Rad se sastoji iz tri celine. Prvu celinu čine prve dve glave i govore o teorijskom aspektu
konkurentnosti i ukazuju na opšte stvari vezane za funkcionisanje privrede. U drugom delu rada
akcenat je stavljen na trenutno stanje privrede u Srbiji, konkurentnost privrede Republike Srbije
kao i analizu konkurentnosti pre svega u odnosu na zemlje iz okruženja. Treća i završna celina
rada odnosi se na metode i mere koje treba preduzeti kako bi se unapredila konkurentnost
privrede republike Srbije.

1. POJAM KONKURENTNOSTI

Mnogi autori smatraju da se definicija konkurentnosti odnosi na produktivnost koja meri
vrednost roba i usluga po jedinici faktora, proizvedenih na određenoj teritoriji.

Drugi, pak,

insistiraju na razlikovanju konkurentnosti zemlje od njene produktivnosti. “Konkurentnost se
odnosi na obim u kojem se dobra jedne zemlje mogu takmičiti na tržištu; to prvenstveno zavisi
od relativnih cena domaćih i stranih proizvoda. Konkurentnost se mora razlikovati od
produktivnosti, koja se meri količinom proizvodnje po ulaznoj veličini“

. Dakle, konkurentnost

ima za cilj realizaciju veće produktivnosti koja utiče na rast životnog standarda građana.
„Najsigurniji put prema visokoj produktivnosti, pa tako i visokom životnom standardu, jeste
izlaganje domaće industrije svetskim tržištima i omogućavanje jake konkurencije sa preduzećima
koja su usvojila najnaprednije tehnologije“

Fenomen konkurentnosti široko je rasprostranjen u ekonomskoj literaturi. Može se reći da je
konkurentnost objašnjavao veliki broj istraživača vekovima. Zato treba uvek imati u vidu
činjenicu da je sadašnji koncept konkurentnosti rezultat duge istorije naučnih razmišljanja,
tokom koje su se pojavila različita shvatanja i objašnjenja ovog fenomena

U   ekonomskoj   teoriji   sreću   se   mnogobrojne   definicije   konkurentnosti.   Organizacija   za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) određuje konkurentnost kompanije, industrije, regiona, ili
zemlje prevashodno u smislu njihove sposobnosti stvaranja ekonomskih vrednosti, izlažući se
međunarodnoj   konkurenciji.   Svetski   ekonomski   forum   definiše   konkurentnost   kao   skup
institucija,   politika   i   faktora   koji   određuju   nivo   produktivnosti   zemlje.   Nivo   produktivnosti
determiniše održivi nivo prosperiteta koji može jedna ekonomija da dostigne i da ga održava u
dužem vremenskom periodu.

Krugman, 1996; Ketels, 2003

Samuelson and Nordhaus, 2009: 635

Samuelson and Nordhaus, 2009: 636

Konkurentnost nacionalne ekonomije i mere za povećanje njene konkurentnosti

Većina analitičara se slaže u oceni da će 21. vek biti period globalne ekonomske konkurencije,
zahvaljujući, pre svega, rastućem značaju kategorija znanja, obrazovanja i inovacija u razvoju
privrede i društva. Ključno pitanje je kako i što bolje razumeti problematiku, koja je
najznačajnija za rast ekonomskog bogatstva i najefikasnije načine njegove raspodele.

Međunarodni institutut za razvoj definiše konkurentnost zemlje kao njenu sposobnost da kreira
dodatu vrednost čime povećava nacionalno bogatstvo. Ova institucija navodi deset “zlatnih
pravila konkurentnosti”:

1. Stvoriti stabilno i predvidivo pravno okruženje
2. Raditi na fleksibilnoj i elastičnoj privrednoj strukturi
3. Investirati u tradicionalnu i tehnološku infrastrukturu
4. Stimulisati privatnu štednju i domaće investicije
5. Razvijati agresivnost na svetskom tržištu, kao i aktivnost za inostrane investicije
6. Osigurati transparentnost Vlade i administracije
7. Održavati ravnotežu između nivoa plata, produktivnosti i poreza
8. Sačuvati društvenu strukturu tako da se smanje razlike i ojača „srednja klasa“
9. Značajno investirati u obrazovanje, posebno na nivou srednjih škola i u celoživotno

obrazovanje radne snage

10. Uspostaviti ravnotežu nacionalne i globalne ekonomije kako bi se osiguralo održivo

stvaranje bogatstva uz održavanje vrednosnog sistema po meri građana.

