Konflkti na radu
1
Конфликти на раду
Конфликт је феномен који је присутан у свим областима живота и
рада и предмет је бројних научних дисциплина, а посебно психологије
и социологије рада.
Он је посебно изражен у периоду друштвених
криза, турбуленција у привреди и другим областима друштвеног
живота, процес међусобног супродстављања двеју страна које имају
опречне ставове о одређеним питањима.
Могу бити различите природе: економске, политичке, идеолошке,
расне и радне природе. Конфликтна ситуација представља стање у
којем постоји сукоб интереса двеју или више индивидуа, односно
друштвених група.
Такво стање настаје онда када индивидуа или група
тежи остварењу одређеног цилја, а истовремено друга индивидуа,
односно група супротставља се томе.
Такво стање неминовно доводи
до конфликтне ситуације
. Дакле, конфликт на раду извире из сукоба
интереса међусобно супротстављених страна.
Конфликти на раду по правилу настају спонтано, и у почетку се
налазе у прикривеном станњу, где међусобно супростављене стране
настоје да што више људских ресурса придобију за себе, да имају
логистичку „подршку“ како би се друга страна лакше поразила и
одустала од својих захтева.
Та подршка посебно долази до изражаја на
састанцима, јавним скуповима, а посебно медијима. Конфликти су у
принципу негативни.
Они често имају рушилачки карактер, јер знају
довести до дезорганизације, разарања, па чак и распада компаније.
Сукобљене стане више размишљају о својој поде него о послу.
Узроци конфликта на раду су бројни и разноврсни.
Главни узроци
www.link-elearning.com
2
су пре свега у економској, друштвеној, информативној и
организационој сфери човекове делатности.
Бројна истразивања недвосмислено доказују да су најизраженији
конфликти у економској сфери односа, што је и разумљиво, ако се има
на уму чињеница да је најчешће реч о расподели најамнина, премија,
награда, дивиденди и слично, и мали поремећај у тим односима
законито доводи до конфликтне ситуације.
Друга група узрока извора конфликта се односи на техничку
сферу.
Реч је о непоштовању прописаних стандарда о коришћењу
обавезних средстава заштите на раду, а посебно за радна места са
„посебним условима рада“.
Трећа група узрока конфликта на раду односи се на друштвену
сферу у првом реду на природу и карактер међуљудских односа.
Поремећени људски односи извор су бројних оговарања, међусобног
оптуживања, сплеткарења, укључујући разне интриге.
Четврта група узрока односи се на систем информисања.
Реч је,
пре свега, о прикривању и блокади информација, или пак пласирању
неистина или полуистина, свакодневном цензурисању и слању
„бајатих“ и фризираних информација о раду и пословању
организације.
У компанији у којој недостају праве информације, оне
се по правилу замењују неформални, искривљеним, па чак и лажним и
злонамерним, које уместо да информишу, оне дезинформишу људске
ресурсе, а посебно ако је реч о осетљивим питањима бизнис пословања:
расподела зарада, корупција у промоцији и унапређењу појединих
људских ресурса и слично.
Пета група извора произилази из лоше организације рада, лошег
система менаџмента.
У условима лоше организације рада и лошег
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com

4
Бројне студије конфликте на раду деле на видљиве и невиљиве,
стваралачке и рушилачке.
Видљиви конфликти обично се испољавају у облику вербалних,
критичких сукоба на састанцима и другим скуповима, а огледају се у
сукобу интереса појединих група, или појединаца.
Изражавају се у
облику жалби или притужби запослених на поједине менаџере.
Скривени конфликт, за разлику од претходног, теже је открити, јер су
акције сукобљених страна међусобно прикривене, а конфликтност
интереса најчешће се изражава кроз осећај неправде, неповерења з
менаџмент, немогућност идентификације са компанијом и слично.
Стваралачки (конструктивни) конфликти заступају мислиоци –
плуралисти са тезом да се њиме стварају позитивне вредности у
компанији, које се огледају у разбијању и напуштању застарелих метода
и шаблона, чиме се долази до бољих решења, остварује се здрава
конкуренција, а преко конкуренције и позитивна селекција идеја,
програма и ресурса, што све доводи до успешније реализације бизнис
плана и успешност компаније.
Рушилачки (деструктивни) конфликт
заступа „школа међуљудских односа“.
Та школа сматра да су
конфликти у принципу негативни, јер су праћени дезорганизацијом,
потресима, неизвесностима, разочарањем људских ресурса у менаџмент
компаније и слично.
Ови конфликти су пуни емоционалног набоја и
групе у конфликту су углавном преокупиране конфликтом и „својом
победом“.
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
www.link-elearning.com
5
Мобинг
Дефиниција мобинга из Закона о злостављању на раду:
„Злостављање, у смислу овог закона, јесте свако активно или пасивно
понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које
се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства,
угледа, личног или професионалног интегритета, здравља, положаја
запосленог, које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће
или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да
се запослени изолује или наведе да се на сопствену иницијативу
раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.“
Према наводима из стране литературе, ц модернизацијом друштва,
глобализацијом и преласка на капиталистички начин пословања,
можемо очекивати све већи број клијената који ће се обраћати по
стручно психолошкој помоћи због сметњи насталих појачањем захтева
на радника, лоших међуљудских односа и злостављања на радном
месту.
Мобинг је теоретски и практично емоционални терор групе над
јединком.
Овакав вид насиља најчешће се среће у професионалном
окружењу и свакој другој ситуацији у којој постоји осећај припадности
групи.
У ситуацији када је особа жртва мобинга, она тада губи сваки
јавни интегритет и личну стабилност и постаје објекат „силовања
гомиле“, која потом „силовања“ обавља не размишљајући о пореклу
јасног, осећајућег анимозитета према својој жртви, изражавајући своју
анимозитетну и покретљиву активност према сваком облику социјалног
испољавања своје жртве.
Да би постојао мобинг, мора бити групе и осећај припадности
групи
. Мобинг се ретко дешава у бројно малим социјалним
www.mobing.rs
www.mobing.rs
www.mobing.rs
www.mobing.rs
www.mobing.rs
www.mobing.rs
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti