Kontinuirani transport

UNIVERZITET U TUZLI
MAŠINSKI FAKULTET
MEHATRONIKA

SEMINARSKI RAD

TEMA : „Kontinuirani transport“

Samel Salibašić III-164/08

SADRŽAJ:

POPIS SLIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

1.
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

2. Pretovarno transportna mehanizacija-osnovna obilježja i
podjela . . . . . . . . . . . . . 4

3. Podjela i oblast primjene mašina kontinuiranog transporta . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 4

4. Opšte karakteristike

mašina za kontinuirani

transport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

5. Prednosti i nedostaci kontinuiranog transporta . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . 12

6. ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

7. Korištena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Slika

10.

Gravitacioni

točkići . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 9

Slika 11.

Trakasti dodavač za rasute terete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Slika 12.

Transport palete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Slika

13.

Transport

uglja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 11

1. UVOD

U   svim   granama   industrije,   posebno   u   metaloprerađivačkoj,   unutarnji
transport   vrši   jednu   od   najznačajnijih   funkcija,   jer   povezuje   sve
proizvodno-tehnološke   segmente,   kroz   prenošenje,   premještanje   i
prevoženje   materijala   (sirovine,   predmeti,   proizvodi),   unutar   prostora   i
objekata   industrijskog   preduzeća.   Zajedničko   obilježje   svih   vrsta
proizvodnje je potreba za rukovanjem materijalom u cilju postizanja više
efikasnosti,   ekonomičnosti   i   humanizacije   rada.   U   principu,   unutarnji

transport treba da omogući blagovremenu dopremu materijala na radno
mjesto, a isto tako i njegovu otpremu sa radnog mjesta. Snažan razvitak
proizvodnih snaga u svim granama privrednog života, uslovio je ubrzanu
primjenu i razvoj transportne tehnike, čiji raznovrsni uređaji čine sastavni
dio   proizvodnog   lanca   nekog   tehnološkog   procesa,   ukoliko   se   radi   o
unutrašnjem   tansportu.   U   industriji   posebno   mjesto   zauzima   unutarnji
transport materijala, jer od efikasnosti transporta zavisi efektivnost radne
organizacije   u   cjelini.   Posebno   u   proizvodnim   pogonima
metaloprerađivačke industrije, unutarnji transport je značajan jer se putem
njega   povezuju   pojedini   proizvodni   procesi   odnosno   vrši   manipuliranje
materijalom.  Po definiciji,  unutarnjim  transportom  se  nazivaju svi vidovi
manipuliranja materijalom (prenošenje, prevoženje), koje se odvija unutar
poslovnih površina i objekata preduzeća. Savremeni pristup projektiranju
proizvodnih sistema karakteriše nastojanje da se uzme u obzir što veći broj
faktora   koji   utiču   na   efikasnost   odvijanja   procesa.   Sistematski   pristup
optimizaciji proizvodnih procesa ogleda se kroz uspostavljanje adekvatnog
transportnog   sistema   za   odgovarajući   intenzitet   odvijanja   proizvodnog
procesa.   Usklađenost   stepena   mehaniziranosti   i   automatiziranosti   sa
transportnim   sistemom   treba   da   omogući   optimalno   odvijanje   svih
proizvodnih   procesa   unutar   preduzeća.   Današnje   stanje   transportne
tehnike   karakteriše   dinamičan   razvoj   sredstava   i   uređaja   za   transport   i
manipulaciju, što znači da pri analiziranju svakog problema transportiranja
materijala   postoji   veliki   broj   alternativa.   Cilj   je   da   se   od   postojećih
alternativa izabere ona koja zadovoljava najviši broj postavljenih zahtjeva.
Pri definiranju tokova materijala u konkretnom procesu proizvodnje, često
se pored teoretskih, koriste i iskustvena saznanja. Sve veća povezanost
procesa transportiranja i skladištenja materijala sa proizvodnim procesima,
ima   za   posljedicu   sve   izraženiju   potrebu   za   izgradnjom   složenih
transportnih sistema.