Konj

Konje ubrajamo u razred sisara (mamalia), podrazred životinja sa placentom (placentalia), red

kopitara (ungulata), podred neparnoprstaša (perissodactyla), porodicu konja (equide), rod (genus) equus
i vrstu (species) equus caballus.

Konje delimo na nekoliko vrsta (species), i to:

• Equus caballus - pravi konj
• Equus asinus - magarac
• Equus hippotigris - zebra
• Equus hemionus - polumagarac

U zootehni

kom smislu pojam rase ima veliki zna

aj, jer je to osnovna sistematska jedinica, kao

što je vrsta u zoologiji. Pod rasom se podrazumevaju sve životinje iste vrste koje imaju zajedni

karakteristi

ne rasne odlike kao rezultat zajedni

kog porekla i prilago

(

enosti na iste životne uslove.

Svoje zajedni

ke karakteristike, bilo morfološke ili fiziološke, životinje iste rase sigurno prenose na

potomstvo. Pri tome, sve životinje jedne rase mogu se pariti sa životinjama ostalih rasa iste vrste i dati
neograni

eno plodno potomstvo.

O poreklu doma

eg magarca postoje dve teorije. Po jednoj vodi poreklo od Nubijskog divljeg

magarca (Equus asinus africanus) ili je na osnovu druge teorije praotac bio Equus africanus somalicus.
Grupu pravih magaraca sa

injava i osam podgrupa Azijskog divljeg magarca, koji nisu domestikovani.

Mnoge autohtone rase konja u Evropi, nestale su zahvaljuju

i intenziviranju poljoprivredne

proizvodnje. Danas, od ukupno 123 rase konja u Evropi, samo 49 nije u opasnosti da nestane — nije
ugroženo (Simon i Buchenaue r,1993). U Srbiji i Crnoj Gori, od autohtonih rasa konja danas se gaje:
doma

i-brdski konj (bosansko-brdski konj), nonius i lipicaner. U mnogim regionima je prestanak

potrebe za doma

im-brdskim konjem kao transportnom životinjom za jahanje i prenošenje tereta, kao i

nom ulogom nonius-a, doveo do opadanja interesa za njihovim gajenjem. Mehanizacija je zamenila

konja u poljoprivredi i u vojsci gde se njihova uloga najduže cenila, tako da nekada cenjene rase danas
ubrzano nestaju. Me

(

utim, prostora za uzgoj doma

eg-brskog konja i nonius-a još uvek ima. Za to

postoji i ekonomska i ekološka, pa i društvena opravdanost. Najviše interesa za o

uvanjem konja imaju

brdsko-planinski regioni, gde se nove mogu

nosti otvaraju sa razvojem eko i ruralnog turizma.

Opstanak doma

eg-brdskog konja najizvesniji je u planinskim podru

jima jugoisto

ne Srbije, Raške

oblasti i zapadne Srbije, gde je tradicionalni na

in života još uvek o

uvan, a ekstenzivna ruralna

ekonomija zbog oštrih uslova životne sredine, još uvek oslonjena na kombinovano farmerstvo sa
predznakom ekološke orijentacije. U ovim oblastima konj je zahvaljuju

i lošoj infrastrukturi, zadržao

sve svoje istorijske uloge do danas. Zainteresovanost šire zajednice, što se ti

e doma

eg-brdskog konja

i nonius-a, doveo je obe ove rase u rizi

no opadaju

i status. Tako

(

e, zbog teške situacije u ekonomiji

zemlje, smanjuje se i broj grla danas atraktivnijih rasa, koje više odgovaraju sportskoj upotrebi
(engleski punokrvnjak, laki engleski jaha

i polukrvnjaci, preponaši, kasa

i), kao i oni koji predstavljaju

statusni simbol, npr: rase za ekipažnu vožnju i umetni

ko jahanje (lipicaner). O generalnom smanjenju

broja konja u našoj zemlji najbolje govore statisti

ki podaci. Takodje, u odnosu na 1960. godinu, kada

je u

itavoj SFRJ bilo 1.220.000 konja, mula i mazgi, ve

1988. taj broj je opao na 485.000. Ve

1991.

godine na

itavoj teritoriji bivše SFRJ ostalo je samo oko 326.000 konja. Podaci iz 1996. govore da u

SRJ ima samo 93.000 konja, a najnoviji iz 2002, u kojima doduše nedostaju podaci sa Kosova i
Metohije, svega 19.622.

Punokrvne, polukrvne, toplokrvne i hladnokrvne rase

Podela rasa konja na punokrvne, polukrvne, toplokrvne i hladnokrvne poti

e iz perioda kada se

još verovalo da je krv jedini nosilac naslednih osobina. Ovi nazivi su se, posebno u konjarstvu, zadržali
u upotrebi, mada su, u osnovi, pogrešni.

