Seminarski rad iz predmeta
UPRAVLJANJE PORODIČNIM POSLOVIMA
Motivacija i konflikti u porodičnom poslovanju
Mentor:Đurić Kuzmanović Dr Tatjana
Student: Đundić Predrag
Indeks: S15/14M
Novi Sad, Maj, 2015.
SADRŽAJ
UVOD……………………………………….……....................................................…...........3
1. Motivacija u porodičnom poslovanju.............................................................................4
1.1 Razlike između unutrašnje i spoljašnje motivacije...................................................5
1.2 Podsticanje uspešnosti na radu………….……….……….......................................6
1.3 Tehnike unapređenja motivacije zaposlenih…………….…………………............6
1.4. Plata kao faktor motivacije ……..…………………................................................8
2. Konflikti u porodičnom poslovanju………………....................................…...............9
2.1 Najozbiljniji uzroci konflikata.........................…....…………………..................10
2.2 Komunikacija u vezi sa konfliktima......................................................................11
2.3 Konflikti prema Vordu..........................................................................................11
ZAKLJUČAK…..…………….......……………..........…………...........................................12
LITERATURA.........................................................................................................................13
1.Motivacija u porodičnom poslovanju
Davne 1829. godine Čarls Dafin rekao je da bi radnika trebalo postaviti u prvi plan, ispred svih
instrumenata i mehaničkih sila jer on ima neprocenjivu prednost, a to je da sam sebe opaža i
ispravlja, da je to mašina koja se zaustavlja ili stavlja u pogon sopstvenom inteligencijom i koja
se mišljenjem usavršava jednako koliko i samim radom.
Poznate teorije menadžmenta uviđaju neophodnost promena s kojima se suočava organizacija
kako bi opstala uprkos različitim čudima tržišta. Teoretičari se bave formuliranjem strategije
promena kroz stvaranje vizije i zadatka preduzeća. Predlažu definiranje poslovnih ciljeva kroz
analizu okruženja. Većina se ovih teorija bavi pitanjem motivacije pokušavajući objasniti kako
razni motivatori deluju na pojedinca. Posebno je značajan pristup za klasifikacije škole
menadžmenta u zavisnosti od uloge menadžera i dele se na:
1. klasični
2. bihevioristički
3. kvantitativni pristup.
Zadržimo se malo na biheviorističkom pristupu.
Bihevioristi su svoja istraživanja obavljali na životinjama, kako bi dobijene rezultate i zaključke
formalizovali i primenili na ljudima. Bihevioristička teorija posmatra učenje kao promenu u
ponašanju koja je uslovljena stimulusima iz spoljašnjeg okruženja. Ovakvo viđenje procesa
učenja pretpostavlja pasivan odnos onoga ko uči i jednostavnu reakciju na stimuluse iz okruženja.
Bihevioristi tvrde da promene u ponašanju predstavljaju indikator onoga što je čovek (ili
životinja) zaista naučio. Bihejviorizam je pravac u psihologiji koji se bavi proučavanjem
ponašanja. Eksperimentalno je orijentisan i cilj mu je otkrivanje određenih zakonitosti u
ponašanju ljudi i životinja. Vremenom su bihejvioristi došli na ideju da bi neka od svojih otkrića
mogli da primene kako bi pomogli ljudima sa određenim problemima
Daglas McGregor, profesor menadžmenta u Americi, poznat je po tome što je predlagao
dve grupe pretpostavki o ljudskoj prirodi. Reč je o Teorija "X" i Teorija "Y".
Teorija "X" pretpostavlja negativan pogled na zaposlene za koje se smatra sa su lenji, da ne vole
raditi, da su neambiciozni i smatraju da rad nije najvažniji te da izbegavaju obveze. Pri tome ih
menadžeri moraju prisiljavati na rad novcem ili nagradama. Iz menadžerske perspektive,
menadžeri koji se ponašaju u skladu s ovom teorijom jesu autokratski menadžeri. Prema ovom
autoru, oni koji se priklanjaju teoriji "X" koriste se tehnikama kao što su beleženje, promatranje,
provera kvalitete i precizni opisi poslova što im omogućuje veću kontrolu nad zaposlenicima.
Teorija "Y" pretpostavlja pozitivan stav što uključuje to da zaposleni mogu pokazati samostalnost
i prihvatiti odgovornost, a rad smatraju prirodnom aktivnošću. McGregor je verovao da su
pretpostavke teorije "Y" prikazale pravu prirodu radnika, tj. da su ljudi kreativni i da žele raditi,
da im rad može priuštiti veliko zadovoljstvo ako su ispunjeni određeni radni zahtevi i da su
spremni prihvatiti odgovornost za probleme organizacije. Teorija "Y" se zasniva na stvaranju
zahteva koji omogućuju zaposlenicima da postignu svoje ciljeve. Menadžeri ove teorije veruju da
pri odgovarajućim zahtevima većina ljudi želi raditi dobro te da je mnogo kreativne energije
radnika neiskorišteno.
Drugi bihevioristi su razvili koncept „samorealizirajućeg čoveka“. Potrebe niže hijerarhijske
razine moraju biti zadovoljene kako bi bile zadovoljene potrebe više razine. Teorija se u današnje
vreme svodi na odabir mehanizama motivacije. Bihevioristi su pružili korisna saznanja
