UVOD
Konvertibilnost valute predstavlja sposobnost jedne valute da se relativno lako
zameni za drugu valutu ili za zlato.
Da bi jedna valuta mogla postati konvertibilna iza nje mora da stoji stabilna
privreda, platni bilans ne sme da pokazuje veći i dugotrajniji deficit. Za konvertibilnost
valute potreban je i određeni stepen političke stabilnosti u zemlji. Ukoliko zemlja
proglasi svoju valutu konvertibilnom, a za to nisu ispunjeni uslovi, nacionalna privreda
trpi štete od takvog čina, što može dovesti do gubljenja poverenja u datu valutu i
suspenzije konvertibilnosti.Za nacionalnu privredu je bolje da ima stabilnu
nekonvertibilnu valutu, nego konvertibilnu, a slabu.
U početku se pod konvertibilstnošću podrazumevala slobodna zamena papirnog
novca za zlato ( zlatna konvertibilnost).Danas se sa pojam konvertibilnosti odnosi na
sposobnost jedne valute da bude zamenjena za drugu valutu (devizna konvertibilnost).
Konvertibilnost može biti potpuna i ograničena, tj. unutrašnja i spoljašnja.Pod
potpunom konvertibilnošću podrazumevamo neograničenu sposobnost da jedna valuta
može da se zamenjuje za druge valute. Ograničena konvertibilnost podrazumeva da
postoje ograničenja u razmeni nacionalne valute jedne zemlje za valute drugih zemalja.
Spoljna konvertibilnost predstavlja mogućnost nerezidenta da valutu neke zemlje može
slobodno da zameni u druge valute po službenom kursu.Ova konvertibilnost je samo za
tekuće transakcije , na temelju čl. VIII Statuta MMF-a, po kojemu su sve članice dužne
da otkupe devize stečene na osnovu robno- uslužne razmene među tim zemljama.
Unutrašnja konvertibilnost predstavlja pravo rezidenata date zemlje da mogu slobodno
da razmenjuju svoje domaće valute za valute drugih zemalja za tekuća plaćanja. I kod
spoljne i kod unutrašnje konvertibilnosti postoje , ili mogu postojati, različiti stepeni te
konvertibilnosti zavisno od mera deviznog i robnog režima, te od propisa koji regulišu
kretanja kapitala ( transfer kapitala).
1
Postoje dva koncepta
konvertibilnosti:
2
1
Dvornik I., Konvertibilnost dinara, Poduzeće- banke, Zagreb , 1978
2
Komazec S., Ristić Ž., Monetare i javne finansije, Viša poslovna škola Beograd, Beograd, 2001
1
1. Klasičan
– javlja se u novčanim sistemima metalnog standarda. Predstavlja
obavezu zamene nacionalne valute za metal, po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni metala.
2. Savremeni
– javlja se u papirnom standardu i predstavlja obavezu zamene za
drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu.
Sa ekonomskog stanovišta, konvertibilnost predstavlja pokretački impuls koji
usmerava privredni mehanizam da funkcioniše na određeni način tj. u pravcu
ostvarivanja stabilnosti valute. Konvertibilnost predstavlja određeni kompletni
mehanizam privređivanja.
Konvertibilnost valute može da postoji i pri fluktirajućem i pri fiksnom
deviznom kursu, ali je mnogo lakše da se održava pri fluktirajućem deviznom kursu.
Prelaz sa klasične na savremenu konvertibilnost je bio postepen. Svakom spletu
monetarnih i privredno – političkih okolnosti, odgovarao je određeni mehanizam
konvertibilnosti.Može se reći da proces evolucije valutne konvertibilnosti stalno traje,
jer se stalno menjaju uslovi funkcionisanja nacionalnih privreda.
Ovaj rad obrađuje konvertibilnost valute, njene oblike javljanja uslove za
uvođenje konvertibilnosti kao i konvertibilnost dinara kroz istoriju.
1. Kratka istorija konvertibilnosti
2
1
. Da razvija međunarodnu monetarnu saradnju putem stalne institucije, koja
pruža tehničke mogućnosti za konsultacije i saradnju država na rešavanju međunarodnih
monetarnih problema;
2.
Da pomaže ekspanziju i ravnomerno razvijanje međunarodne trgovine i da na
taj način doprinese razvoju i održavanju visokog stepena zaposlenosti, realnog dohotka i
razvoju snaga kao prvenstvenih zadataka ekonomske politike;
3.
Da doprinosi stabilnosti valutnih kurseva , da podržava redovne platne odnose
između zemalja članica i da sprečava konkurenciju pomoću valutnih deprecijacija;
4
. Da pomaže uvođenju i širenju multilteralnog sistema plaćanja po tekućim
transakcijama između zemalja članica i da ukida devizna ograničenja koja usporavaju
razvoj svetske trgovine;
5.
Da pruža pomoć zemljama članicama putem raspoloživih sredstava kako bi
mogle lakše da otklone poremećaje u platnom bilansu, bez upotrebe mera koje ometaju
razvoj i štetno deluju na narodno i međunarodno blagostanje;
6.
Da skrati trajanje i smanji stepen neravnoteže u platnom bilansu zemalja
članica;
Pariteti svih valuta izraženi su u zlatu ili u SAD dolarima težine i finoće na dan
1 jula 1944. godine.
