1. POJAM I NASTANAK REVIZIJE

Raspolaganje pouzdanim informacijama za menadžere, ulagače, kreditore ili

zakonodavne organe je od neprocenjive važnosti ukoliko žele da donesu ispravne odluke o
rasporedu i korišćenju resursa. Pri tome revizija ima značajnu ulogu jer pruža

objektivne i

nezavisne

izveštaje o pouzdanosti informacija i korisnicima finansijskih izveštaja pruža

razumno uverenje da u revidiranim finansijskim izveštajima nema značajnih grešaka i propusta.

Kao aktivnost revizija se pojavljuje u vreme ranog Vavilona još 3.000 godina p.n.e., kao i u

drevnoj Grčkoj i Rimu, odakle i potiče naziv revizija. Naziv „revizija“ potiče od latinske reči
„revisio“ što na našem jeziku znači „ponovno viđenje, ponovno gledanje, pregled, obnova
procesa, poslednji pregled sloga pred štampu“.

Na engleskom jeziku revizija se kaže

audit

, što potiče od latinske reči

audire

= čuti ili

slušati. Originalno značenje reči

auditor

u engleskom jeziku znači „slušalac, nadzornik,

pregledač računa, revizor poslovnih knjiga“

i iz toga je izveden pojam

audit

(revizija).

Moderna revizorska praksa vodi poreklo iz Škotske od polovine 19. veka. Do kraja

18.  i početka  19.  veka  preduzeća  su  bila  organizovana  kao  mala  preduzeća  i  kao  samostalni
ili udruženi   preduzetnici, a nagli tehnološki i industrijski razvoj polovinom 19. veka doprinio je
razvoju   modernog   tražišta   i  komunikacija,   što  je   dovelo   do  pojave  velikih   preduzeća   i
kompanija.

U novim uslovima javila se potreba za obezbeđenjem većih količina kapitala kojeg nisu

mogla obezbediti mala preduzeća i preduzetnici iz sopstvenih sredstava. Došlo je do nastanka i
razvoja tržišta hartija od vrednosti i kreditnih institucija radi zadovoljavanja finansijskih potreba
velikih nacionalnih i sve većeg broja internacionalnih kompanija.

Rast modernog privrednog društva i pojava velikih kompanija doveli su do pojave

razdvajanja funkcije vlasništva od funkcije upravljanja preduzećima, tako da su se pojavili
profesionalni menadžeri koji su počeli obavljati funkciju upravljanja preduzećem.

Revizija igra značajnu ulogu za vlasnike koji žele da se uvere u pouzdanost

finansijskih  izveštaja.  Revizija  ima  dragocenu  ulogu  u  praćenju  ugovornih  odnosa  koji  postoje
između  preduzeća  i  njegovih  dioničara  (akcionara),  menadžera,  zaposlenih  radnika  i  kreditora.
Revizija  igra  važnu  ulogu  pružajući  objektivne  i  nezavisne  izveštaje  o  pouzdanosti  informacija.
Ona  zalazi  u  ekonomske  poslovne  događaje  i  povećava  pouzdanost  i  verodostojnost  finansijskih
izveštaja (FI).

Prema AAA - Američkom savezu računovođa postoji pet važnih razloga za verifikaciju FI,
odnosno uvođenje eksterne nezavisne revizije:



konflikt interesa,



posledice

, misli se na posledice koje mogu nastati od odluka koje donose korisnici na

osnovu informacija iz finansijskih izveštaja,



kompleksnost,

zbog složenosti poslovanja komplikovane su transakcije i njihovo

knjigovodstveno evidentiranje, što može povećati mogućnosti nenamernih pogrešnih
iskaza,



udaljenost,

zbog geografske udaljenosti, nedovoljno raspoloživog vremene ili visokih

troškova , korisnik ne može direktno da vrednuje kvalitet informacija iz FI i



kvalitet informacija,

jer stimuliše menadžere da poboljšaju efikasnost računovodstvenog

sistema, sistema internih kontrola i kvaliteta računovodstvenih informacija.

1.1 Definicija revizije

Prema Američkom savezu računovođa revizija je

sistematičan proces

objektivnog prikupljanja i procene dokaza

vezanih za izjave uprave preduzeća o

ekonomskim aktivnostima i događajima, kako bi se utvrdio stepen saglasnosti tih izjava (tvrdnji)
sa utvrđenim kriterijumima, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.

ISA - International Standards on Auditing (Međunarodni standardi revizije) ne daju

definiciju revizije, nego je objašnjavaju preko cilja revizije. Prema njima

„Cilj revizije

finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenj

o tome da li su

fininansijski izveštaji, po svim bitnim pitanjima, sastavljeni u skladu sa pravilima i
okvirom za finansijsko

izveštavanje“.

