Kонтролa као процес менаџмента у предузећима
УВОД
Контрола пословања предузећа је завршна фаза процеса управљања, којом се обезбеђује
да остварени резултати пословања предузећа одговарају планираним. Своди се на
упоређивање планираних и остварених резултата. Уколико дође до одступања
између
остварених и планираних резултата, менаџери морају предузети корективне акције.
Контрола долази до изражаја у моменту када поступци планирања нису у потпуности
изводљиви.
Она се односи на све организационе нивое предузећа, почев од контролисања пословања
предузећа као целине, па све до контролисања појединачних елемената и активности.
Процес контроле састоји се од четири међусобно повезане фазе :
Утврђивање стандарда и метода за мерење резултата ,
Мерење резултата и перформанси организације ,
Упоређење остварених са утврђеним стандардима , и
Предузимање менаџерских поступака.
Менаџерима су потребне информације за праћења пословних резултата и за контролу
активности организације. Менаџмент информациони систем (МИС) је систем који
менаџменту редовно пружа потребне информације. Он акценат ставља на пружање
информација менаџерима, а не само на достављање података. МИС прикупља податке и
претвара их у релевантне информације које менаџери могу да користе при доношењу
бројних одлука.
1
1. Појам контроле
„Контролисање пословања предузећа једна је од фаза процеса управљања, којом се
обезбеђује да остварени резултати пословања предузећа одговарају планираним. ”
1
Оно се односи на бројне елементе предузећа, почев од контролисања пословања целине
предузећа и његових организационих делова, преко контролисања интерних процеса,
запослених у предузећу и слично, па све до контролисања појединачних активности и
елемената предузећа.
Без контроле практично није могуће реализовати циљеве предузећа. Међу бројним
факторима који доприносе значају контролисања истичу се : промене у окружењу
предузећа, повећање сложености предузећа, грешке у раду запослених и потреба
делегирања ауторитета менаџера.
Контрола је подпроцес менаџмента у коме менаџери врше проверу остваривања
управљачких одлука, ефикасности организовања и лидерства, и где уколико је то
потребно, предузимају корективне акције на отклањању поремећаја. Значи, контрола се
своди на упоређивање планираних и остварених резултата.
Суштина контроле се састоји у прикупљању информација о текућим резултатима
обављања активности организације, како би се извршило поређење са планским
очекивањима. Коначан циљ тог поређења је откривање евентуаног поремећаја и
различитих проблема, њихових узрока и тражење начина за њихово елиминисање.
Контрола је у чврстој вези са планирањем. Планирање обухвата утврђивање мисије,
циљева, стратегије организације, а не може се обавити без дефинисања поступака
контроле и анализе планираних активности. Контрола долази до изражаја у моменту када
поступци планирања нису у потпуности изводљиви.
У току контролног процеса менаџери развијају
контролни систем
.
Управљачки контролни систем укључује више различитих елемената, аспеката, метода и
техника контроле.
Контролни систем
би требало да има
три основне димензије
:
1) Да разјасни менаџерска очекивања и оцени запослене;
2) Да појача везу између резултата и награда;
3) Да утиче на све запослене у организацији да што боље раде свој посао.
1
Према : Пословна економија за III разред економске школе, др. Божидар Ставрић и Благоје Пауновић,
Београд, 2010., стр. 128.
2
2.1. Утврђивање стандарда
„Стандарди у контроли се могу дефинисати као циљеви, задаци или резултати који се
желе остварити у одређеном временском периоду. Од њиховог формулисања зависи
ефикасност целокупног процеса контроле.” Они се могу сврстати у четири основне групе:
•
квантитативни,
•
квалитативни,
•
финансијски,
•
временски.
.
Стандарди у контроли треба да буду прилагођени типу организације и грани делатности.
2.2. Мерење резултата
Мерење резултата је корак у процесу контроле који се константно понавља.
Учесталост мерења зависи од типа активности и потреба менаџмента.
Мерење може бити организовано на континуираној основи или по принципу изненађења.
За мерење остварених резултата користе се четири извора информација:
•
Лично посматрање,
•
Статистички извештаји,
•
Усмени извештаји и
•
Писмени извештаји.
.
2.3. Упоређивање резултата
Упоређивање остварених резултата са утврђеним стандардима је најлакши корак у
контроли.
Начин упоређивања зависи од обима варирања између остварених резултата и стандарда.
Варијације резултата могуће су у свим активностима, па је важно утврдити прихватљив
обим варијација. Девијације које превазилазе тај обим постају значајне и захтевају већу
пажњу менаџера.
су текући резултати
у складу
са планираним и утврђеним
стандардима менаџери ништа неће предузимати.
Уколико
4
