Факултет техничких наука, Чачак
СМЕР: ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
Предмет: Глобализација и конкурентност
Конкурентност Индије
- семинарски рад -
Студенти:
Тамара Василијевић 164/2013
Филип Поповић 24/2013
Иван Миловановић 216/2013
Чачак, децембар 2013.
Професор:
Др Зоран Нешић
Мр Неда Николић
Садржај:
1. Увод ....................................................................................................................... 3
2. Историја економског развоја Индије ................................................................. 4
3. Позиционираност Индије и утицај који има на економију .............................. 6
4. Економски раст Индије ........................................................................................ 7
4.1 Најразвијенији сегменти привреде Индије ................................................. 8
4.2 Очекивана кретања у будућем периоду ....................................................... 12
5. Ризици економског развоја и тешкоће са којима се суочава ............................ 13
6. Закључна разматрања ........................................................................................... 14
7. Литература ............................................................................................................. 16
2
2. Историја економског развоја Индије
Економска историја Индије се обично дели у четири периода: период од
независности (1947) до 1965-те, период од 1966 до 1980., затим од 1981. до 1991., и после
1991. Периоди су тако дефинисани, јер су означили јасне паузе у економским политикама
Индије и могу бити идентификовани са променама у стопама економског раста (видети
табелу 1). *
Фазе индијског капитализма су наведене да покажу улогу коју је држава имала у
економском учинку. Развијене државе су успешне само када се економски актери боре за
исте циљеве. Интереси морају бити заштићени и интегрисани у модел развоја. Изазов у
Индији показатељ је да је хетерогеност интереса тешко ускладити. Након независности,
под Нехруом, премијером Индије у тренутку стицања независности, политичка кохезија и
доминација Конгресне партије дозволила је формирање државно центрираног
капитализма, да би била успешнија. Међутим, када је еуфорија након стицања
независности истрошена, сарадња неопходна за развијање државе више није постојала.
Током фазе два, развојна држава се постепено претворила у аутократску државу, али у
Индији су се демократски корени показали издржљиви и избори су брзо обновљени. У
4
*
подаци у овом сегменту преузети из публикације „The Untold Story of India’s Economy“
D. Rajeev Sibal (4)
фази три, предузећима су дате веће слободе за управљање производњом, а четврта фаза је
трајно уклонила државу из одређених аспеката економије.
За нашу причу, фазе које треба детаљније појаснити су 3 и 4, јер представљају
период најзначајиних дешавања, која су највише одредила будућа кретања Индије. Модел
од врха ка дну економског развоја, који се спроводио у почетним фазама, показало се да је
неодржив без политичког консензуса и учешће микроекономских актера. Показало се и то
да је превише разноликости Индије да би њима руковали државни планери. Када се
Индира Ганди вратила на власт у раним 1980-их, знала је да је потребна алтернатива
економске парадигме. Пословним интересима су почели да дају више простора у
економском планирању у Индији, посебно после убиства Индире Ганди и успона Раџив
Ганди, следећег премијера. Држава је наставила да буде у центру система, али предузећа
су добили слободу да делују без много мешања државе.
У овој трећој фази у 1980-тим, са бољом способношћу привредника да реагују на
подстицаје понуде и тражње, привреда је узлетела. Држава је, међутим, наставила да
управља токовима капитала и пословања у одређеним секторима. Трошкови државне
интервенције показали су се непремостиви у раним 1990-им и Индија, као и многи од
земаља у развоју у том периоду, подлегла је кризи фискалног дуга. Индија је морала да се
окрене Међународном монетарном фонду за финансирање и то је помогло увођењу
промена које су се чиниле немогуће само једну или две године раније.
Извршене реформе попустиле су стеге економије и дозвољено је привредним
актерима да се организују у сврху повећања економске ефикасности. То се скоро одмах
рефлектовало на макроекономију, постизањем доследно снажног економског раста.
Милиони су се издигли из сиромаштва и успоставила се нова, појачана средња класа.
Иако је овај четврти период развоја економије Индије обележен већим раздвајањем
између владе и привреде, држава наставља да покреће велики број предузећа, одржава
контролу над девизама, управља продуктивношћу у појединим секторима, а штити
тржиште ригидним законима. Индија је постигла велики напредак дозволивши
предузећима да реагују на тржишне сигнале, али и даље одржава контролу над
изложености Индије глобалној економији, задржавањем мера чврсте контроле капитала.
Неуспех централизованог привредног система, показао је да економија најбоље
напредује када је економским актерима дозвољено да реагују на понуду и тражњу на
5