Punokrvnim grlima se smatraju ona kod kojih su najbitnije rasne osobine dobijene i utvrdene

planskim parenjem priplodnih grla u

istoj krvi tokom više generacija. Ova grla su vrlo plemenita,

imaju konsolidovano poreklo i sigurno prenose svoje rasne osobine na potomstvo. Punokrvne rase su

mnogo koriš

ene, a i danas se koriste u meliorativnim ukrštanjima, radi poboljšanja odre

(

enih osobina

polukrvnih rasa konja. U konjarstvu se punokrvnim konjima smatraju i nazivaju samo engleski i
arapski punokrvni konji.

Eklips - jedan od o

eva osniva

a engleskog punokrvnog konja.

Skoro 80% da-našnjih engleskih punokrvnjaka ima u sebi njegovu krv.

Naziv polukrvan upotrebljava se za grla dobijena ukrštanjem punokrvne i neke doma

e rase.

Tako su nastali, recimo, nonius, gidran, furiozo i druge rase. U stvaranju zobnati

kog polukrvnog konja

estvovalo je više polukrvnih i punokrvnih rasa.

Na slici je zobnati

ki polukrvni pastuv Kanibal, iz linije Sokol.

Toplokrvnim konjima nazivaju se lake isto

nja

ke rase koje odlikuje, izme

(

u ostalog, živahan

temperament. Hladnokrvnim se nazivaju zapadnja

ke rase teških konja i mirnog (flegmati

nog)

temperamenta.

Prema morfološkim odlikama, toplokrvnjaci su vitkiji i lakši od hladnokrvnjaka. Telesna masa

im ne prelazi 700 kg. Imaju tanji i elegantniji vrat, duže noge, ravnije sapi, a na ki

icama nemaju

zaštitnih dlaka.

Hladnokrvnjaci se odlikuju ve

om telesnom masom (i do 1.300 kg), težom glavom, debelim i

kratkim vratom, rascepljenim sapima. Re

ju, oni su zdepastiji, dublji u grudima i sporih su pokreta.

ne dlake su obavezne. Nekada su toliko duge da pokrivaju

ak i kopita.

Ovu teoriju, poznatog geografa JovanaCviji

a, usvojili su mnogi autori koji su se bavili problematikom

razvoja rase.

Glava može biti duža ili kra

a, u zavisnosti od tipa, ravnog profila. Vrat je dosta dug, srednje

visoko nasa

(

en. Stavovi prednjih. nogu su pravilni, dok je stav zadnjih nogu blago sabljast, pa mu to

olakšava kretanje po brdskim i planinskim stazama. Boja dlake može biti alata (45%), vrana (22%),
siva (19%), kestenjasto-dorata (13%) ili svetlomrka-kulašasta (1%). Konji imaju ravan profil glave.
Pastuvi su u proseku teški 380 kg, a kobile 327 kg. Prose

na visina grebena odraslih jedinki se kre

138 cm kod pastuva i 130 cm kod kobila. Rasa je veoma adaptirana na ekstremne uslove držanja u
planinskoj regiji. Konji su izdržljivi i pitomi. Težina odraslog mužjaka prose

no je 380 kg, težina

odrasle ženke je prose

no 327 kg, visina grebena odraslog mužjaka prose

no je 138 cm, visina grebena

odrasle ženke je prose

no 130 cm.

Sl. Doma

i brdski konj

Timarenje -

iš

enje konja

Koža i dlaka

Redovna i pravilna nega tela konja je jedan od veoma važnih zahvata u procesu odgoja konja.

Svrha nege i

iš

enja konja nije samo u želji da konj lepše izgleda, nego da se poja

aju funkcije kože i

krvotoka, da se spre

e pojava i širenje parazitarnih oboljenja, preveniraju naboji od opreme, kao

posledica prethodno nagomilane prljavštine, itd.

Kod konja se

iste koža, dlaka i kopita, dok se pod negom podrazumeva kupanje, pranje i

obrezivanje kopita. Dobro držane i negovane životinje odlikuju se sjajnom i glatkom dlakom, koja lepo
naleže na

istu kožu. lako je kod konja disanje preko kože skoro neznatno, ona mora uvek da bude

ista

da bi se omogu

ilo izlu

ivanje i isparavanje vode i drugih nusproizvoda procesa razmene materija u

organizmu. Sa nje se moraju skinuti oljušteni epiderm, prašina, znoj, paraziti i druge ne

isto

e koje se

nakupe za vreme rada ili boravka u zaprljanim štalama ili boksevima.

