. КОНФЛИКТИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ

ТУМАЧЕЊЕ КОНФЛИКАТА, УЗРОЦИ КОНФЛИКАТА И ПОСТУПЦИ
РЕШАВАЊА КОНФЛИКАТА

Конфликт

је однос међу људима. Он се може

посматрати, по Штерну, као облик супротстављања двеју одречних страна, он се заснива
на   несагласности   циљева,   жеља   или   вредности   супротне   стране.   Психолошка   основа
конфликта   може   бити   у   фрустрацији,   најчешће   сукоби   интереса   фрустрирају   основне
потребе,   а   сукоби   вредности   задовољење   мотива.  Психолошко   језгро   конфликта   чини
фрустација основних потреба

Тумачење конфликата:

плуралистичко тумачење, тумачење школе међуљудских односа,

ментална хигијена. ПЛУРАЛИСТИЧКО: конфликт је пожељан и треба га поспешивати,
мора се усмеравати, конфликт је неизбежан, настаје из борбе за добра којих нема превише
и у мањој мери из урођених агресивних и компетативних инстиката, улога средине је
прецењена у настајању конфликата, постоји много детерминанти понашања укључујући
генетичке и физиолошке чиниоце који проузрокују агресивно понашање, човека (ако и
није у стварности рђав) покрећу агресивни егоистички и компетитивни инстикти.
МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ: конфликт је непожељан и треба га избегавати и разрешавати,
конфликт није неизбежан, конфликт настаје из блокаде комуникација и недостатка
разумевања поверења и отворености између различитих страна, средина игра главну улогу
у обликовању понашања (тако било које рђаво понашање као што је агресивност или
компетитивност потиче из околности средине које се могу мењати), човек је у стварности
добар: поверење и сарадња су основне одлике људске природе. МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА:
компромис претходних ставова: конфликт је неизбежан али их треба избегавати (поготово
са емотивно блиском особом), препоручује посебан стил понашања који не провоцира
сукобе са околином.

УЗРОЦИ КОНФЛИКТА У ОРГАНИЗАЦИЈИ

–

ПРИМАРНИ (доводе до сукоба) и

СЕКУНДАРНИ  (чије се деловање посредством примарних чинилаца завршава сукобом).
По   ШЕРИФУ,   узроци   су:   социјални,   економски,   идеолошки,   историјски,   лични.   По
ЖУПАНОВУ:   фрустрације,   сукоби   интереса   различитих   социјалних   група.  По
БОЈАНОВИЋУ   узрози   су:

Организациони технолошки и економски услови рада

неповољни микроклиматски услови, недовољна организованост, недефинисане
надлежности и одговорности, ниске личне зараде и неправедна расподела, лоша
економска перспектива предузећа, дифузне су природе.

Међуљудски односи

: нарушавају

се због специфичних циљева појединаца, неадекватан систем руковођења.

Типови

личности склоне конфликтима

: доминантне, ауторитативне, деструктивне личности,

склоније сукобима.

Разлике у значајним ставовима и мишљењима

: иза разлика се

сривају интереси појединаца и група, а има и разлика у суштинским вредностима.

ВРСТЕ И ТИПОВИ КОНФЛИКАТА, НОСИОЦИ КОНФЛИКАТА

–

Врсте

конфликата:

КОНФЛИКТ ИНТРЕСА (сукоби који настају у борби за добра којих нема у

довољној мери, код сукобљених страна види се блискост сукобљених страна у жељама и
вредностима), ВРЕДНОСТИ (много озбиљнији поремећаји, разлике у вредностима
суштински раздвајају сукобљене стране јер оне не вреднују истим системом вредности...
појављују се склоности људи да у онима који имају другачије вредности виде оличење

зла. Тако су почели бројни идеолошки и верски ратови), ИНТЕРЕСА И ВРЕДНОСТИ
(конфликти интереса најчешће прерастају у конфликте вредности. Настаје из тежње људи
да супротну страну, са којом су у борби око истих вредности, почињу посматрати као
непријатеља. Случај са већим етничким групама. Прави узрок су интереси, а прикривају
су вредностима).