Kada se radi o reviziji finansijskih izveštaja revizori navode da po njihovom mišljenju

izveštaji  „daju  istinit  i  tačan  (fer)  prikaz  u  svim  bitnim  aspektima“  finansijskog  položaja  i
uspešnosti  poslovanja  preduzeća.  Svrha  nezavisnog  stručnog  mišljenja  je  da  finansijskim
izveštajima  obezbijedi  kredibilitet.  Mišljenje  se  izražava  putem  izveštaja  koji  se  zove  revizijski
izvještaj i putem kojeg revizor prenosi rezultate revizije zainteresovanim korisnicima.
Potencijalni korisnici informacija mogu biti:



investitori (ulagači)

, koji su naročito zainteresovani za procenu rizika pri ulaganju

kapitala,



akcionari

, kojima su potrebne informacije za donošenje odluka o zadržavanju ili prodaji

akcija (deonica),



uprava

, radi planiranja i donošenja poslovnih odluka i kontrole,



radnici i sindikat

, radi procene stabilnosti i profitabilnosti poslodavca, sposobnosti

osiguranja zarada, penzionog i socijalnog osiguranja i zapošljavanja,



zajmodavci

, radi procene mogućnosti pravovremenog vraćanja kredita i kamate,



dobavljači i kupci

, radi procene naplate i ocene boniteta, kao i ugovaranja buduće

poslovne saradnje,



vlada i njeni organi

, radi izmirenja poreskih obaveza,



javnost

, radi mogućnosti povećanja zapošljavanja i ulaganja u lokalnu infrastrukturu,



naučnici, analitičari i stručne organizacije

, radi njihovih ciljeva i interesa.

Na  osnovu   datih   definicija   i   ciljeva   revizije   uočljiva   je  bliska   veza   između   revizije   i
računovodstva.  Predmet  revizije  su  finansijski  izvještaji  tako  da  se  revizija  vrši  analizom  i
pregledom    brojnih    računovodstvenih    podataka.    Zbog    toga   revizor    mora    pre   svega    biti
računovođa  i  dobro  poznavati  računovodstvene  principe,  procese  i  procene,  način  evidentiranja
poslovnih događaja i računovodstvene standarde.

1.2 Tipovi revizije

Prema predmetu ispitivanja, postoje tri osnovna tipa revizije i to:



revizija finansijskih izveštaja,



revizija poslovanja i



revizija podudarnosti (usaglašenosti ili usklađenosti).

1.4 Definicija i vrste revizora

Revizor

je stručno lice koje je, na osnovu zakona, ovlašćeno od nadležnog državnog

organa da vrši reviziju poslovanja preduzeća, a koje pored poznavanja struke mora znati sva svoja
prava i obaveze na osnovu postojećih propisa i raspolagati visokim moralnim kvalitetima.

Prema

računovodstvenim standardima i standardima revizije, revizori trebaju da pripremaju izvještaje i
mišljenja za različite korisnike.
Prema vrsti revizije koju provode u praksi susreću se tri vrste revizora:

a)   komercijalni ili eksterni revizori,
b)   interni revizori i
c)   javni ili budžetski revizori.

Eksterni revizor

je lice koje obavlja eksternu reviziju ili reviziju finansijskih izvještaja. On

ne  može  imati  radni  odnos  u  preduzećima  ili  ustanovama  u kojim  vrši  reviziju.  Da  bi  se  bavio
revizijom  mora  imati  registrovanu  delatnost,  odnosno  registrovanu  firmu  za  pružanje  usluga
revizije.  Revizorska  firma  koja  zapošljava  eksterne  revizore  ne  može  obavljati  komercijalne
usluge,  niti  promet  roba  osim  usluga  revizije,  poreskog  i   računovodstvenog   savetovanja.
Eksterni  revizor  prema  revizijskim  standardima  i  važećim  propisima  ne  može  biti  u  rodbinskoj,
niti  interesnoj  (vlasništvo,  kapital),  vezi  sa  klijentima  za  koje  obavlja  reviziju.  Svoje  usluge
obavlja  na  zahtev  zainteresovanih  fizičkih  i  pravnih  lica,  a  plaćanje  usluge  vrši  podnosilac
zahteva.

Zahtev  za provođenje  revizije  može  podneti  menadžer  ili deoničar.  Da bi se pristupilo  reviziji  u
uslovima   kada  zahtev  podnose   deoničari,  zahtev  mora  biti  potpisan  sa  više  od  ¼  deoničara,
odnosno deoničkog vlasništva. Postoje slučajevi kada zahtev za reviziju mogu podneti i poverioci
ili  radnici,  odnosno  sindikat  (i u  ovom  slučaju  podnosilac  plaća  reviziju).  Zahtjev  za  ovakvu
reviziju  moraju  prihvatiti  menadžment  i  nadzorni  odbor.  Revizor  ne  može  ući  u preduzeće
silom, a mora se i najaviti i kada ima odobrenje.