Dlaka konja je, po prirodi,

ista, elasti

na i dobro naleže na telo. Zaprljana dlaka odstoji od tela,

gruba je, krta i lomljiva. Razli

iti kožni paraziti se lakše naseljavaju u takvu dlaku. Zaprljana dlaka se

javlja kod konja koji puno rade i mnogo se znoje. Konj se naj

eš

e odmara stoje

i, ali ako je vrlo

umoran tada i legne, pa deo ne

isto

e sa kože ostaje u prostirci.

Pribor za

iš

enje konja se sastoji od

ešagije,

etki (mekih i oštrih), sun

(

era, vunene i pamu

krpe, noža za skidanje znoja, noža za kopita,

ešlja i gužvi od slame ili sena.

ešagija, napravljena od jakog lima, sa popre

nim rebrima naizmeni

no sa zupcima ili bez njih,

služi za eventualno, skidanje najgrubljih ne

isto

a (blata), ali nikako sa delova tela na kojima su kosti

odmah ispod kože (donji delovi nogu i glava). Ne sme se

ešagijom grebati po celom telu. Njena

osnovna uloga je da sakuplja prašinu, tj. da se pomo

u nje

isti

etka. Kada se

ešagija napuni

prašinom sa

etke, istresamo je na posebnu daš

icu za sakupljanje prašine.

Oštra

etka služi za skidanje i razbijanje debljih naslaga prljavštine i blata sa konjskog tela, a i

za raš

ešljavanje repa i grive.

Meka

etka se koristi da se iz dlake iš

etka zaostala prašina, a koristi se posle upotrebe gumene

etke, tj. posle skidanja grubih ostataka prljavštine sa tela konja.

Sun

(

erom se peru i

iste prirodni otvori na telu konja (uši, o

i, nozdrve, usta i analni otvor).

Vunenom krpom se sakuplja prašina, a pamu

na je za fino

iš

enje i poravnavanje dlake.

Nožem za znoj (plasti

ni, od tvrde gume, drveni ili metalni) skidaju se znoj ili voda nakon

kupanja konja.

Nož za kopita se koristi za skidanje ne

isto

e sa tabana i žabice.

ešalj se koristi za raš

ešljavanje dlaka grive i repa.

Gužvama od slame i sena konj se suši neposredno posle rada, ali njima se mogu skidati i grube

naslage ne

isto

Po povratku sa rada, konjima se najpre operu noge od blata. Mlazom hladne vode (leti i zimi)

noge se peru do kolena, a mlakom vodom (zimi) operu se ostali ja

e zaprljani delovi tela. Nakon toga

se skida višak vode nožem za skidanje znoja, potom se konj suši i tek tada se pristupa detaljnom

iš

enju.

Timar ili

iš

enje konja se obavlja, kada god je to mogu

e, izvan štale ili boksa. Pošto se konj

veže na kratko, timar po

injemo na vratu konja sa desne strane, tako da

etku, koja se drži u desnoj

ruci, a

ešagija u levoj, povla

imo niz i uz dlaku. Prethodno se griva na vratu prebaci na drugu stranu.

Zatim se timar nastavlja preko grebena, ple

ke, le

(

a, sapi, grudi, trbuha i nogu.

Kada se završi timar sa jedne strane, ista procedura se obavlja sa druge. Griva i rep se pažljivo

iš

ešljaju

ešljem ili oštrom

etkom. Na kraju se sun

(

erom o

iste o

i, nozdrve i usta.

Konji se timare svaki dan posle jutarnjeg hranjenja, i uvek kada se vrate sa rada ili treninga. Po

pravilu, jutarnji timar bi trebalo da traje najmanje oko 30 minuta, ako se želi da se obavi kako treba. U
ergelskim uslovima držanja konja, ra

una se da jedan

ovek opslužuje 20-30 kobila sa ždrebadima.

Ograde po principu šina veoma dekorativo deluju i lakše su za izgradnju, ali nisu toliko

dugotrajne i jake kao daš

ane ograde. One i ne traju toliko dugo, jer otvori koji se prave u stubovima za

prolaz popre

nica

esto pucaju. Uzimaju

i u obzir ove slabosti, ovakve ograde ne preporu

uju se za

padoke gde su pastuvi ili za mesta gde je velika koncentracija konja.

