UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU FUTURA
PROJEKTNE AKTIVNOSTI U CILJU KONTROLE I
SMANJENJA POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA NA
TERITORIJI GRADA BEOGRADA
MASTER RAD
MENTOR:
STUDENT:
PROF. DR JELENA MILOVANOVIĆ
MARINA MARKOVIĆ
BEOGRAD, 2018.
1
PROJEKTNE AKTIVNOSTI U CILJU KONTROLE I
SMANJENJA POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA NA
TERITORIJI GRADA BEOGRADA
MASTER RAD
Mentor:
Student:
Prof. dr Jelena Milovanović
Marina Marković
Beograd, 2018.
3
SADRŽAJ
SAŽETAK
4
SUMMARY
5
1.
UVOD
6
2.
PREDMET RADA
7
3.
CILJ RADA
9
4.
METODE RADA
9
4.1. Pristup logičke matrice
9
4.2. Analiza zainteresovanih strana
10
4.3. Tehnika mrežnog planiranja ili tabela plan aktivnosti (gantogram)
11
4.4. Analiza internih i eksternih rizika projekta
12
4.5. OBS metoda
12
5.
REZULTATI RADA
13
5.1. Sažetak
13
5.1.1. Naziv predloga projekta
13
5.1.2. Sažetak (rezime) projekta
13
5.1.3. Partneri
13
5.2. Pozadina projekta
14
5.2.1. Analiza sadašnje situacije
14
5.2.2. Zakonski okvir
16
5.2.3.Zainteresovane strane i korisnici
18
5.2.4.Venov dijagram
19
5.3. Ciljevi projekta i ocenjivanje
20
5.3.1. Ciljevi projekta
20
5.4. Opis projekta
20
5.4.1.Projektni tim
20
5.4.2.Plan aktivnosti (Gantogram)
21
5.5. Budžet projekta
22
PRILOG 1 – Matrica logičkog okvira
23
PRILOG 2 – Projektni zadaci
24
PRILOG 3- Planiranje resursa
27
5.6. Procena rizika
29
6.
ZAKLJUČAK
30
7.
LITERATURA
31
4
SAŽETAK
Tema master rada podrazumeva načine, koji mogu doprineti smanjenju broja pasa lutalica
na teritoriji grada Beograda. Istraživanja mogu trajati godinu dana ili više u zavisnosti koliko
je vremena potrebno da se sakupe svi podaci, koji mogu da sugerišu na određene nedostatke
prenamnožavanja pasa lutalica na teritoriji grada Beograda.
Predložena tema može biti od naučnog značaja, jer se bavi i pitanjima koje predstavlja ovaj
problem na životnu sredinu, a ne samo mogućim rešenjima ovog problema.
Cilj rada je da ukazuje na neophodnost rešavanja problema napuštenih pasa na teritoriji
grada Beograda i definisanje načina i metode, humanog i efikasnog smanjenja njihove
populacije na razuman nivo. Dugoročni cilj rada je utvrđivanje parametara i uspostavljanje
kontrole nad populacijom napuštenih pasa na ulicama grada Beograda i to na takav način da
rešenje bude trajno i kontinuirano kontrolisano.
Razlozi za rešavanje problema pasa lutalica su mnogobrojni, i to kako sa zdravstvenog,
higijenskog, ekološkog, i estetskog, tako i sa socijalnog aspekta (bolesti, agresivnost i
ujedljivost, buka, prljanje javnih površina, neprijatni mirisi, primarno predatorstvo,
sekundarno predatorstvo, kompeticija za otvoren prostor, materijalne štete, saobraćajni udesi),
ali je i ekonomski momenat od velikog značaja.
Predmet ovog rada je rešavanje problema napuštenih pasa na teritoriji grada Beograda i
smanjenje njihovog broja na ulicama, kao i aktivnosti i mere koje su preduzete da se taj
problem reši.
Metodologija rada podrazueva primenu tehnika upravljanja projektnim ciklusom: pristup
logičke matrice, analiza zainteresovanih strana, planiranje aktivnosti i resursa, analiza internih
i eksternih rizika projekta, OBS metoda.
Ključne reči: upravljenje rizikom, psi lutalice, životna sredina, uticaj na životnu sredinu,
projektne aktivnosti,OBS metoda, pristup logičke matrice
6
1. UVOD
Projektne aktivnosti koje se odnose na master rad prvenstveno su usmerene u pravcu
pronalaženja što prihvatljivijeg rešenja problema napuštenih pasa, kako sa ekološkog tako i sa
sociološkog stanovišta.
Daljim projektnim aktivnostima vezanim za istraživanje i pronalaženje prihvatljivog
rešenja problema napuštenih pasa na teritoriji grada Beograda bih opisala nastanak i poreklo
današnjeg psa, kako je došlo do pojave pasa lutalica, potom život napuštenih pasa lutalica i
istorijska zagađenja. Kroz rad bih potom objasnila predmet, cilj rada, trenutne rezultate i kako
poboljšati postojeće stanje, zatim poređenje sa našim i drugim zemljama, gde je ovaj problem
napuštenih životinja sveden na prihvatljivu meru.
Ekološka procena rizika obuhvata utvrđivanje prirode efekata i verovatnoće pojavljivanja
negativnih efekata među biljkama, životinjama, odnosno u životnoj sredini, a što je posledica
neke zagađujuće supstance.
Ekološka procena rizika se može sprovesti iz više razloga, a oni mogu uticati na prirodu
primenjenih procedura, iako su principi koji se koriste uglavnom isti u svim situacijama.
Rizik za ljudsko zdravlje najčešće se definiše kao verovatnoća koja opisuje stepen
ugroženosti zdravlja jedinke izložene dejstvu određenog zagađivača ili grupe zagađivača.
Jasna identifikacija problema i definicija hazarda koji ih prate ključna je za uspešno
sprovođenje ekološke procene rizika. Kod slučaja pasa lutalica glavni problemi koji
predstavljaju rizik po životnu sredinu i ljude su prljanje, ujedljivost, uriniranje itd.
Napušteni psi mogu biti depoi i prenosioci zaraznih parazitskih bolesti, obzirom da su
mnoge od njih zoonoze, odnosno bolesti pasa od kojih može da oboli i čovek.
Povremena agresivnost napuštenih pasa ugrožava slobodu kretanja građana i vlasničkih
pasa.
Prema internim podacima službe zoohigijene grada Beograda, više od 60% ugriza dešava
se od strane pasa poznatih vlasnika. Zbog svoje teritorijalnosti, napušteni psi koji zauzmu
određenu površinu postaju agresivni po druge pse, pa i prolaznike, štiteći na taj način svoje
stanište. Ovo izaziva i materijalnu štetu.
Psi utiču na prljanje javnih površina uriniranjem, defekacijom (izmetom),čime direktno
izbacuju razne oblike parazita i mikroorganizama. Napušteni psi koji žive u perifernim
delovima grada i poljima, u naporima da prežive napadaju i uništavaju divlje i domaće
životinje, hrane se i leševima uginulih životinja, razvlačeći njihove ostatke.
U urbanim sredinama napušteni psi povećavaju mogućnost saobraćajnih nezgoda,
nekontrolisanim prelascima saobraćajnica ili jureći za vozilima.
(
1
Ekotoksikologija skripta, autor Prof. dr Dubravka Jovičić)