Interni revizori

obavljaju internu reviziju u preduzećima ili ustanovama. Oni su zaposleni

u preduzeću,   rade   na  poslovima   interne  revizije  i  zato  primaju   platu.  Zadatak  im  je   da
prate poslovanje,  donošenje  odluka,  pravilnika  i skrenu  pažnju  na nezakonite  radnje  ili postupke
koji bi mogli naneti štetu pravnom licu. Interni revizor svoja upozorenja može dati i usmeno kroz
razgovor na sastancima, svakodnevnim konsultacijama, ali standardi podrazumevaju da instrukcije
objavljuje  pismeno,  kako  bi  mogao  dokazati  na koje  pojave  je upozoravao  i  načine  na  koje  je
usmeravao rešenja, u slučaju eventualnog nesporazma i sudskih sporova.
Pismene  zabeleške  čuvaju  ugled  revizora  i  štite  ga  od  eventualnih  posledica,  čime  se  potvrđuje
da revizor stručno obavlja svoj posao, a krivicu time prenosi na one koji nisu poslušali savet.

Kada  je  u  pitanju  stručnost  i  nezavisnost,  standardi  predviđaju  da  bi  trebao  biti  isti  stepen
stručnosti i nezavisnosti   i kod internog i kod eksternog revizora. Praksa je pokazala da je interni
revizor  u  težem  položaju,  jer  je  postavljanje  i   promena  takvih  kadrova,  nagrađivanje  i  sl.  u
nadležnosti  direktora,  što  nas  s  razlogom  dovodi  u  dilemu  ili  sumnju  vezanu  za  njegovu
nezavisnost.
Danas  u  praksi  pored  internog  revizora  i  eksternog  revizora  postoje

odbori za reviziju

koji su

veza  između  eksternog  revizora,  nadzornog  odbora  i  interne  revizije.  To  je  telo  koje  se
povremeno  sastaje  i  uglavnom  razmatra  izveštaje  interne  revizije,  ali  ima  i  nadležnost  da  daje
saglasnost  i  na  izveštaje  eksternog  revizora,  pre  nego  što  mišljenje  eksternog  revizora  dođe  na
nadzorni  odbor  ili  skupštinu  deoničara.  Odbor  za  reviziju  takođe  čine  ljudi  koji  nisu  zaposleni
kod tog pravnog lica. Naknadu za njihov rad plaća firma koja ih je angažovala.

Budžetski revizor

ima ulogu da vrši reviziju kod budžetskih korisnika i javnih preduzeća

(JP). Kod JP budžetski revizor proverava stepen pouzdanosti informacija o uplati budžetskih
prihoda (poreskih i neporeskih) dok druge poslove revizije nema pravo raditi.

2.1 Osnovni principi i smernice za profesionalne računovođe

Kodeks etike profesionalnih računovođa Međunarodne federacije računovođa ( IFAC) kaže:

„Ciljevi računovodstvene profesije su da se radi prema najvišim standardima profesionalizma,
dostigne najviši nivo uspešnosti u radu i generalno da se zadovolji javni interes“.

Da bi se ostvarili ovi ciljevi IFAC je propisao osnovni principe i smernice za profesionalne
računovođe, kako sledi:

-    integritet,
-    objektivnost,
-    profesionalna kompetentnost,
-    poverljivost,
-    profesionalno ponašanje,
-    tehnički standardi i
-    rešavanje etičkih sukoba.

Integritet

– profesionalni računovođa treba da bude iskren i pošten u obavljanju profesionalnih

usluga, koje pored obavljanja računovodstvenih poslova obuhvataju i poslove vezane za slične
stručne poslove (poslovi za reviziju, obračun poreskih prijava, finansijske usluge i slično).

Objektivnost

– podrazumeva da računovođe budu fer, intelektualno pošteni, ne podležu

sukobu interesa, odnosno bez predrasuda, pristrasnosti i uticaja drugih.

Profesionalna kompetentnost –

podrazumeva obavljanje poslova sa dužnom pažnjom,

kompetentnošću i marljivošću, uz stalnu obavezu da usavršava svoja znanja i sposobnosti kako
bi klijentu obezbedio usluge zasnovane na savremenim dostignućima koja se primjenjuju u
struci, zakonodavstvu i tehnici.

Poverljivost –

podrazumeva da je profesionalni računovođa dužan da poštuje poverljivost

informacija klijenata koje dobija tokom pružanja usluga. Oni ne smeju upotrebljavati ili
objavljivati bilo kakve informacije bez ovlašćenja, čak ni nakon prekida rada kod poslodavca.

Profesionalno ponašanje.

Računovođe se trebaju ponašati u skladu sa dobrom reputacijom

profesije  i  ne  trebaju  ništa  činiti  što  bi  diskreditovalo  njihovu  profesiju.  Naročito  važno  je
profesionalno  ponašanje  u  oblasti  poreske  prakse  i  publiciteta.  Pri  pružanju  poreskih  usluga
računovođa   treba   da   ponudi   najbolje   rešenje   za   poslodavca,   koje   je   obavljeno   stručno,
objektivno i u skladu sa zakonskim propisima. Savete i mišljenja treba davati u pismenoj formi, a
kopije arhivirati.
Objavljivanje  činjenica o računovođi u javnosti je dozvoljeno samo u slučajevima:  nagrađivanja,
kod  traženja  zaposlenja,  u  profesionalnim  adresarima,  pri  objavljivanju  knjiga  i  članaka  u
časopisima, na kursevima ili seminarima.