1
Увод
Да би се разумело деловање тржишта, неопходно је сагледати свакодневно понашање
предузећа, потрошача, радника, инвеститора који га сачињавају. Наиме ,посматрањем и
анализом понашања наведених економских субјекта, као оснвних учесника на тржишту
,могуће је доћи до одређених закључака о користима и ограничењима које се пред њих
постављају.
Оно чему сви економски субјекти теже јесте да, уз дата ограничења остваре максималан
учинак. Међутим, ти није нимало лак остварив циљ. Ради се о томе да велики број
учесника у тржишној утакмици мора поседовати бројне информације о карактеристикама
производа, границама свог тржишта, као и о потребама и преференцијама потрошача.
Управо је циљ овог истраживања анализа конкуренције два трговинска предузећа на
локалном тржишту, тржишту општине Ваљево.
Овај рад чине три дела:
Први део се односи на теориски оквир конкуренције на тржишту уопште као основ
сагледавања анализе конкуренције у напред наведеном примеру.
Други део се односи на анализу утицај конкуреције на тржишту општине Ваљево
између трговинског предузећа Еуропром и Кош.
Трећи до обухвата одговарајућа запажања и закључке на бази конкретног истраживања
у датим трговинама.
2
I Део: Теориски оквир конкуренције на одређеном тржишту
1
.Појам тржишта и основне функције тржишта
Тржиште се може дефинисати на различите начине у зависности од сврхе дефинисања.
Различитост гледишта и дефиниција о тржисту израз је познате чињенице да је тржисте
као феномен веома комплексно, да постоје многобројни аспекти анализе трзишта и
различите форме у којима се тржиште испољава.
Појам тржишта је веома сложен. Сама реч тржиште може имати различите асоцијације (
пијаца, супермаркет, берза и слично ). Наиме, тржиште је скуп купаца и продаваца који
путем својих стварних или потенцијалнох међусобних деловања одређују цену производа.
Оно што је битно приликом индетификовања купаца и продаваца који сачињавају једно
тржиште јесте утврђивање величине тржишта.
Под величином тржишта се подразумевају његове грабице, и то како географске
границе , тако и границе у смислу асортимана производа који би требало да буду
укључени у одређено тржиште.
Према географском обухвата, тржиште може бити локално, регионално, домаће
(национално тржиште ) и инострано тржиште ( свецко тржиште) .
Локално тржиште
означава један ужи локалитет на којем се одвија понуда и тражша.
Уз појам локалног тржишта , произилазе и појмови као што су: локална понуда и локална
потражња , што значи да се понуда формира из локалних извора, односно да се потражња
формира на једном ужем простору( град, општина).
Регионално тршижте
представља скуп локалних тржишта, из чега следе и појмови:
регионална понуда и регионална потражња.
За домаће тршижте се у економији користи термин национално тржиште , зато што
представља тржиште једне земље, односно скуп регионалних тржишта, пошто већина
земаља има своје регионе. Домаћа понуда или потражња означава понуду или потражњу
на тржишту једне земље.
Инострано тржиште
представља ржиште једне стране земљеили низ страних земаља
света.
4
Људи се на тржишту могу појавити као купци или као продавци. Без људи тржиште не би
могло функционисати. Међутим развој савремених комуникација и средстава за
комуникације све више заузимају место човеку, па се очекује да ће тржисте у будућности
све мање зависити од људи, а све више од средстава и информација. Према томе за
очекивати је да у будућности ова димензија – људи – буде делимично или у потпуности
замењена новом димензијом – средства и информације.
Платежна способност у одређеном временском интервалу, не ограничава се само на зараде
и плате које се месечно примају већ се мора допунити штедњом (улози на
стедњи,покретна и непокретна имовина која се може превести у новац) и потросацким
крeдитима. Платежна способност даје ритам тржишту. У ситуацијама када платежна
способност пада, опада и ритам куповина и продаја.Ово ипак не мора бити у директној
зависности јер се ритам може регулисати и другим инструментима маркетинг мих-а.
Спремност људи да купују или продају, такође дефинише тржиште. Људи могу имати
новац (купци) и робу (продавци) – а да нису спремни продавати или куповати. Добро
осмисљена комбинација инструмената маркетинг мих-а свакако да ће постаци спремност
људи за купопродају. Такође спремност људи на већу куповину, је у директној сразмери
са каматном стопом – ако новац мозе да се добије са ниским каматама то це стимилисати
потрошњу и обрнуто, високе каматне стопе стимулисаце штедњу. Такође и висока
инфлација се може споменути као фактор који стимулише потрошњу.
5
1.2. Тржишни механизам конкуренције
У централно-планинским привредама ( које су почетком 90-их година доживеле
економски крах и биле принуђене да започну транзицију, односно приватизацију
државниг капитала и стварање институција државне привреде), цене је одређивла држава.
У тржишним привредама цене се одређују интеракцијама потрошача и предузећа, и то на
тржишту ,месту сусрета купаца и продаваца.
Конкуренција је такво тржиште које подразумева:
-
Тржишну утакмицу између продаваца чији је циљ да своју робу продају по што
бољим условима и што већем обиму;
-
Тржишну утакмицу између купаца који се надмећу у притиску на цене како би
дошли до жељене робе;
-
Тржишну утакмицу између продаваца и купаца где свака страна настоји да оствари
што повољније услове за себе.
Конкурентски односи између учесника на тршижту зависе од бројних фактора,
али су неки од њих ипак најважнији:
1.
Број и величина учесника на тржишту ( купаца и продаваца);
2.
Снага појединачних тржишних учесника
3.
Хомогенист, односно хетерогеност роба;
4.
Степен еластичности понуде и тражње;
5.
Постојање, односно непостојање баријера за улазак, односно излазак из гране,
итд .
Економска наука се до тридесетих година ХХ века бавила само екстремним тржишним
стањем – потпуном ( слободом ) конкуренцијом и потпуним монополом. Међутим,
немачки екстемиста Хајнрих Штаклберг је извршијо типологију која је данас оште
прихваћена.
По њему, у зависности од броја купаца и продаваца на тршижту, моше се доћи до 9
различитих тршижних стања која су показане у наредној табели:
