VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
VALJEVO
SEMINARSKI RAD
Valjevo, 2015
POJAM I ZNAČAJ KONTNOG OKVIRA
Kontni plan
je pregled ili spisak konta (računa) stvarno otvorenih u knjigovdsvu
preduzeća.
Pod kontnim okvirom
podrazumeva se spisak, odnosno raspored konta koji služi kao
model za izradu kontnog plana.
U kontnom okviru konta su sistematizovana i raspoređena po unapred određenim
kriterijumima koji proizilaze iz ciljeva računovodstva.
Primenom jednoobraznog knjigovodstva sa svojim glavnim instrumentom kontnim
okvirom omogućuje se:
upoređivanje evidencije između poslovnih jedinica
svođenje podataka na više nivoe uprvljanja
kontrola poslovanja
lakše učenje i obuka u knjigovodstvu
Konta se najčešće u kontnom planu obeležavaju brojevima. Najčešće se primenjuje
dekadni (desetni) sistem
. Po ovom sistemu poslovni događaji se obuhvataju i
obelažavaju npr.
- I cifrom O
- klasa
- II cifre OO
- grupa
- III cifre OOO
-sintetički konto
- IV cifre OOOO - analitički konto
Svako mesto u šifri ima svoju brojčanu vrednost koja može biti od 0-9. To znači da se
ceo sistem može razvrstati u 10 klasa, svaka klasa u 10 grupa, a svaka grupa u 10
zbirnih sintetičkih konta i svaki sintetički u 10 analitičkih konta.
Prema važećem kontnom okviru za privredu predviđene su sledeće klase:
0- Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina
1- Zalihe
2- Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina
3- Kapital
4- Dugoročna rezervisanja i obaveze
5- Rashodi
6- Prihodi
7- Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha
8- Vanbilansna evidencija
9- Obračun troskova i učinaka
FORMIRANJE I PROMENE KAPITALA KOD POJEDINIH PREDUZEĆA
Osnovna ćelija privrednog sitema je preduzeće.Prema pravnoj formi preduzeća
mogu biti:
1. inokosna (pojedinačna) preduzeća
2. društva lica (ortačka društva)
3. društva kapitala
Po zakonu o preduzećima oblik svojine u preduzećima može biti: državni, zadružni,
privatni, mešoviti...
A)
INOKOSNA PREDUZEĆA
Početni kapital u novoosnovanom inokosnom preduzeću obezbeđuje osnivač iz
a) sopstvenih sredstava ili iz
b) pozajmljenih sredstava
Svako ulaganje kapitala u preduzeće povećava imovinu preduzeća, a time i sopstveni
kapital.
Sopstveni kapital preduzeća često nije dovoljan pa preduzeće mora nedostajući deo
pribaviti iz tuđih izvora u vidu kredita.
Kapital može biti u obliku:
a)
stvari-
zemljište, građevinski objekti, oprema
b) novca
c)
prava
- patenti i licence
Početni kapital vlasnika povećava se pod uticajem dodatnih ulaganja, a smanjuje zbog
isplata za pokriće ličnih rashoda vlasnika preduzeća.
B)
ORTAČKA DRUŠTVA- DRUŠTVA LICA
Osnivački kapital društva se neograničenom solidarnom odgovornošću i komaditnih
društava bez akcija formira se ulozima ortaka.Zato ova preduzeća imaju onoliko računa
sopstvenog kapitala koliko ima ortaka u preduzeću. Ulozi ne moraju biti jednakog
iznosa. Imovina može takođe biti u obliku stvari, prava i novca.
Visina ortačkog kapitala nije stalna, ona se može manjati. Kapital se može povećavati
uplatama postojećih ortaka iz društva ili prijemom novih.
C
) DRUŠTVA KAPITALA
Javljaju se kao:
1.Društva sa ograničenom solidarnom odgovornošću (D.O.O)
2. Akcionarska (deoničarska) društva
DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU -D.O.O.
Sopstveni kapital društva sa organičenom solidarnom odgovornošću formira se
ulozima članova društva.Zakonodavac je propisao minimalnu visinu ukupnog kapitala,
kao i pojedinačne uloge pojedinih članova. Kod ovih društava vlasnik za svoje obaveze
odgovara samo do visine uloženog kapitala čija se visina pri registrovanju preduzeća
unosi u sudski registar, kao i sve promene na uloženom kapitalu.
Povećanje osnovnog kapitala može biti prijemom novih članova ili povećanjem uloga
postojećih članova.
Osnovni kapital ovog društva može se smanjiti ukoliko neko od članova delimično ili
potpuno povuče ulog.
AKCIONARSKA ILI DEONIČARSKA DRUŠTVA
Ova društva stiču svoj kapital izdavanjem deonica (akcija). Osnovne karakteristike:
- to je društvo kapitala
- svojom imovinom odgovara u potpunosti za svoje obaveze
- ima stalnu glavnicu koja je podeljena na jednake delove
Načini osnivanja:
1. simultano ( kada sami osnivači otkupljuju deonice)
2. sukcesivno (kada osnivači raspisuju javni poziv za otkup deonica)
Prema obimu prava akcije se dele na:
1. redovne (obične) akcije čijim otkupom vlasnik stiče pravo glasa, pravo na
imovinu i dividendu
2. prioritetne (povlašćene) akcije donose pored redovnih prava i određene
povlastice kao što su prioritet u isplati dividende, u isplati imovine prilikom
likvidacije .
Nominalna vrednost redovnih i prioritetnih akcija je po pravilu ista, ali je prodajna
(emisiona) vrednost prioritetnih akcija viša.
Formiranje sopstvenog kapitala počinje prodajom akcija. Kurs prodaje može biti jednak
ili viši od nominalne vrednosti.
