruženja.

Tema rada će biti razmatranje mehanizma nastanka konflikata među pojedinicima

i grupama i njihovog načina nenasilnog rešavanja.

Većina ljudi se povremeno nađe u konfliktnim situacijama. Obično su takvi

konflikti rezultat nesporazuma, različitih ličnih verovanja i vrednosti, suprotstavljenih
interesa, nezadovoljenih potreba ili nesposobnosti u izražavanju sopstvenih osećanja i
mišljenja. Naći se u konfliktnoj situaciji i biti u mogućnosti da pritom pronađeš razumno
rešenje može biti veoma težak zadatak....Ne možeš „pobediti" u konfliktnoj situaciji, jer
pobeda bi u tom slučaju značila da je ishod cele situacije zadovoljavajući samo za jednu
od suprotstavljenih strana. To ni u kom slučaju nije kompromisno rešenje.

Ovu sociološku pojavu interakcije dve suprotstavljene strane ne treba prikrivati ili

suzbijati već treba aktivno raditi na njihovom rešavanju. U današnje vreme jedini
ispravan način rešavanja konflikata je upravo nenasilno rešavanje konflikata a što i jeste
tema ovog rada.

strane koji su ispravni u datoj situaciji. Ovo je u stvari i preduslov za postojenje
neneasilnog rešenja konflikta.

Neproduktivni ili blokirajući

konflikt je situacija konfrontacije gde obe

suprotstavljene strane ostaju na svojim stavovima ne želeći da prihvate, iako su nekada i
očigledne, prednosti mišljenja druge strane u konfliktu. U ovoj situaciji nemoguće je doći
do razrešenja konflikta, niti do bilo kakvog rešenja situacije ili problema. Kod rešenja
ovakvih konflikata je često potrebno, ako ne i neophodno, posredovanje treće strane uz
čiju pomoć se razrešava navedena situacija.

Pod konfliktom se u užem, smislu istraživanja konflikata podrazumeva

nepomirljiva razdvajanje pozicija u nekoj stvari ili vezano za neku stvar - predmet
konflikta. Ovaj predmet konflikta može da bude potpuno realan predmet - neka stvarčica
koju svako želi za sebe. To može da bude i potpuno apstraktno pitanje oko kojeg se spore
dve strane. Konflikti su, u tom smislu, neodvojivo povezani sa društvenim životom i
samim tim nešto sasvim "prirodno" - nisu ni pozitivni ni negativni.

Postoji mišljenje da sukobi, konflikti, proizvode društveni život,a da konflikti

mišljenja donose naučni i društveni napredak.

Sadržajno, pojam konflikta (od latinskog

conflictus

-sukob, borba, spor) pokriva

čitav niz konfliktnih interakcija različitog obima, nasilnosti i intenziteta – od takmičenja,
napetosti, rasprave, spora do ratova, odnosno od (konfliktnog) partnerstva do pokušaja
uzajamnog istrebljenja. Negativno definišući (određujući razlikom) konflikt u odnosu na
konkurenciju, polazi se od stava da su odnosi konkurencije granično polje odnosa koji
može, ali i ne mora voditi sukobu (konfliktu), definišući konkurenciju kao trajnu i
neličnu, za razliku od sukoba koji je povremen i ličan. Naime, moralnim standardima,
pravom, reakcijama javnosti sukob se, po pravilu, «obezličava» i svodi na minimum da bi
se održala vrednost konkurencije. Sukob se tako preko konkurencije prevodi u
prilagođavanje, kompromisno formiranje i održavanje odnosa.

Kako se može definisati pojam konflikta. Socijalni konflikt se može odrediti kao

oblik socijalne interakcije dva ili više aktera koji, motivisani i vođeni međusobno
nespojivim interesima da poseduju ili kontrolišu određeno materijalno dobro ili
nematerijalnu vrednost, nastoje da onemoguće, podrede, umanje ili čak “unište” drugu
stranu/strane.

Dakle, određujući elementi konfliktne interakcije su:

1) akteri konflikta;
2) njihovi različiti, u većoj ili manjoj meri nespojivi interesi;
3) predmet, odnosno, osnova spora;
4) sama konfliktna relacija, odnosno namera konflikta (da se druga strana ograniči,
omete, neutrališe, potčini, porazi ili uništi)

Prvi preduslov konfliktne interakcije je sama svest (identitet grupe, svest o

grupnim ili pojedinačnim ciljevima) aktera i jasno shvatanje ciljeva suparničke strane.
Konflikt pretpostavlja jasnu odrednicu suparnika sa kojim se pojedinac ili grupa takmiči.
Konflikt, odnosno, sukob se, po Bouldingu može odrediti kao “....stanje nadmetanja u
kome su strane svesne nespojivosti potencijalnih budućih pozicija i u kojem svaka strana
želi da zauzme poziciju koja je nespojiva sa željama druge strane”

SL. 2. Elementi konfliktne interakcije

Postojanje aktera sa suprotnim interesima elementi 1. i 2. predstavlja neophodan,

ali ne i dovoljan uslov za postojanje konflikta. Da bi konflikt postojao mora postojati
sporni predmet konflikta (element 3.) a to može biti mišlljenje, stvar, stav, socijalna
pozicija, prostor ili čak, sama egzistencija drugog subjekta. Međutim tek uspostavljaje
konfliktne interakcije između učesnika (element 4.) prevodi konflikt
iz skrivenog u vidljivo stanje. Momenat ulaženja u direktnu konfrontaciju učesnika u
stvari predstavlja moment početka konflikta.

Ishodište konflikta u bilo kojem vidu za posledicu će imati neku promenu u

odnosu učesnika ili okruženju u kojem je konflikt nastao.Ovim se uspostavlja i ključna
relacija

konflikt versus konsenzus

, odnosno gradivna uloga konflikata u procesu

narušavanja/oblikovanja konsenzusa u okviru zajednice ili grupe u kojoj je konflikt i
nastao.

INTERESI

AKTERA

KONFLIKTNA

RELACIJA

NAMERA

KOINFLIKTA

PREDMET