1.1 INOVATIVNA KONKURENTNOST

Konkurentnost zemlje je funkcija sposobnosti njene privrede da inovira i da realizuje
kontinuirana unapređenja u svim domenima poslovne aktivnosti. Putem inovacija firme stiču
prednost na svetskom tržištu. Da bi bile konkurentne, kompanije moraju imati jake domaće
konkurente, odgovorne dobavljače u svojoj zemlji i zahtevne lokalne potrošače.

Inovacije unapređuju konkurentnost firme. Preduzeće mora koristiti sve dimenzije konkurencije
koje predstavljaju romb (dijamant) nacionalne konkurentnosti (prednosti). Osnovne determinante
konkurentne sposobnosti pojedinih zemalja su:

a) uslovi vezani za faktore proizvodnje koji određuje dinamiku i manifestacione oblike

konkurentske borbe u pojedinim oblastima privređivanja (kapital, nivo tehnologije,
infrastruktura, kvalifikovana radna snaga, raspoložive informacije i dr.)

b) uslovi vezani za unutrašnju tražnju roba i/ili usluga datih proizvodnih oblasti
c) prisutnost u zemlji industrija koje podržavaju proizvodnju konkurentnih proizvoda ili su

u najtešnjoj vezi sa ovom proizvodnjom (prateće industrije)

d) uslovi u zemlji presudni za način osnivanja kompanija, njihovu organizaciju i upravljanje

njima.

Konkurentnost nacionalne ekonomije i mere za povećanje njene konkurentnosti

Klasteri daju mogućnost da se izvode veći investicioni radovi i razvojni projekti, a veoma bitna
je i prohodnost ka većim finansijskim institucijama i fondovima, gde kao pojedinačna preduzeća
ne bi mogli da obezbede kreditiranje. Tako udružena preduzeća imaju veće šanse da utiču na
nosioce ekonomske politike i organe vlasti, kao i da ostvaruju i jačaju društvene i neformalne
veze. U klasterima se stvara mogućnost za raznovrsnost procesa i proizvoda, za otvaranje novih
radnih mesta, bolje obrazovanje radne snage, sa boljim ulovima za život i rad a onda i korišćenje
tako stručne i specijalizovane radne snage. Akumulirane informacije, podaci i ostali resursi
znanja, umreženi su i nalaze se na raspolaganju učesnicima klastera, dajući mogućnost za bolje
upravljanje znanjem i inovacijama.

1.2 ОDRŽIVA KONKURENTNOST

U ekonomskoj nauci se na različite načine objašnjava suština konkurentnosti zemlje. U najširem
smislu, konkurentnost zemlje se bazira na kvantifikaciji i poređenju njenih ključnih indikatora
uspešnosti i dostignutog nivoa životnog standarda stanovništva. U nešto užem smislu, koncept
konkurentnosti   zemlje   označava   njenu   sposobnost   da   izvozi   proizvode   na   svetsko   tržište,
odnosno   sposobnost   da   povećava   produktivnost.   To   je   u   stvari   mera   sposobnosti   zemlje   da
proizvede   robe   i   usluge   koristeći   vlastite   ljudske,   finansijske,   prirodne   i   mnobrojne   druge
proizvodne resurse. Konkurentnost je sposobnost zemlje da postigne uspeh na svetskom tržištu
koji omogućuje bolji životni standard za sve. Ona je rezultat brojnih faktora, a posebno na nivou
preduzeća i povoljne poslovne klime koja stimuliše uvođenje novih proizvoda i procesa kao i
investicije. Ovi faktori u međusobnom delovanju vode rastu produktivnosti, višem dohotku i
održivom razvoju.

Posebna pažnja Svetskog ekonomskog foruma posvećena je potpunoj integraciji koncepta
održivosti. Koncept održivosti je predmet pažnje kreatora politika, poslovnih vođa i javnosti.
Održivi razvoj može biti široko definisan kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez
ugrožavanja mogućnosti budućih generacija. U periodu od 2011 – 2012. godine u Izveštaju
globalne konkurentnosti predstavljena je i verzija Indeksa održive konkurentnosti (Sustainable
Competitiveness Index – SCI). Indeks održive konkurentnosti je potrebno računati za elemente
koji dugoročno održavaju visok nivo konkurentnosti privrede, društva i okoline. Ovaj indeks
obuhvata uglavnom sve elemente koji su već obuhvaćeni Globalnim indeksom konkurentnosti,
koji su važni i kratkoročno i dugoročno (npr. upravljanje, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura,
funkcionisanje tržišta i inovativnost). Takođe, integrišu i brojne dodatne pokazatelje (npr.
demografiju, upravljenje okruženjem...). Na ovaj način GCI indeks predstavlja kratkoročni i
srednjoročni pogled budućnosti dok SCI predstavlja dugoročni pogled u trajanju od 20 godina.
Takav pristup omogućava da se naglasi veza između konkurentnosti i održivosti.