Kontrola emisije sumpornih oksida
Visoka tehnoloska skola strukovnih studija
Seminarski rad
Tema:
KONTROLA EMISIJE SUMPORNIH OKSIDA
(Suvi postupci)
Mentor: Student:
Mr. Slavica Ilic Marko Antonic
3-9/2008
Sabac, januar 2011god. god.
Kontrola emisije sumpornih oksida
Sadrzaj:
Rezime
Uvod
Pojam zagadjivaca
Zagadjenje vazduha
Emisija oksida sumpora
Odsumporavanje goriva
Odsumporavanje otpadnih (dimnih) gasova
Polusuvi postupak odsumporavanja u skruberskim uredjajima
Suvi postupci
Zakljucak
Literatura
Kontrola emisije sumpornih oksida
UVOD:
Oksidi sumpora nastaju u stacionarnim i mobilnim izvorima.
Glavni industrijski i metalurški procesi pri kojima nastaju oksidi sumpora su:
topionice sulfidnih ruda, rafinerije nafta, postrojenja za proizvodnju sumporne
kiseline, procesi proizvodnje gvozda i čelika, proizvodnja pulpe i papira kao i
drugi manji emiteri.
Za smanjenje emisije oksida sumpora u atmosferu primenjuju se, grubo
podijeljeno, četiri grupe metoda:
- supstitucija goriva koje sadrži sumpor gorivom sa manjim sadržajem
sumpora,
- modifikacija procesa sagorevanja,
- odsumporavanje goriva i
- prečišćavanje (odsumporavanje) otpadnih (dimnih) gasova.
Pojam zagadjivaca
ZAGAĐIVAČI
su supstance koje se nalaze u vazduhu, vodi ili na tlu u
koncentracijama koje izazivaju fiziološka i ekonomska oštećenja.
KONCENTRACIJA ZAGAĐIVAČA
je masa, zapremina ili količina supstance
koja se nalazi u zapremini ili masi vazduha, vode ili tla.
IMISIJA
(Air quality) je koncentracija zagađivača
u prizemnom sloju atmosfere u kojem se nalaze
živa bića i predmeti koje treba zaštititi.
EMISIJA
je koncentracija zagađivača koju
ispuštaju izvori zagađenja.
Kontrola emisije sumpornih oksida
Zagađenje vazduha
Svi zagađivači vazduha se na osnovu svojih fizičkih
karakteristika mogu podeliti na:
•
cestice
•
gasove
Čestice
predstavljaju svaku dispergovanu materiju, čvrstu ili tečnu, koja se nalazi
u formama većim od individualnog molekula (oko 0.0002 µm u dijametru), ali
manje od 500 µm.
Oksidi sumpora u prirodi nastaju vulkanskom aktivnošću i iz okeana.
Obuhvataju sumpor dioksid(SO2), sumpor trioksid (SO3), i sumpornu kiselinu
(H2SO4).
Osnovni izvor
‐
termoenergetika.
Vodonik sulfid H2S-Stvara se pri proizvodnji koksa,
destilaciji katrana i u industriji celuloze. Nalazi se i u gradskim otpadnim vodama i
u svim slučajevima gde dolazi do truljenja. Otrovan je kao cijano vodonik i
parališe centar za disanje. On oksidiše i stvara SO2.
Gasovite zagadjujuće komponente
mogu se klasifikovati kao
neorganske i organske.
Neorganske gasovite zagadjujuće komponente su:
•
jedinjenja sumpora
•
jedinjenja azota
•
oksidi ugljenika
•
halogeni i jedinjenja halogena
•
cijanidi
•
amonijačna jedinjenja
•
Organske zagađujuće gasovite komponente su:
•
ugljovodonici: parafini (metan i sl.), acetileni, olefini
(etilen, butadilen,...), aromati (benze, toluen, halogeni
aromati,...),
•
oksidi alifatičnih jedinjenja: aldehidi, ketoni, organske
kiseline, alkoholi, organski hloridi, organski sulfidi i sl.
U gasovite zagađujuće komponente spadaju i mirisi.
Sumpor je neophodan za život čoveka. Ulazi u sastav dve aminokiseline kao i u
mnoga bitna biološka jedinjenja, kao što su na primer vitamini. Važnija jedinjenja
