1
1. UVOD
Medicina rada je grana medicinske delatnosti koja se bavi stanjima i bolestima nastalim pod
uticajem faktora sredine(npr. buka, vibracije, toplota, hemijske materije, elektromagnetska
zračenja, radijacija itd.) kojima je neka osoba profesionalno, u toku svakodnevnog radnog
vremena, izložena. Po svojoj suštini i delovanju ona je multidisciplinarna oblast medicine pre
svega usmerena na: ostvarenje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja zaposlenih, zaštitu i
unapređenje zdravlja zaposlenih, procenu rizika na radu i njihovoj eliminaciji, održavanju i
razvoju radne sposobnosti radnika i kontroli profesionalnih bolesti i povreda na radu.
Ovom granom medicine prvenstveno se bave lekari specijalisti medicine rada, vazduhoplovne,
kosmičke i pomorske medicine, koji su primarno osposobljeni za vršenje zdravstvenoh nadzora
radnih mesta štetnih po zdravlje, preventivne preglede radnika i dijagnostičke postupke,
kontrolu zdravlja bolesnika obolelih od profesionalnih bolesti.
2
2. KONVENCIJA O SLUŽBAMA MEDICINE RADA
Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada, koju je u Ženevi sazvao Administrativni
savet Međunarodnog biroa rada, sastala se 7. juna 1985. godine na svom 71. Zasedanju;
- imajući u vidu da je zaštita radnika od oboljenja i bolesti i povreda na radu jedan od zadataka
Međunarodne organizacije rada na osnovu njenog ustava,
- s obzirom na relevantne međunarodne konvencije i preporuke o radu u ovoj godini posebno
na Preporuku o zaštiti zdravlja radnika iz 1953; Preporuku o službi medicine rada, 1959;
Konvenciju o predstavnicima radnika iz 1971, kao i Konvenciju i Preporuku o bezbednosti na
radu i zdravlju radnika iz 1981, kojima se ustanovljavaju principi nacionalne politike i delovanja
na nacionalnom planu,
- pošto je odlučila da usvoji izvesne predloge vezane za službu medicine rada koji su četvrta
tačka dnevnog reda zasedanja,
- pošto je odlučila da se ovi predlozi formulišu u obliku međunarodne konvencije,
- usvojila je 26. juna 1985. godine sledeću konvenciju, koja će se zvati Konvencija o službi
medicine rada, 1985.
Konvencija o službama medicine rada obavezuje samo članice Međunarodne organizacije rada,
čiju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.Konvencija će stupiti na snagu 20 meseci nakon
što direktor registruje ratifikaciju države. Zatim,svaka članica je može otkazati po isteku 10
godina od dana stupanja na snagu Konvencije. Ali svaka članica koja je ratifikovala ovu
konvenciju koja ne iskoristi mogućnost otkazivanja koja je predviđena,obavezuje se za novi
period od 10 godina.
4
4. FUNKCIJE
Član 5.
Osim odgovornosti svakog poslodavca za zdravlje i bezbednost radnika koje
zapošljava i vodeći računa o neophodnosti da radnici učestvuju u odlučivanju o svemu što se
odnosi na zdravlje i bezbednost na radu, službe medicine rada će imati one od sledećih funkcija
koje odgovaraju i koje su prilagođene profesionalnim rizicima u dotičnom preduzeću:
a) identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje na radnom mestu,
b) nadgledanje faktora u radnoj sredini i radnom procesu koji mogu da ugroze
zdravlje radnika, uključujući sanitarne uređaje, restorane i stanove, u uslovima kada ih
poslodavac obezbeđuje, c) davanje saveta o planiranju i organizaciji rada,
uključujući oblikovanje radnog mesta, o izboru, održavanju i stanju mašina i druge opreme i o
supstancijama koje se koriste pri radu, d) učestvovanje u izradi programa za
poboljšanje načina rada, kao i u testiranju i proceni nove opreme sa zdravstvenog aspekta,
e)
davanje saveta u oblasti zdravlja, bezbednosti, higijene rada, ergonomije, kao i u pogledu ličnih i
kolektivnih zaštitnih sredstava,
f)
praćenje zdravstvenog stanja radnika u odnosu na rad,
g) kontinuirano unapređenje prilagođenosti rada radnicima,
h) uzimanje učešća u merama stručne rehabilitacije,
i) saradnja u informisanju, stručnom osposobljavanju i obrazovanju u
oblasti medicine rada, higijene rada i ergonomije,
j) organizovanje prve pomoći i hitnih intervencija,
k) učestvovanje u analizi povreda na radu i profesionalnih
oboljenja.
