2. Konkurentnost Srbije u međunarodnoj razmeni
Konkurentnost podrazumeva takmičenje, borba da se postignu željeni rezultati.
Konkurentnost poljoprivrede predstavlja sposobnost jedne zemlje da ostvari rezultate na
inostranom tržištu. Učešće u spoljno trgovinskom razmeni pokazuje koliko jedna zemlja
napreduje i poboljšava svoje poslovno okruženje putem izvoza kvalitetnih proizvoda.
Prema GCI indeksu (Global Competitiveness Index) naša zemlja se nalazi na 94. mestu sa
indeksom 3,9. Prema podacima World Economic Forum najbolji indeks iznosi 5,7 i ima ga
Švajcarska. Ukoliko želimo da vidimo kako smo pozicionirani u odnosu na zemlje regiona,
npr. Crna Gora se nalazi na 67. mestu sa indeksom 4,2, Slovenija je blizu sa istim indeksom
na 70. mestu, Hrvatska sa indeksom 4,1 je zauzela 77. mesto.
1
2.1. Cenovna konkurentnost
Tabela1.Cene žitarica
2
Na slici su prikazane cene žitarica na da 08.01.2014. godine do 14h. Cene su obračunate po
zvaničnom deviznom kursu. Cenovno smo znatno niži u odnosu na berze u svetu kada je u
pitanju kukuruz, soja se na našoj berzi prodaje po ceni od 42,50 din/kg.
Grafikon1. Dugoročni trend realnih cena pšenice i kukuruza i predviđanje do 2017. godine
3
1
http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2014-2015/rankings/
2
http://www.agroservis.rs/pregled-cena-zitarica-962
3
http://www.rpkns.com/images/stories/poljoprivreda/nacionalniprogram.pdf
Povećanje cena žitarica se dogodio 2007. godine. To je ohrabrilo proizvođače da će se taj
trend nastaviti tokom narednih godina. Predviđanja pokazuju da će dolaziti do pada cena
žitarica, za analizu pšenice i kukuruza.
Tabela2.Proizvodnja, cene svinja i svinjskog mesa u Srbiji u periodu 2003-2009. godine u
000 t
4
Posmatrajući tabelu možemo da vidimo da postoji nesklad između proizvodnje i potrošnje.
U pojedinim godinama imamo veću potrošnju, što dovodi do rasta cena mesa u
maloprodaji.
Grafikon2. Prosečne veleprodajne cene za jabuku, šljivu, višnju i malinu u periodu 2005-
2009. godine (u RSD)
4
http://www.rpkns.com/images/stories/poljoprivreda/nacionalniprogram.pdf
Grafikon5. Cena žive stoke u Hrvatskoj i Srbiji u periodu od 2009-2012.godine
7
Poznato je da cena mesa u našoj zemlji visoka. Potrebno je ulagati u farme koje će povećati
proizvodnju, i smanjiti cenu mesu. Kod nas je cena mesa visoka, a poznato je da upravo
ovaj proizvod mi uvozimo. Proizvodnja mesa u našoj zemlji je imala dugu tradiciju.
Vremenom je došlo do promena u strukturi proizvodnje i funkcionisanju tržišta. U našoj
zemlji ima veliki broj malih proizvođača, koje je potrebno udružiti radi boljeg plasmana
proizvoda na tržištu.
Grafikon6. Cena jabuka u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji u periodu od 2009-2012.godine
8
Veća cena se na tržištu formira ukoliko godina nije bila rodna. Naša zemlja izvozi značajne
količine voće, među njima jabuke i maline. Cene u našoj zemlji su više u odnosu na Bosnu
i Hercegovinu, a niže kada posmatramo Hrvatsku.
7
http://faostat3.fao.org/compare/E
8
http://faostat3.fao.org/compare/E
2.1. Konkurentnost kvaliteta
Poboljšanje kvaliteta čini osnovu uspeha svake kompanije i od njega zavisi opstanak na
tržištu. Ukoliko želimo uspešnu saradnju na međunarodnom tržištu neophodno je poboljšati
sistem kvaliteta kako prema svetu, tako i prema Evropskoj uniji. Svaki poljoprivredno –
prehrambeni proizvod treba da obezbedi kvalitet ne samo tokom svog rasta, već i u procesu
proizvodnje, pakovanja, dizajna proizvoda.
Putem poboljšanja kvaliteta ostvarujemo zadovoljenje potreba potrošača, čime smanjujemo
troškove poslovanja i povećavamo produktivnost. U okviru svake kompanije koja će
učestvovati u međunarodnoj razmeni poljoprivredno – prehrambenih proizvoda neophodno
je formirati politiku upravljanja kvalitetom. Politika upravljanja kvalitetom mora obezbediti
stalno poboljšanje kvaliteta kroz proizvode, proizvodnju, uslove rada i rad.
Kvalitet poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u poljoprivredi počinje od procesa
proizvodnje do dobijanja proizvoda određenog kvaliteta radi zadovoljenja krajnjeg
potrošača. Potrebe potrošača se menjaju tokom godina, jer su one pod uticajem različitih
faktora. Poznavanjem kvaliteta koji zahteva potrošač predstavlja polaznu osnovu za
planiranje i sprovođenje novih kvaliteta. Ulazni elementi koji se koriste u poljoprivrednoj
proizvodnji (zemljište, radna snaga) utiču na ukupan kvalitet. Koliko će poljoprivredna
proizvodnja biti efikasna zavisi od kvaliteta proizvoda. Kvalitetan proizvod brže dospeva
na tržište.
Kvalitet proizvoda se može meriti odnosom kvaliteta i cene poljoprivredno prehrambenog
proizvoda. Ukoliko želimo da bude proizvod konkurentniji,neophodno je da taj odnos bude
što veći. Oblast marketinga može da unapredi konkurentnost kvaliteta proizvoda. Razvoj
brenda, zanimljivo pakovanje, promocija, oglašavanje doprinose proizvodu. Prodor na
svetsko tržište moguće je putem dobro urađenog pakovanja.Tehnologija pakovanja
proizvoda ima značajnu ulogu i srpski proizvodi treba da iskoriste ovu prednost. Ambalaža
u kojoj je spakovan proizvod izdvaja ga od drugih i čini ga dostupnijim kupcima.
Povećanje konkurencije, rast zahteva potoršača, razvoj savremene tehnike i tehnologije
primorava da pakovanje bude što prepoznatljivije.
Proces standardizacije se postavlja kao zahtev za veću konkurentnost. Standardi nam služe
za obezbeđenje kvaliteta i sugurnosti proizvoda, ali i za zdravstvenu bezbednost potrošača.
Sistem upravljanja kvalitetom ISO 9000 govori o usklađivanju kvaliteta proizvoda i
usluga sa zahtevima potošača. Konkurencija na tržištu je sve izraženija u pogledu kvaliteta,
a naša poljoprivredna proizvodnja ima poteškoća u uvođenju strogih standarda kvaliteta.
Naša poljoprivreda kasni u odnosu na mnoge zemlje. Prilikom samog započinjanja
uvođenja standarda, potrebno je da zadovoljimo odgovarajući kvalitet sirovina. Sirovine
mogu da budu umanjene putem pojave štetočina, neadekvatnog skladištenja i transporta.
Prepreka kod uvođenja standarda su finansijska sredstva i nedovoljna razvijenost
