Kontraktilni proteini: Aktin i miozin
1
ЗЕМУНСКА ГИМНАЗИЈА
Матеја Милошевић
КОНТРАКТИЛНИ ПРОТЕИНИ
АКТИН И МИОЗИН
Београд, децембар 2020
2
Увод
Тема овог рада су контрактилни протеини: актин и миозин. Познато је да су
контрактилни протеини основни елементи контрактилних система скелетних мишића.
Рад ће се бавити њиховом улогом у организму, значајем, структуром и међусобним
интеракцијама.
Контрактилни протеини
Актин
Актин (филаментозни или Ф-актин) је полимер грађен од два протеинска ланца, која се
спирално увијају један око другог. Ланци су изграђени од мономера (глобуларног или
Г-актина), а на сваком мономеру се налази по једно активно место за везивање
миозина, што је значајно за процес мишићне контракције. Ф-актин чини окосницу
танког филамента.
Актини чине филаментску мрежу, како унутар филоподија тако и код ламелиподија.
Они су веома динамичне структуре, чије се карактеристике најбоље уочавају у
ретроградном покрету који је својствен механизму стварања нити. Уз то кретање, низа
ћелијских процеса попут филоподијалног увлачења и ламелиподијалних контракција
ослања се на кретање уназад целе мреже нити или великих снопова филамената.
Актински или танки филаменти су полимеризовани протеински молекули, који
учествују у изградњи миофибрила. Дуги су око 1µm, а дебели 6-8 nm. Састоје се од три
врсте протеина: актина, тропомиозина и тропонина.
Mиозин
Миозин је један од два неопходна протеина у саставу мишића и мишићног система у
целини. Поред актина, омогућава еластичност и контракцију мишића. Чини око
половине суве материје у мишићу.
Миозин је веома велик молекул, са релативном
молекулском тежином од око 500 000. Чине га два
тешка и четири лака полипептидна ланца. Тешки ланци
се спирално увијају и формирају двоструки хеликс.
Међутим, на једном крају, они се набирају и граде тзв.
миозинске главе, а у њихов састав улазе и лаки ланци
(по два за сваку главу). Контракције
Слика 1.
Миозинске главе
мишића заснивају се на међусобном „клизању“
дебљих миозинских и тањих актинских нити. То резултује променом у конформацији
миозина, изазваном хидролизом аденозин-трифосфата (АТП).
Појединачни миозински молекули се удружују и формирају филамент, а миозинске
главе су спирално распоређене око њега. Оне су постављене на растојању од 14 nm и

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti