1

ЗЕМУНСКА ГИМНАЗИЈА

Матеја Милошевић

КОНТРАКТИЛНИ ПРОТЕИНИ

АКТИН И МИОЗИН

Београд, децембар 2020

2

Увод

Тема овог рада су контрактилни протеини: актин и миозин. Познато је да су 
контрактилни протеини основни елементи контрактилних система скелетних мишића. 
Рад ће се бавити њиховом улогом у организму, значајем, структуром и међусобним 
интеракцијама.

Контрактилни протеини

Актин

Актин (филаментозни или Ф-актин) је полимер грађен од два протеинска ланца, која се 
спирално увијају један око другог. Ланци су изграђени од мономера (глобуларног или 
Г-актина), а на сваком мономеру се налази по једно активно место за везивање 
миозина, што је значајно за процес мишићне контракције. Ф-актин чини окосницу 
танког филамента. 

Актини чине филаментску мрежу, како унутар филоподија тако и код ламелиподија. 
Они су веома динамичне структуре, чије се карактеристике најбоље уочавају у 
ретроградном покрету који је својствен механизму стварања нити. Уз то кретање, низа 
ћелијских процеса попут филоподијалног увлачења и ламелиподијалних контракција 
ослања се на кретање уназад целе мреже нити или великих снопова филамената.

Актински или танки филаменти су полимеризовани протеински молекули, који 
учествују у изградњи миофибрила. Дуги су око 1µm, а дебели 6-8 nm. Састоје се од три 
врсте протеина: актина, тропомиозина и тропонина.

Mиозин

Миозин је један од два неопходна протеина у саставу мишића и мишићног система у 
целини. Поред актина, омогућава еластичност и контракцију мишића. Чини око 
половине суве материје у мишићу.

Миозин је веома велик молекул, са релативном 
молекулском тежином од око 500 000. Чине га два 
тешка и четири лака полипептидна ланца. Тешки ланци 
се спирално увијају и формирају двоструки хеликс. 
Међутим, на једном крају, они се набирају и граде тзв. 
миозинске главе, а у њихов састав улазе и лаки ланци 
(по два за сваку главу). Контракције           

Слика 1.

 Миозинске главе

  

мишића заснивају се на међусобном „клизању“                                                         
дебљих миозинских и тањих актинских нити. То резултује променом у конформацији 
миозина, изазваном хидролизом аденозин-трифосфата (АТП).

Појединачни миозински молекули се удружују и формирају филамент, а миозинске 
главе су спирално распоређене око њега. Оне су постављене на растојању од 14 nm и 

background image

Želiš da pročitaš svih 6 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti