1
KONTROLA TOVNIH SPOSOBNOSTI
Sve vrste domaćih životinja koriste se za proizvodnju mesa, tako da je kod svih njih značajno ispitivanje
tovnih sposobnosti. Ipak, najveća pažnja se pridaje ispitivanju tovnih sposobnosti kod goveda, svinja i
ovaca. Tovna sposobnost životinja ocenjuje se, pre svega, povećanjem njihove telesne mase tokom
vremena, odnosno porastom. Kao parametri porasta služe kapacitet i intenzitet rasta:
1. pod kapacitetom rasta podrazumeva se genetski ograničena veličina životinje koju ona može da
postigne nezavisno od ostvarene brzine rasta.
2. pod intenzitetom rasta podrazumeva se povećanje mase koje zavisi od nasledno uslovljene
ranostasnosti životinje i koje posebno dolazi do izražaja pri intenzivnoj ishrani.
Drugo značajno merilo tovne sposobnosti životinja je iskorišćavanje (konverzija) hrane. Ono se izražava
kroz utrošak hrane ili hranljivih materija po jedinici proizvoda životinje, u ovom slučaju po 1 kg prirasta
telesne mase. Iskorišćavanje hrane je različito, a uzroci tih razlika proizilaze iz osobina žvakaćeg aparata,
dužine creva, peristaltike i sekrecije organa za varenje, apetita i resorpcije hranljivih materija, intenziteta
metaboličkih procesa u organizmu, a naročito metabolizma belančevina, karakteristika samog hraniva
itd.
METODE ISPITIVANJA TOVNE SPOSOBNOSTI
Šire posmatrano, za kontrolu tovnih sposobnosti mogu da se koriste različiti parametri, ali samo mali broj
njih ima praktičnu primenu. Ocena tovnih sposobnosti kod svih životinjskih vrsta, uglavnom, se vrši na
osnovu:
1. prosečnog dnevnog prirasta, i
2. utroška hrane za kg prirasta.
Ispitivanje može da se vrši ili u posebnim testnim stanicama (što je češći slučaj) ili u proizvodnim
uslovima. Grla se drže individualno (performans test nerastova) ili grupno (progeni i SIB test svinja ili
performans test bikova). Ishrana treba da je takva da obezbedi intenzivan razvoj organizma, ali ne i
pretovljavanje. Tov, odnosno test traje onoliko koliko je uobičajeno za datu vrstu i rasu. Tako npr., kod
goveda se završava kad grla dostignu uzrast od oko godinu dana, kod svinja sa 5-6 meseci, a kod ovaca
dužina tova varira i u zavisnosti je od primenjene tehnologije ishrane. Grla se obavezno mere na početku
i na kraju testa, ali se preporučuje i merenje u toku samog testa, u odgovarajućim vremenskim
intervalima (najčešće jednom mesečno). Na osnovu prirasta telesne mase u toku tova i dužine tova
utvrĎuje se prosečan dnevni prirast u tovu. Ako je poznat datum roĎenja i masa grla pri roĎenju, može
da se izračuna i prosečan dnevni prirast od roĎenja. Da bi se jasnije utvrdile genetske razlike izmeĎu
životinja, prirast može da se preračuna na standardnu dužinu tova. UtvrĎivanje utroška hrane za kg
prirasta je relativno jednostavno kad se radi o utrošku koncentrovane hrane, kao što je slučaj kod svinja.
Najtačniji rezultati se dobijaju kod individualne ishrane, gde je moguće za svako grlo odrediti količinu
konzumirane hrane. Ako je ishrana obročna, meri se količina date hrane, a ako je po volji, meri se
ostatak. U nekim zemljama se primenjuje i programirana ishrana pri grupnom smeštaju. Na osnovu
2
ukupno utrošene hrane tokom tova i ukupnog ostvarenog prirasta, izračunava se konverzija hrane,
odnosno količina hrane potrebna za 1 kg prirasta. Problem se javlja kod preživara gde je vrlo teško
utvrditi utrošak kabaste hrane, obzirom da je nju teško meriti, da najčešće nije standardnog sastava i da
je ishrana često grupna i po volji. Zato se, uglavnom, meri samo koncentrovana hrana i utvrĎuje njen
utrošak. U našim uslovima, kod ispitivanja tovnih sposobnosti goveda i ovaca, utvrĎivanje utroška hrane
uopšte se i ne vrši, već se ocena tovnih sposobnosti daje samo na osnovu postignute telesne mase i
dnevnog prirasta.
KONTROLA KLANIČNIH OSOBINA
I pored toga što na klanične osobine izražen uticaj ima veliki broj kako naslednih, tako i nenaslednih
faktora, relativno mali broj parametara se koristi za ocenu ovih karakteristika. Osnovni razlozi za takvu
situaciju su:
klanična ispitivanja se vrlo retko organizuju u cilju analiziranja i opisivanja svih onih osobina koje
utiču na proizvodnju i kvalitet mesa, tako da se jednim ispitivanjem, uglavnom, obuhvataju
najreprezentativnije karakteristike
analiza i ocena pojedinih klaničnih karakteristika je izuzetno skupa, vremenski vrlo često
limitirana i neretko zahteva angažovanje vrlo stručne (i skupe) radne snage
Klanične karakteristike najlakše se i najtačnije utvrĎuju na zaklanim životinjama. Najrazvijeniji sistemi za
ocenu klanične vrednosti su u govedarstvu i svinjarstvu.
Ispitivanje klaničnih karakteristika obuhvata:
1.Ispitivanje osobina kvaliteta trupa, u koje spadaju:
masa trupa,
sastav trupa:
− procenat mišićnog tkiva,
procenat kostiju,
procenat masnog tkiva (bubrežnog, intramuskularnog i potkožnog),
distribucija mišića,
distribucija masnog tkiva,
masa pojedinih odsečaka trupa, odnosno delova trupa,
anatomski sastav odsečaka,
konformacija trupa (opšta i konformacija pojedinih delova trupa)
2.Ispitivanje osobina kvaliteta mesa i masti, u koje spadaju:
