УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
АРХИТЕКТОНСКО – ГРАЂЕВИНКСО – ГЕОДЕТСКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
НАСЕЉЕ КАО УНИВЕРЗАЛНО ЉУДСКО
СТАНИШТЕ У ЕКИСТИЦИ КОНСТАНТИНА
ДОКСИЈАДИСА
УРБАНИСТИЧКО ПРОЈЕКТОВАЊЕ 1
АКАДЕМСКА 2015/2016.
Бања Лука, 28.09.2016.
САДРЖАЈ
1. УВОД..................................................................................................................................1
1.1 КОНСТАНТИН ДОКСИЈАДИС......................................................................... 1
1.2 ЕКИСТИКА.......................................................................................................... 2
2. ЕЛЕМЕНТИ...................................................................................................................... 3
3. АСПЕКТИ - СИЛЕ........................................................................................................... 5
4. ЗАКОНИ И ПРИНЦИПИ................................................................................................ 6
4.1 ЗАКОНИ ................................................................................................................6
4.2 ПРИНЦИПИ.......................................................................................................... 6
5. КОНСТИТУИСАЊЕ СИСТЕМА................................................................................... 8
5.1 ХИЈЕРАРХИЈА.................................................................................................... 8
5.2 ЕКИСТИЧКА ВРЕМЕНСКА СКАЛА ............................................................ 10
5.3 ДИМЕНЗИОНАЛНО КОНСТИТУИСАЊЕ ................................................... 11
5.4 КВАЛИТАТИВНО ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ................................................... 11
5.5 КВАНТИТАТИВНО ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ................................................. 12
6. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................... 13
7. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................ 14
8. ИЛУСТРАЦИЈЕ............................................................................................................. 14
1.2
ЕКИСТИКА
“
Град је увек био центар свих урбаних активности
”
2
Доксијадис, прво чега се подухвата у свом раду, је рашчишћавање појма и саме појаве града
у једном универзалнијем смислу. Умјесто термина
града
, уводи термин
насеља
као
универзалног људског станишта.
3
Тежи да формира Екистику - посебну, јединствену и
универзалну науку о насељу.
Град, тј. урбани систем почиње да третира као:
4
1. јединствену појаву која се може издвојити од осталих и третирати као
посебан предмет рада;
2. свеобухватним приступом свих врста појавних облика, како у његовом
садржајном погледу, тако и у механизму дјеловања разних процеса и појава
које су резултат међуодноса елемената система;
3. посматра све врсте насеља: по успјешности, по величини, по типу, по
трајности, ...;
4. посматрање насеља са свих могућих аспеката као одраз свих видова људске
дјелатности;
5. посматра насеље као историјску појаву, тј. не само насеља садашњих
појавних облика, него и насеља каква су била у прошлости и каква ће у
будућности бити насеља.
"Људска насеља више не задовољавају потребе његових становника,
а она су жива структура подложна еволуцији, еволуцији коју би
пројектант требао користити помоћу екистичких принципа.“
5
Екистика је наука о људским насељима, али и планирању заједница па чак и појединих
2
К. Доксијадис. 1982. Човек и град. Београд
3
М. Ралевић. 1988. Програмско моделовање урбаних функција, страна 152.
4
М. Ралевић. 1988. Програмско моделовање урбаних функција, страна 152.
5
К. Доксијадис. 1982. Човек и град. Београд
2
објеката са обраћањем пажње на географију, заштиту околине и сам пејзаж, али и на
физиолошке и антрополошке факторе, а наравно и на политичке, културне и естетске
факторе. Она је настала 1942. године, а оснивач је био грчки архитекта и урбаниста
Константин Доксијадис.
Ријеч екистика (новогрчки
оикиσтикх
) значи „почетак градње куће, заједнице или колоније
као допринос насељу“. Она подразумјева пажљивије планирање него класични урбанизам
користећи наведене елементе, али и користећи елементе архитектонске теорије који имају
шири и слободнији поглед на простор стварајући на тај начин средину која постиже
хармонију између физичког и социјално-културолошког окружења.
Екистика говори да околина утиче на индивидално, али и колективно благостање
становника. Управљање околином, простором и правилно испуњавање свих елемената и
фактора утиче и на душевни мир тј. на психичко благостање. Управо зато, екистички
приступ изискује детаљно истраживање прије него се почне са било каквом градњом.
Становници се у том случају боље уклапају у друштво и боље искориштавају природне и
друштвене ресурсе неког простора. Већ постојећи градови би онда требали, колико је год то
могуће, преструктуирати свој изглед и прилагодити га екистичким принципима планирања
динамичног града у сврху постизања бољег квалитета живота.
6
2. ЕЛЕМЕНТИ
По Доксијадису постоје пет основних екистичких елемената. Сваки елемент има своје
„поделементе“, своје одлике, захтјеве и карактеристике:
7
- ПРИРОДА
1. Вода – добијање и загађивање
2. Ваздух- температура, загријавање
3. Минерални извори- природна богатства
4. Терен - нивелација, пејзаж, структура
5. Пољопривреда и рибарство
6. Рекреација и заштита природе
6
http://www.arhitektura.rs/rubrike/razvoj-arhitekture/497-ekistika-i-njen-osnivaae-konstantinos
Doxiads
7
М. Ралевић. 1988. Програмско моделовање урбаних функција, страна 153.
3