4
Kursevi valuta , fiksno utvrđeni, ne mogu odstupati od utvrđenih
pariteta više od + / - 1. U tom smislu svaka zemlja članica dužna je da sarađuje sa
Međunarodnim monetarnim fondom radi održavanja stabilnosti utvrđenog deviznog
kursa, izvršavanja deviznih sporazuma s drugim zemljma članicama i izbegavanja
konkurentnih izmena deviznog kursa.
Sam Bretonvudski monetarni sistem se zasnivao na konvertibilnosti dolara u
zlato. Dok su mnoge valute pre Prvog svetskog rata bile konvertibilne u zlato, periodi
4
Paritet dolara je utvrđen na bazi odnosa 1 unca čistog zlata = 35 dolara. Posle građanskog rata u SAD
dolar je vredeo 1 609 grama čistog zlata .Taj odnos je zadržan gotovo 50 godina. Tek 1837. godine cena
zlata je povećana na 20,67 dolara , dok je zlatni ,,sadržaj,, dolara smanjen na 6,2. Taj odnos dolara i zlata
zadržava se skoro stotinu godina- sve do 1934. godine , kada je povećana na 35 dolara za jednu finu uncu
zlata, što je značilo pad vrednosti dolara prema zlatu za 69.
4
ratova i ekonomskih kriza koji su usledili su prouzrokovali sve veće napuštanje
konvertibilnosti valute u zlato. Jedina valuta koja je tu vrstu konvertibilnosti zadržala i
nakon II svetskog rata je američki dolar. Objašnjenje se nalazi u činjenici da su SAD
jedina svetska sila koja je iz rata izašla ekonomski ojačana, zahvaljujući tome što se rat
nije vodio na njenoj teritoriji. Jedan dolar se nakon II svetskog rata mogao razmeniti
(konvertovati ) za 0,888671 g zlata (drugačije izraženo, jedna fina unca zlata je vredela
35 USD).
Prema pravilima Fonda, zemlje članice su morale da odrede vrednost, tj.“paritet“
svoje nacionalne valute u USD ( ili zlatu ). Deviznom kursu je bilo dozvoljeno da oko
zvanično utvrđenog pariteta varira + -1%, tj. postojala je obaveza centralnih banaka da
u tim granicama održavaju vrednost sopstvene valute. Sprovođenje devalvacije, ukoliko
je ona neophodna, zahtevalo je prethodni dogovor sa MMF-om.
Fond je bio protiv primene višestrukih deviznih kurseva – zalagao se za to da
kurs bude jedinstven za sve vrste ekonomskih transakcija sa inostranstvom.Posle
određenog perioda trebalo je ukinuti sve mere devizne kontrole i trebalo je ostvariti
konvertibilnost nacionalnih valuta.
Međunarodni monetarni sistem koji je konstruisan u Breton-Vudsu mnogi
nazivaju zlatno- devizni standardom. On po nekim elementima podseća na model
zlatno - deviznog standarda iz međuratnog perioda : monetarne rezerve se sastoje od
zlata i deviza , obezbeđena je (mada ograničena ) konvertibilnost za zlato ili drugu
valutu, funkcioniše sistem čvrstih kurseva, kursevi osciliraju za 1% od deviznog pariteta
– što liči na zlatne tačke. Ali, ispravnije je ovaj model nazvati zlatno – dolarskim
standardom, jer je dosta dugo zapravo samo američki dolar imao ulogu rezervne valute.
Bretonvudski monetarni sistem je dobro funkcionisao samo do kraja šesdesetih
godina XX veka. Promenjeni odnosi ekonomskih snaga u svetu nakon završene obnove
ratom razorenih privreda i perioda ubrzanog ekonomskog rasta zahtevali su i promenu
odnosa valuta. Tako su ranije uspostavljeni valutni pariteti postali neodgovarajući.
Početak sloma bretonvudskog sistema odigrao se 1971. godine, kada SAD ukidaju
konvertibilnost dolara u zlato i devalviraju dolar (nova vrednost dolara je: jedna unca
zlata = 38 USD).
5
Konvertibilnost se može razgraničiti na staru , klasičnu konvertibilbnost koja je
trajala u doba zlatnog standarda i novu konvertibilnost.To znači da se konvertibilnost
javlja u dva oblika :
-
klasična konvertibilnost iz doba zlatnog standarda
- savremena konvertibilnost u doba papirne valute.
Ovi oblici konvertibilnosti se razlukuju kako u pogledu formiranja , tako i u
funkcionisanju , a i u politici korišćenja.
1.1.1. Klasična konvertibilnost
Klasična konvertibilnost
je imala nacionalni i međunarodni značaj; u uslovima
slobode kretanja roba, kapitala i zlata održavala je stabilnom i spoljnu vrednost valute
izraženu deviznim kursom.
Klasična konvertibilnost je bila jedan od najvažnijih mehanizama punog zlatnog
standarda, koji je trajao do izbijanja I svetskog rata.
5
U početku, konvertibilnost je bila toliko važna da su glasine o mogućnosti
suspenzije konvertibilnosti mogle dovesti do «juriša» na banke, panike i kraha
privrednog mehanizma. Vremenom, konvertibilnost nije bila podjednako bezuslovna i
neopoziva u svim zemljama zlatnog standarda, kao što je bila u Engleskoj (puni zlatni
standard do 1914. godine mogao se smatrati sterlinskim). Konvertibilnost funte je bila
suspendovana samo za vreme Napoleonovih ratova (1797-1819). Suspenzijom
konvertibilnosti zemlje su želele da izbegnu deflaciju.
5
Pertot V. Evolucija u ekonomskom pojmu valutne konvertibilnosti, Skoplje 1963
7