Ži

ane ograde se koriste za ogra

(

ivanje konja ali žica mora biti posebno pravljena za ovu

namenu. Ovakve ograde su jeftinije, brže se postavljaju i ne zahtevaju skoro nikakvo održavanje.
Otvori ži

ane mreže za konje mogu biti kvadratnog ili romboidnog oblika. Dimenzije otvora su 5-10

cm, pa konj ne može da proturi ili zaglavi nogu. Postavljena daska povrh žice daje ogradi još ve

sigurnost. Poseban vid ži

anih ograda je ona od dobro zategnutih sajli. Ovaj sistem se ve

dugo godina

(preko 30) primenjuje u mnogim zemljama (Australija i Novi Zeland) i predstavlja vrlo prihvatljivo
rešenje. Za ovakve ograde potrebno je znatno manje stubova jer oni mogu da se postavljaju na razmaku
i do 20 metara. Nedostatak ovih ograda je što su slabo vidljive, ali pošto su vrlo elasti

ne, povrede

konja su retke.

Elektri

na ograda je tip ži

ane ograde koja može biti upotrebljena sama ili u kombinaciji sa

nekom drugom ogradom. Mada se ovaj tip ograde uspešno koristi kod konja, mnogi ih ne vole. Ove
ograde su veoma ekonomi

ne, s obzirom na cenu stubova i provodnika, izuzetno se lako i brzo

postavljaju, ali se konji moraju navikavati na ovakvu ogradu zbog njene slabije vidljivosti. Na tržištu
ima plasti

nih traka širokih oko 2,5 cm, u kojima se nalaze elektri

ni provodnici. Trake su vrlo

upadljivih boja, pa se lako uo

avaju.

Ograde se mogu praviti i od PVC materijala, imitiraju

i izgled daske ili drveta. Ove ograde su

dugove

ne i ne zahtevaju skoro nikakvo održavanje. Osim toga, ograde se mogu praviti i od starih cevi

za navodnjavanje, od lanaca i sli

nih materijala.

Nega kopita

Nega kopita je izvanredno važna, jer bez zdravog i pravilnog kopita nema upotrebljivog konja.

Kopito izdržava teret konja i jaha

a, kao i sve uticaje podloge po kojoj se konj kre

e. Kopitna rožina se

stalno obnavlja, pa se mora redovno trošiti kretanjem ili obrezivati. Trošenje je ja

e na tvrdom i

kamenitom tlu, a slabije na mekom i peskovitom. Konji koji najve

i deo vremena provode u stajama

posebno su podložni deformacijama kopita usled smanjenog prirodnog trošenja. Nega kopita treba da
po

ne još kod ždrebadi.

Posle ro

(

enja ždrebe ima dugu i meku kopitnu rožinu, sa mekim i duguljastim listovima na

tabanu. To je tzv. fetalna rožina. Kretanjem ždrebeta ovi se listovi postepeno troše, i to prvo nokatni, a
zatim petni deo. Nakon ždrebljenja po

inje da raste novo vitalno kopito. Ve

nakon tri nedelje ždrebetu

bi trebalo obrezati kopito, jer tada po

inje da se formira žabi

na brazda. Obrezivanjem i

iš

enjem se

uklanja meka i vlažna masa iz sredine kopita, pa se tako spre

ava truljenje žabice. Kod odraslih grla

nega kopita podrazumeva redovno

iš

enje od blata, kamen

a i nabijenog stajnjaka. Ako je pod u

štali od nabijene ilova

e, manji je rizik od sušenja i pucanja kopitne rožine. Ako je pod od drugog

materijala, dobro je, barem jednom nedeljno, posle ve

ernjeg hranjenja, u kopito (na taban) staviti

vlažnu ilova

u pomešanu sa plevom. Elasti

nost kopita se održava i redovnim mazanjem maš

u za

kopita. Da bi se kopito konja održavalo u funkcionalnom stanju, potrebno je dobro poznavati
mehanizam njegovog delovanja.

Celokupni mehanizam sastava kopita deluje sinhronizovano sa ciljem da apsorbuje udarce noge

o tlo. Kada kopito udari o zemlju, ono se širi u petnom delu, a pod uticajem dejstva žabice. Tada se
žabica potiskuje prema gore, a zbog svog oblika ona prenosi sile na bo

ne strane kopita i na kopitnu

kost. Pokret kopitne kosti izaziva pritisak na postranu hrskavicu i pomera je prema spoljnoj strani
kopita. Istovremeno, postrana hrskavica pritiska venske sudove istiskuju

i iz njih krv. Pritisak na vene

kopita potiskuje krv ka srcu, izazivaju

i ponovno punjenje krvnih sudova. Nadošla krv u kopitu, svojim

hidrauli

kim dejstvom ublažava udar. Ublažavanju udarca doprinosi i delimi

no spuštanje tre

e falange

i podizanje tabana kopita. Kruni

na kost, kao deo zgloba u kopitu, potpomognuta dubokom fleksornom

tetivom, doprinosi daljem smanjenju efekta udara noge o tlo. Preostali deo udarca apsorbuje se u
ki

nom zglobu, kolenu i ple

ki prednje noge.