FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: Bezbednost saobraćaja
KONTROLA SA RADARSKIM UREĐAJIMA
Mentor:
Student:
Niš
4
2. NAČINI I OBLICI KONTROLE
Merenje brzine vozila u saobraćaju vrši se primenom jedne od sledećih metoda merenja:
1) metoda stacionarnog merenja;
2) metoda pokretnog merenja.
Za pokretno merenje brzine koristi se isključivo radarski uređaji.
Za stacionarno merenje brzine kretanja koriste se radari, lidari ili senzorska merila.
radari rade na principu Doplerovog efekta, odnosno merenja razlika u frekvencijama između signala
mikrotalasa koje odašilje uređaj i onog signala koji se odbija od kontrolisanog vozila.
lidari su laserska merila koja rastojanje i brzinu kretanja vozila određuju na osnovu merenja vremena
prostiranja laserskih impulsa reflektovanih od kontrolisanog vozila.
senzorsko merenje brzine se vrši uz pomoć najmanje dva senzora od kojih je jedan ugrađen u put u
jednoj saobraćajnoj traci na određenom rastojanju.
1
Radari prema načinu upotrebe mogu biti:
1) ručni radari;
2) radari ugrađeni iznad ili pored puta;
3) radari ugrađeni u vozila.
Pri merenju brzine vozila u saobraćaju metodom stacionarnog merenja ručni radari postavljaju se na stalak
ili prikladan pribor ili na odgovarajući nosač u unutrašnjosti vozila koje se ne kreće, tako da se ta merila ne
pomeraju tokom merenja.
Radar ugrađen iznad ili pored puta meri brzinu vozila metodom stacionarnog merenja, automatski sa ili bez
nadzora .RIPP uređaji mogu da se nalaze u jednom ili više kućišta.
Radar ugrađen u vozilo ima antenu za određivanje brzine kontrolisanog vozila i antenu za određivanje
brzine vozila u koje je ugrađen. RUV može meriti brzinu kontrolisanog vozila:
1) metodom stacionarnog merenja, kada vozila u koja su ugrađeni miruju;
2) metodom pokretnog merenja, kada se vozila u koja su ugrađeni kreću.
2
1
http://www.amknovibeograd.com/radarska-kontrola-brzine-na-putevima/
2
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_merilima_brzine_vozila_u_saobracaju.html
5
3. DOPLEROV EFEKAT
Osnovni princip rada sistema za radio-detekciju brzine kretanja je zasnovan na tzv. „Doplerovom efektu“
koji je definisao Kristijan Džonan Dopler 1842. godine. Doplerov efekat je promena frenkvencije koja se
dešava kada su dva tela u relativnom kretanju jedno u odnosu na drugo. Pri tome , jedno telo emituje zvučne
ili elektromagnetne talase određene frenkvencije, a drugo prima te talase. Ako se ta tela kreću jedno ka
drugom, frenkvencija koje registruje telo prijemnik je veća u odnosu na onu koje telo predajnik zaista
emituje; a ako se tela udaljavaju, telo prijemnik registruje frenkvenciju nižu od stvarno emitovane. Ta
devijacija je veća ukoliko je brzina kretanja veća. Primer za to je sirena koju čujemo kada nailaze vatogasna
ili policijska vozila. Kada se kreću ka nama čujemo viši tonalitet sirene, a čim projure pored nas, visina tona
osetno opada. Predajni deo radarskog sistema emituje fokusirani snop radio-talasa ka vozilu koje se kreće.
Taj snop se reflektuje i vraća nazad, pri čemu biva registrovan od prijemnog dela sistema radara. Pošto je
usled kretanja došlo do promene frenkvencije emitovanog snopa, registrovanjem te razlike i poređenjem sa
originalno emitovanom frenkvencijom moguće je relativno precizno odrediti brzinu vozila.
3
4. IGRA MAČKE I MIŠA
Nadmudrivanje vozača sa jedne strane, i saobraćajne policije sa druge strane, je večita igra mačke i miša.
Napretkom tehnologije, vozači su počeli da se samoorganizuju putem društvenih mreža, a programeri da
nude aplikacije za mobilne uređaje. Interesantno je da ovakve aplikacije ili grupe na društvenim mrežama
nisu protivzakonite. Saobraćajni policajci kažu da nemaju ništa protiv ovakvih ili sličnih aktivnosti, sve dok
su one u skladu sa zakonom. Čak kažu kako one doprinose opreznijoj vožnji vozača i poboljšanju stanja
bezbednosti u saobraćaju.
4
Zablude vozača o tome kako prevariti radar:
kačenje CD-a na centralni retrovizor - ne postižete efekat jer je refleksija ove površine suviše mala
da bi ometala laserski snop koji je uzak i usmeren na donji deo automobila.
brzina se tačno meri samo u odlasku- savremeni uređaji sasvim ispravno mere brzinu u oba smera što
je i propisano pravilnikom.
3
http://www.planeta.org.rs/41/13%20elektronika.htm
4
https://autozona.rs/auto-vesti/raspored-radarskih-patrola-d332
