Konkurentski menadžment inovacija

KONKURENTSKI MENADŽMENT INOVACIJA

COMPETITIVE INNOVATION MANAGEMENT

Maja Levi-Jakši

Fakultet organizacionih nauka, Jove Ili

a 154, Beograd

Sadržaj

U radu se konkurentski menadžment inovacija suštinski vezuje za kooperativni menadžment,

polaze

i od stvarnosti savremenih odnosa koji su u najve

oj meri uticali na menadžment inovacija: promene

u karakteru i prirodi savremenih tehnoloških i proizvodnih sistema, globalizacija, sve kra

i životni vek

proizvoda i procesa, frekventniji inovacioni ciklusi, promene u filozofiji menadžmenta, inovacioni sistemi i
mreže, alijanse i partnerstva. Menadžment inovacija karakterišu strategije inovativnosti kao osnovni oslonac
konkurentnosti preduze

a i privrede. Konkurentski menadžment inovacija uslovljen je inovativnim

okruženjem koji karakteriše zemlju, region, delatnost i granu, što se naziva inovacionim sistemom, a uvodi
se i pojam makromenadžmenta inovacija koji naglašava zna

aj konkurentskog i kooperativnog,

menadžmenta inovacionih procesa preduze

a u globalnom inovacionom ambijentu.

Klju

ne re

konkurentnost, kooperativni menadžment, kompetentnosti, globalizacija, inovacioni sistemi

Abstract

The paper points out that competitive innovations management is in its essence cooperative

management having in mind the reality of contemporary development trends that had decisively influenced
innovations management: changes in the character and nature of modern technological and production
systems, globalization, shortening of product and process life cycle, frequent innovation cycles, changes in
management philosophy, innovation systems and networks, alliances and partnerships. Innovation
management is characterized by innovative strategies as the mile stone of competitiveness of firms and the
economy. Competitive innovation management is strongly defined by the innovative environment that is
specific to country, region, sector and industry, referred to as their innovation system. Innovation of macro-
management is introduced in response to the need to emphasize the role of the competitive and cooperative
management of innovation processes of the firm within the global innovative environment.

Key words:

competitiveness, cooperative management, competencies, globalization, innovation systems

1. UVOD

Turbulentne tehnološke promene koje karakterušu saveremeno doba uti

u na sve aspekte naših života. Novi

globalni svet izmenio je ekonomske, politi

ke, pravne, društvene i tehnološke okvire uslovljavaju

i radikalne

izmene u domenu upravljanja kompleksnim sistemima i operacijama. «Ekonomski agenti, firme i vlade, su
prinu

eni da se prilago

avaju tehnološkim promenama da bi preživeli u konkurentskom okruženju».

[4]

Upravljanje inovacijama u globalizovanom svetu sa ciljem da se uspostavi «privreda znanja» i «u

društvo» smatra se klju

nim preduslovom uspešnosti, konkurentnosti i bogatstva naroda i društva, a ujedno

name

e brojna pitanja, kao i nove koncepte u njihovom rešavanju. Pitanja se

esto odnose na odre

ene

dileme koje se ti

u granica inovacionih sistema u globalnoj ekonomiji, uloge globalnih, regionalnih,

nacionalnih i sektorskih faktora koji oblikuju nacionalne inovacione sisteme. Koncepti inovacionog makro-
menadžmenta i inovacionih sistema nastali su kao odgovor na izraziti zahtev ostvarenja konkurentnosti
inovacionih procesa u vidu sve ve

eg zna

aja i nespornog uticaja relevantnih eksternih faktora okruženja.

Integralni pristup menadžmentu inovacija zasniva se na:
1) mikro-menadžment perspektivi koja se bavi specifi

nim karakteristikama i inovativnim kompetentnostima

preduze

a, koja je isprepletena i uzajamno povezana sa

2) makro-menadžment perspektivom koja zna

i promene na nacionalnom, regionalnom, globalnom,

sektorskom nivou i obuhvata jedinstveni pojam inovacionih sistema.

Globalizacija je dovela do intenzivnijeg transfera tehnologija me

u zemljama i regionima, kao i do pove

anja

unarodne razmene roba i usluga. Da bi preživele u konkurentskom okruženju, firme su prinu

ene da

pronalaze sopstvene tržišne niše na kojima uživaju konkurentske prednosti. Globalno tržište putem otvorene
i slobodne tržišne konkurencije podsti

e ovakvo ponašanje i name

e stroga pravila brzog i kreativnog

odgovora firmi na konkurentski izazov da bi opstale, a istovremeno se pokre

u i procesi aktivnog delovanja

instrumenata vlade i države u stvaranju ambijenta koji podržava kreativni i inovativni odgovor firmi na nove
uslove privre

ivanja. Inovacioni sistemi kao zna

ajan inovativni ambijent koji u krajnjoj instanci determiniše

inovativnost preduze

a i privrede ja

aju

i njihovu konkurentsku mo

, sve zna

ajnije uti

e na celoviti koncept

uspešnog menadžmenta inovacija.

