SADRŽAJ:
1.0 UVOD........................................................................................................2
2.0 METOD RADA..........................................................................................2
3.0 ZNAČAJ RADA ZA TEORIJU I PRAKSU..............................................2
4.0 FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE............................................2
KONSTITUCIONALNOG TIPA
5.0 OSNOVNI KONSTITUCIONALNI TIPOVI.............................................3
5.1 Krečmerova klasifikacija.................................................................3
5.2 Šeldonova klasifikacija....................................................................4
5.3 Heath-Carterova metoda utvrđivanja somatotipa............................5
6.0 SPORTSKI KONSTITUCIONALNI TIPOVI............................................6
6.1 Istraživanje Cureton-a, Thomas-a i S. Riedman-a...........................7
6.2 Istraživanje prema Kohlrausch-u.....................................................7
6.3 SPORTSKI TIP ATLETIČARA......................................................7
6.4 SPORTSKI TIP GIMNASTIČARA.................................................8
6.5 SPORTSKI TIP BOKSERA.............................................................8
6.6 SPORTSKI TIP VESLAČA.............................................................8
6.7 SPORTSKI TIP PLIVAČA..............................................................8
6.8 SPORTSKI TIP KOŠARKAŠA.......................................................9
6.9 SPORTSKI TIP RUKOMETAŠA....................................................9
6.10 SPORTSKI TIP ODBOKAŠA........................................................9
6.11 SPORTSKI TIP FUDBALERA......................................................9
7.0 ZAKLJUČAK...............................................................................................9
8.0 LITERATURA............................................................................................10
1
1.0 UVOD
Ovaj seminarski rad nema naučno-istraživački karakter, već se njegov cilj ogleda u
objedinjavanju svih znanja o ovoj oblasti u jednu celinu.Što se tiče konstitucije čoveka,
njom se bave biološke nauke. Posebnu pažnju u izučavanju ove oblasti posvećuje
antropologija kao i sportska medicina, tako da se odgovori na ovu temu mogu pronaći u
literaturi koja se bavi antropologijom, kineziologijom, sportskom medicinom, genetikom…
Svojstva koja čine izučavanje karakteristika ljudskog organizma i osobina
njegovog razvoja su: morfološka, fiziološka, imuno-biološka, biohemijska i psihička
svojstva. Uočeno je da su mnoga od njih labilna, odnosno da se menjaju u toku života i da
u određenoj meri reaguju na promene spoljašnje sredine i razna opterećenja organizma-
životna, profesionalna ili sportska. Ove individualne osobine organizma čine njegovu
konstituciju. Konstitucija je specifičan skup strukturalno-morfoloških, fiziolških i
psiholoških kognitivno-konativnih karakteristika neke osobe, po kojoj se ona razlikuje od
ostalih. Pod uticajem je nasleđa, ali i niza egzogenih (spoljašnjih) faktora (Mišigoj-
Draković, 2008).
2.0 METOD RADA
Ovaj rad je pisan deskriptivnom metodom, uz pomoć sve dostupne literature koja
sadrži odgovore na problematiku ovog rada.
3.0 ZNAČAJ RADA ZA TEORIJU I PRAKSU
Značaj rada se ogleda u tome da se sve bitne činjenice u vezi ove teme nađu na jednom
mestu, tako da omogući studentima fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, a i svakom koga
ova oblast interesuje, da pronađe odgovore i prikupi nova saznanja.
4.0 FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE KONSTITUCIONALNOG TIPA
Svaka osoba se odlikuje spostvenom konstitucijom, odnosno svojim karakterističnim
osobinama. Razlikujemo različite veličine i oblike tela na čije formiranje utiču dva faktora:
endogeni (unutrašnji) i egzogeni (spoljašnji).
Endogeni faktori se pre svega odnose na naleđe, pol i životnu dob. Kada govorimo o
faktoru nasleđa bitno je istaći da ono utiče poligenetski (zavisnost jednog naslednog
svojstva od više gena) na konstituciju, koje pod uticajem spoljašnjih faktora i okoline.
Drugi endogeni faktor koji se odnosi na pol je jasno vidljiv u nizu somatskih,
antropometrijskih (visina, masa, oblik karlice, količina masnog tkiva), sekundarnih polnih,
funcionalnih kao i u psiholoških karakteristika (Mišigoj-Dragović, 2008). Faktor koji se
odnosi na uzrast je vidljiv u znatnim promenama proporcija detetovog tela od rođenja do
odrasle osobe. Tokom rasta i razvoja konstitucija predstavlja dinamičan sklop koji se
tokom godina života znatno menja. Nakon promena pojedinih konstitucijskih karakteristika
tokom dečije dobi, konstitucioni tip prestaje sa razvojem oko dvadesete godine života, sve
do početka procesa starenja kada se počinju menjati pre svega funkcionalne komponente.
Spoljašnji faktori su mnogobrojni, od kojih neki imaju manji, a neki veći uticaj na
formiranje konstitucionalnog tipa. Neki od ovih faktora su : ishrana, socijalni faktori, neke
hronične bolesti, fizička aktivnost, aktivno bavljenje sportom ( Đuračković, 2009).
2
