БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Проф. др Миле Самарџић
Студент: Љиљана Иљчешин
Дипломски рад
2014
САДРЖАЈ
Увод ..................................................................................................3
Појам и значај контроле и ревизије ...............................................4
Општеприхваћени стандарди ревизије ГААС .............................9
Улога ревизије и њено законско регулисање у Републици
Србији ............................................................................................10
Мишљење ревизора ......................................................................12
Појам, врсте и значај преваре ......................................................17
Фактори који утичу на појаву криминалних радњи ..................23
Специфичне појаве превара у Републици Србији .....................26
Грешке и преваре као узроци нетачних финансијских
извештаја.........................................................................................28
Ревизија и превенција незаконитих радњи .................................30
Закључак .......................................................................................33
Литература .....................................................................................34
Прилог преузет са
www.dri.rs
(Етички кодекс)
3
Дипломски рад
2014
Увод
Ревизија представља сложен процес испитивања и оцене финансијских извештаја
чији је циљ давање стручног мишљења ревизора о томе да ли финансијски извештаји
изражавају реално и објективно финансијско стање , резултате пословања, капитала и
обавеза. Ревизор треба да је у свом раду независтан, објективан и савестан и да своје оцене
доноси на основу расположиве документације о оствареним пословним променама.
Ревизија је веома блиско повезана са рачуноводством, али је нешто касније настала. Сврха
настајања ревизије је давање мишљења о рачуноводственим извештајима.
У најстарија времена, ревизори су радили за владу и били су задужени за убирање
пореза. Ревизорска професија, онакву какву је данас знамо, датира из почетка XIX века, а
развила се као резултат развоја економије у то време. У почетку је акценат у раду ревизора
стављан на управљање имовином, односно на проверу постојања имовине и правилно
руковање са њом.
Прапочеци ревизије налазе се још у време Вавилоније, 3000 год. п.н.е. Ревизија је
обављана и у старој Кини, Грчкој и Риму. Ревизорска служба појављује се крајем 18. века
у Енглеској, а временом се ширила и у другим државама. На нашим просторима
организовано се примењивала прво на подручју Словеније, Истре и Далмације, почетком
20. века. Прве ревизије су рађене за задруге, а средином тридесетих година 20. века
приступило се ангажовању и за незадружне привредне делатности. У периоду стварања
нове Југославије, после 2. светског рата, основан је ревизорски завод са седиштем у
Београду. У току 1948. донета је уредба о ревизији државних привредних предузећа,
надлештава и установа уз коју је објављено и опширно Упутство за спровођење те уредбе.
У складу са уредбом, задаци ревизије су били усмерени на проверу резултатских
привредних планова и општедржавног буџета, откривање злоупотреба, неправилности и
пропуста и предузимање мера за њихово спречавање и отклањање. После доношења
закона о ревизији рачуноводствених исказа (1996), долази до оснивања ревизорских фирми
са домаћим капиталом, којих тренутно има око 30. Садашње стање ревизије у Србији
карактерише недостатак довољног броја овлашћених ревизора као и неприлагођеност
регулативе која се односи на екстерну ревизију
Када је реч о еволуцији у развоју рачуноводства и ревизије онда ту разликујемо три
препознатљиве фазе: Прва фаза- сеже у почетак деветнаестог века у којој је главни акценат
на управљању имовином и њеном ефикасном коришћењу. Друга фаза, која се лоцира у
двадесети век у којој се главни акценат ставља на праћење профитабилности и нивоа нето
добити и трећа фаза, која почиње негде око 1990. године и у којој се акценат у
рачуноводству ставља на управљање и контролу свих ризика.
4
Дипломски рад
2014
напомене и обелодањивања. Ову ревизију обично врше фирме овлашћених јавних
рачуновођа, а корисници извештаја о ревизији су менаџмент клијента, банкари,
владине агенције, инвеститори и др
2) Ревизија пословања- подразумева испитивање пословања неког економског
ентитета у циљу мерења његових економских учинака. Ревизија пословања једног
дела или целине економског ентитета се обавља да би се проценила ефективност и
ефикасност пословања.
3) Ревизија доследне примене закона и других прописа- циљ ове ревизије је да
установи да ли су испоштовани прописи који ту материју регулишу. Налази тих
ревизора се затим достављају пореским обвезницима посредством одговарајућег
медија.
Ревизор је особа која врши надзор и контролу рада оперативних извршиоца. Постоје две
главне врсте ревизора:
1) Интерни ревизори- су запослени у самим предузећима, а за примарни циљ имају да
врше процену ефективности и ефикасности пословања за потребе менаџмента.
Њихова пажња је усмерена на процену поузданости система интерне контроле.
2) Екстерни ревизори (независни ревизори)- су или практичари појединци или јавне
рачуноводствене фирме које ангажују професионалне експерте за пружање
ревизорских услуга разним клијентима. Клијенти екстерних ревизора могу бити
профитне, непрофитне организације, владине агенције и појединци
6
