к
оНсТрУкТивизаМ
Konstruktivizam je zapo~eo u
evropi oko 1920. godine. termin je
nastao iz aktuelne akcijske situaci-
je formirawa nove sovjetske unije.
Posle revolucije (1918), rekonstru-
kcija dru{tva planirana je sa akti-
vnom participaciom dizajnera kao
umetni~kih in`ewera. subjektivni
i tradicionalni umetni~ki stavovi
vi{e nisu bili va`e}i; forma pre-
zentacije morala je biti razvijena
podesno trenutnom kolektivnom dru-
{tvenom procesu. bilo je potrebno
razviti novi formalni i vizuelni
jezik. geometrijski oblici i arhite-
ktonske konstrukcije proizveli su
istovremeno kompozicije smirene
harmonije i dinami~ne vitalnosti.
u vremenu nagle dru{tvene promene,
u okviru svih oblasti umetnosti,
arhitekture i dizajna eksperimen-
tisano je sa konstruktivisti~kim
oblicima.
el l
isicKi
(lazar
Ã
Markovi~
l
isicKiY
) bio je jedan od najinova-
tivnijih dizajnera rane sovjetske
avangarde. Wegov pristup potekao je
iz arhitektonskog zale|a. bilo da se
radi o grafi~kom oblikovawu, arhi-
tekturi ili fotografiji, dizajnu
name{taja ili izlo`bi, kroz ve}inu
svojih radova istra`ivao je prostor
i apstrakciju.
nakon revolucije el lisicki je,
zajedno sa drugim konstruktivisti-
ma, bio zaokupqen projektovawem
novog umetni~kog jezika, koji }e se
razviti iz kubizma i ruskog futu-
rizma. u vreme rasprostrawene nepi-
smenosti, dizajneri su verovali da }e
se grafi~ki dizajn, zasnovan na geo-
metriji i pojednostavqenom }iri-
li~nom pismu, pokazati mnogo pri-
stupa~nijim ciqanim
„
~itaocima
“
.
lisicki je za dizajn nekoliko kwiga
i plakata, koristio apstraktne for-
me koje klize prostorom u stilu koji
~esto nazivamo elementarizam; obli-
kuju}i primarnim bojama i ~istom
geometrijom verovao je da koristi
univerzalno shva}en vizuelni jezik.
tokom 1923. godine, posle veoma uspe-
{ne saradwe sa [vitersom na ~aso-
pisu
merc,
lisicki zapo~iwe sarad-
wu sa ruskim pesnicima i piscima;
M
ejerHOlDOM
(M
eYerHOlÃD
) prili-
kom oblikovawa {tampanog port-
folija drame
Pobeda nad suncem
. kao
i sa Vladimirom M
AjAKOVsKOiM
(M
AÂKOVsKiY
), prilikom obliko-
vawa kwige pesama
Za glas.
u ovim
radovima lisicki je pokazao veliko
interesovawe za tipografiju kao
integrisani vizuelni element.
289
Типографски стилови ХХ века
Aleksandar r
OD^enKO
(Aleksandr
MihaŸlovi~ r
OD^enKO
) tako|e je
sarad|ivao sa pesnikom Majakovskim,
ali na malo druga~iji na~in. na
plakatima oblikovanim za razli~i-
te vladine trgova~ke organizacije.
Majakovski je radio na osmi{qavawu
propagandnih poruka i slogana (ver-
290
Типографијa | Урош Недељковић
Lef
i
Novi Lef
, ure|ivali su
r
od^enKo
i
M
ajaKoVsKi
. na levom primeru broja
iz 1923. kombinovana upotreba grotes-
knog pisma (koje je uobi~avano u
reklamne svrhe) i fotomonata`e daje
neobi~no jake simbil~ke slike.
Novi
Lef
karakteri{e smelija i upotreba
fotografije.
'Za glas', (1923). Da bi speci-
fi~no organizovao svaku
pesmu , kao i indeks simbola
sa strane za identifikaciju
pesme,
l
isiCKi
koristi
'novu tipografiju'.