ТИПОВИ КОНФЛИКТА

– КОНСТРУКТИВНИ (управљање – описују се као конфликти

у   којима   се   трага   за   решењем   проблема.   Кад   доза   непретељивости   пређе   одређену
границу, прерастају у деструктивне. Оцењују се као позитивне организационе појаве у
којима   се   поспешује   трагање   за   решењем   –   постоје   две   варијанте   овог   конфликта:
конфликти са подношљивим нивоом нетрепељивости и конфликти са појачаним нивоом
нетрепељивости.   Код   оних   са   појачаним   нивоом,   треба   приступити   смањивању
нетрепељивости тако да се агресија одржи на прихватљивом нивоу), ДЕСТРУКТИВНИ
(разрешавање. Основне одлике су: - немогућност групе чији су чланови у конфликту да
нађе   решење   проблема   или   се   налазе   решења   која   су   мање   квалитетна,   -   актери   у
конфликту   су   апатични   или   појачано   агресивни   и   непријатељски   расположени   једни
према   другима,   -   енергија   се   лоцира   на   конфликту   а   не   на   решењу,   што   отежава
извршавање   радних   задатака.   Ове   конфликте   треба   у   сваком   случају   решавати   и
елиминисати,   или   их   треба   превести   у   конструктивне.   Први   корак   је   разјашњавање
позиција супротстављених страна.

Да обе сртане открију и дефинишу стварне позиције

супротне стране, и да из своје елеминишу нереалне представе.

Да открију здраву основу

у позицији супротне стране, да схвате да је позиција ривала исто толико оправдана као
властита позиција

јасно дефинисање интереса супротне стране омогућује да се схвати

како се решавање спора мора тражити на релацији између интереса две стране. И коначно
налажење компромиса који би задовољио обе стране).

НОСИОЦИ КОНФЛИКАТА

–

ИНТРАПСИХИЧКИ КОНФЛИКТИ (у његовом језгру

налази се осујећење неке личне потребе или мотива; Левин их сврстава у:  конфликти
истовременог   привлачења,  конфликти   истовременог  одбијања   и   амбиваленције-
истовремено је привучена и одбијена истим предметом), ИНТЕРПЕРСОНАЛНИ (носиоци
две особе, конфликти интереса), ИНТРАГРУПНИ (сукоби у самој групи, појављују се
удружени појединци, а не самостално), ИНТЕРГРУПНИ (као носиоци појављују се групе
са   више   или   мање   чланова,   сукобљавају   се   обједињени   заједничким   интересом   или
групном припадношћу).

ПОСТУПЦИ РЕШАВАЊА КОНФЛИКТА

–

РАСПРАВА (супарничке стране износе

своја гледишта, упознају гледишта друге стране), ПОСТУПАК НАДРЕЂЕНИХ ЦИЉЕВА
(уводи се када супротне стране имају непомирљиве интересе; заједнички интерес треба да
буде   циљ   који   је   изнад   њихових   појединачних,   и   као   такав   превлада),   УВОЂЕЊЕ
АРБИТРА (кад стране не могу наћи саме решење, препоручује се увођење судије као
трећег учесника чији је  задатак да открије узроке конфликта и интересе и ставове сваке
стране,   и   предложи   решење   на   основу   тога.   Арбитар   треба   да   буде   независан),
РАЗВИЈАЊЕ ИНТЕРПЕРСОНАЛНИХ ВЕШТИНА (неки људи имају посебне склоности
да конфликте које настају решавају у сопствену корист и да наметну своја решења у свим
неодлучним ситуацијама. Људи се могу обучити да са конфликтима излазе на крај тако
што их приводе својим наменама), КОМПРОМИС (једно од највећих цивилизацијских