САДРЖАЈ
1. УВОД..................................................................................................................................2
2. КОНТРОЛА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ.........................................................................................3
2.1.
Квалитет
воде
за
пиће.................................................................................................4
2.2.
Анализа
воде
за
пиће..................................................................................................5
2.3.
Учесталост
узорковања...............................................................................................5
2.4.
Показатељи
квалитета
воде........................................................................................6
2.4.1. Физичко-хемијски показатељи квалитета воде............................................6
2.4.2. Бактериолошка анализа...................................................................................9
2.4.3. Хемијски показатељи квалитета воде............................................................9
3. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................12
1
1. УВОД
Хигијенски и здравствено исправна вода за пиће један је од основних предуслова доброг
здравља. Светска здравствена организација је приступ водоснабдевању и квалитет воде за
пиће сврстала у основнe показатељe здравственог стања становништва једне земље, чиме
се потврђује њена значајна улога у заштити и унапређењу здравља [1].
На територији Републике Србије контрола квалитета воде за пиће и извештавање о њеној
хигијенској и здравственој исправности, у складу са важећим прописима, у надлежности је
института/завода за јавно здравље и других овлашћених институција [1].
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” прикупља и анализира
податке и приказује резултате хигијенске и здравствене исправности воде за пиће из
водоводних система на територији Републике Србије [2].
Подаци о здравственој исправности воде за пиће презентовани су по областима, а на
основу извештаја надлежних института и завода за јавно здравље. Подаци о здравственој
исправности воде за пиће обухватају и податке које доставља Завод за јавно здравље у
Косовској Митровици за општине у којима контролише воду за пиће, укључујући и
енклаве [1].
3
У току једне године у лабораторији Београдског водовода прегледа се око 15.000 узорака,
а у лабораторији Градског завода за јавно здравље око 7.000 узорака воде.
Служба санитарне контроле такође ради и дезинфекцију новоположених цевовода према
важећем Правилнику о дезинфекцији и прегледу воде за пиће.
2.1.
Квалитет воде за пиће
Квалитет воде се испитује према препорукама, смерницама и правилницима надлежних
установа и завода на међудржавном и државном нивоу. У Републици Србији квалитет
воде за пиће прописана је Правилником о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. лист
СРЈ 42/98 и 44/99), који је усаглашен са истоветним правилницима Европске Уније. Овим
се правилником прописује [2]:
здравствена исправност воде која служи за јавно водоснабдевање становништва као
вода за пиће или за производњу намирница и припрему хране;
врсте, обим и стандардни поступци анализе узорака воде за пиће;
учесталост и начин узимања (узорковање) воде за пиће.
Правилником су додатно за време ванредног стања, ратног стања или непосредне ратне
опасности прописане максимално допуштена концентрација бојних отрова у води за пиће
и радиолошка својства воде за пиће. Квалитет воде за пиће треба испитивати на извору,
након поступка пречишћавања и дезинфекције у водоводу и воду у разводној мрежи (на
одређеним местима водовода). Вода се испитује теренским увиђајем и анализом појединих
узорака у лабораторији [4].
У природи нема идеално чисте воде. Вода већ при настанку из водене паре отапа гасове и
круте честице које се налазе у атмосфери. Састав тла, и загађење тла има велики утицај на
састав и квалитет воде. Већ у току падања, киша упија атмосферско загађење због
повећане количине угљен диоксида CО2 у атмосфери, те pH пада до вредност од 5,6 па
чак и до 4, те настају киселе кише. Загађење подземне воде увек је неповољно, јер ако се
вода неочисти отровном материјем она је ван употребе не само деценијама, већ и
вековима или заувек. Зато мере обавезне заштите воде код планирања, изградње и