2. MAKRO-MENADŽMENT INOVACIJA I GLOBALIZACIJA

Države u globalizovanom svetu koji karakteriše sve ve

i stepen strukturne ekonomske i društvene

uzavisnosti, nastoje da o

uvaju konkurentnost privrede prilago

avaju

i se promenama nastalim u

globalnom ambijentu. Napušta se politika internacionalizacije koju karakteriše prodaja na me

unarodnim

trištima ili u

eš

e u operacijama van granica sopstvene zemlje u okviru transnacionalnih kompanija.

Dominantna strategija danas je uspostavljanje globalnih strateških alijansi – mreža globalnih kompanija
globalnih supersila.

[7]

Trgovinski odnosi su dopunjeni mrežnim odnosima: aktivnosti koje su nekada obavljale kompanije, pre
svega multinacionalne, preuzimaju partneri i u

esnici mreža postaju

i periferne za odre

enu kompaniju i

donose

i profit za mrežu kao celinu; dugoro

no uspostavljeni odnosi u mrežama koje se formiraju zasnivaju

se na reciprocitetu, kolaboraciji i partnerstvu.

[8]

Novi koncept makro-menadžmenta, pored pitanja vezanih za makro-ekonomsku politiku, bavi se i širokim
skupom državnih i vladinih mera i aktivnosti koje pružaju podršku doma

im firmama uklju

uju

i savetodavnu,

regulatornu, stimulativnu, infrastrukturalnu aktivnost. Posebno je zna

ajna aktivnost u stvaranju inovativnog

ambijenta koji podsti

e i podržava aktivni konkurentni i kooperativni menadžment inovacija kao zamajac

uspešnosti privrede i vitalni faktor njene konkurentnosti. Po definiciji makro-menadžment podrazumeva
konkurentnost: vlada se identifikuje sa firmama kao osnovnim nosiocima privredne aktivnosti u naporu da se
obezbedi najve

i mogu

i ulog na svetskom tržištu.

Uspostavlja se trajno, neraskidivo jedinstvo i povezanost izme

u preduze

a i države. Loše upravljanje i

administriranje ne pomaže firmama u krizi, ali važi i obrnuto, dobro upravljanje dovodi do rasta njihove mo

i i

konkurentnosti. Ovo je suština koncepta makromenadžmenta koji polazi od

injenice da firme nisu izolovana

ostrva i ne može se njima upravljati posebno, odvojeno i fragmentirano u odnosu na okruženje u kome
deluju. Tradicionalni oblici:

a) direktnih me

unarodnoih investicija i

b) uspostavljanja novih jedinica transnacionalnih kompanija,

dopunjavaju se suptilnijim oblicima:
c) podugovaranjima, franšizama, istraživa

ko-razvojnim konzorcijumima, finansijskim partnerstvima kao

klju

nim komponentama alijansi i mreža. Ovi projekti brišu razlike izme

u poslovnog i državnog identiteta.

Integralni me

unarodni proizvodni sistemi, oslonjeni na globalne tehnološke sisteme i koncept lanaca u

ostvarivanju nove vrednosti, nastaju u okvirima transnacionalnih kompanija regionalno i nacionalno
dislociraju

i donošenje odluka i druge poslovne funkcije, uspostavljaju

i razu

ene mreže koje su

responzivne u odnosu na na razlike u stepenu razvijenosti i kvalitetu državnog upravljanja.
Veliki obim trgovine i internacionalizacija proizvodnje uslovljavaju promene u slede

im oblastima:

a) nacionalne ekonomske strukture;
b) odnosima me

uzavisnosti ovih struktura;

c) vezama nacionalne ekonomije i korporativnog upravljanja.

[8, str. 20]

Tehnološki nivo i napredak zemlje ukazuje na dostignuti nivo kompetentnosti koji je klju

ni oslonac ukupne

konkurentnosti. Kompetentnosti se mere razli

itim indikatorima i merama performansi, npr. kroz trgovinske

bilanse, stepen ostvarenog partnerstva i strateških alijansi, itd.
Konkurentska savetodavna grupa (The Competitive Advisory Group – CAG

formirana je od strane

Evropske unije 1995. godine, sa ciljem da dva puta godišnje podnosi izveštaje o «konkurentnosti EU i da
predlaže mere i direktive za stimulaciju konkurentnosti u naporu da obezbedi rast i zaposlenost» kao
osnovice uspešnosti Evrope u globalnoj ekonomiji. Izveštaji naglašavaju zna

aj ljudskog kapitala i znanja,

rada i zaposlenosti, kao i primenu novih tehnologija i razvoj lokalne inicijative na bazi ben

markinga kao

vrednog alata u procesu pore

enja sa najboljom praksom i procedurama osnovnih konkurenata. U CAG

izveštajima konkurentnost se definiše kao «nivo kompetentnosti zemlje u proizvodnji roba i usluga u
slobodnim i otvorenim tržišnim uslovima koji

e pružiti odgovor na visoke standarde me

unarodnih tržišta

obezbe

uju

i istovremeno rast realnog prihoda gra

ana.» Naglasak je na proizvodnim kompetentnostima u