ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
BEOGRAD
KONKURENCIJA - OSNOVA TRŽIŠTA
SEMINARSKI RAD IZ EKONOMIKE TRGOVINE
Mentor:
Student:
Doc. Dr Adrijana Vuković
Mihailo Janković 128/12
Beograd, 2014.
Mihailo Janković, seminarski rad
Konkurencija-osnova tržišta
Sadržaj:
UVOD..................................................................................................................................4
I
Privreda i konkurentska prednost................................................................................5
II Dijamant konkurentskih prednosti...............................................................................7
III Klasteri konkurentskih delatnosti……………………………………………………9
IV Osnovna obeležja međunarodne uspešnosti ekonomskih subjekata..........................10
V Pregled konkurentnosti...............................................................................................13
VI Konkurentnost i impulsi međunarodne razmene........................................................16
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………19
LITERATURA…………………………………………………………………………...20
Mihailo Janković, seminarski rad
Konkurencija-osnova tržišta
UVOD
U ekonomskoj istoriji je nemoguće naći primere neprekidno ostvarivanog i podjednako
raspodeljenog rasta i razvoja između država, teritorija i delatnosti. Ekonomske aktivnosti teže
da se koncentrišu u područjima, funkcionalnim celinama, gde su ekonomski procesi
intenzivniji i integrisaniji. Ekonomski procesi u globalnim razmerama dovode do
koncentracije i kumulacije pozitivnih razvojnih efekata u jednim, a negativnih u drugim
delovima svetske privrede.
Osnovni izvori dominantne razvojne pozicije država na zapadu nakon industrijske revolucije
su bile inovacije u trgovini, tehnologiji i organizaciji kombinovane sa akumulacijom kapitala,
radne snage i korišćenjem raspoloživih prirodnih bogatstava. Glavne osobine tih inovacija
kao što su traganje, istraživanje, eksperimentisanje su toliko prožimali ekspanziju trgovine da
se već tada postale uvažavane kao značajan faktor proizvodnje.
4
Mihailo Janković, seminarski rad
Konkurencija-osnova tržišta
I Privreda i konkurentska prednost
Uspešna, integralno konkurentska, otvorena privreda iskorišćava uvozne i izvozne transakcije
za promenu nabolje svoje pozicije u međunarodnoj podeli rada i međunarodnim ekonomskim
odnosima.
Međunarodno uspešni subjekti globalne ekonomije nisu pasivni posmatrači procesa stvaranja
konkurentskih prednosti, nego ih i oni sami stalno i aktivno kreiraju nadmećući se sa
konkurentima da bi ih adekvatno zaštitili i dalje unapredili ostvarujući koristi za sebe i
okruženje. Ekonomski progres u otvorenoj privredi je značajno dimenzionisan usavšravanjem
i jačanjem konkurentskih pozicija, poboljšavanjem i razvijanjem proizvodnje, naročito u
visoko produktivnim segmentima reprodukcije i delatnostima u celini, te povećanjem
pozitivnih efekata intenzivne i kontinuirane komunikacije sa ostalim delovima svetske
privrede.
Pitanje koje je uvek interesovalo teoretičare ekonomskog rasta i razvoja i međunarodne
ekonomike jeste: koji su osnovni faktori i determinante koji utiču na konkurentsku poziciju
privreda država i ostalih ekonomskih agenasa i koja su osnovna obeležja ekonomskog
subjekta koji poseduje osobine konkurentnosti u globalnim razmerama.
Ne postoje nacionalne privrede koje osobine konkurentnosti iskazuju i mogu ostvarivati u
svim privrednim granama i njihovim segmentima. Međunarodna razmena omogućava svakoj
zemlji da obezbedi sve potrebne proizvode i usluge koje sama ne proizvodi, a da se u
domaćim konkurentskim granama podigne nivo i stopa rasta produktivnosti, specijalizacijom
u onim industrijskim granama i njihovim segmentima u kojima se koncentrišu konkurentske
pozicije date privrede. Tok međunarodnih ekonomskih odnosa i dinamičnosti međunarodne
konkurentnosti uzrokuje gubljenje starih konkurentskih prednosti, osvajanje i usavršavanje
novih, kao uslov da privreda kao celina održi i unapređuje konkurentske pozicije u globalnom
sistemu proizvodnje.
5
