Универзитет у Нишу

Факултет Заштите на раду у Нишу

Предмет: Енергетски процеси и окружење

Семинарски рад:

Конверзија соларне енергије у топлотну 

енергију

Ментор:

Студент:

Ниш 2009

УВОД

Сунце је нама најближа звезда те, непосредно 
или посредно, извор готово све расположиве 
енергије   на   Земљи.   Енергија   ветра   је 
последица   загревања   ваздуха   под   утицајем 
Сунца. Енергија добијена од биљака такође је 
енергија Сунца која је поступком фотосинтезе 
ускладиштена у биљкама. Хидроенергија река, 
настала је као последица испаравања воде под 
утицајем Сунца.

Сунчева   енергија   потиче   од   нуклеарних   реакција   у 

његовом средишту, где температура достиже 15 милиона Целзијусових степена. 
Ради   се   о   фузији,   код   које   спајањем   водоникових   атома   настаје   хелијум,   уз 
ослобађање   велике   количине   енергије.   Сваке   секунде   на   овај   начин   у   хелијум 
прелази око 600 милиона тона водоника, при чему се маса од неких 4 милиона тона 
водоника претвори у енергију. Ова се енергија у виду светлости и топлоте шири у 
свемир па тако један њен мали део долази до Земље.
Нуклеарна фузија, одвија се на Сунцу већ око 5 милијарди година, колико је његова 
процењена старост, а према расположивим залихама водоника може се израчунати 
да ће се наставити још отприлике 5 милијарди година. Због тога назив ''обновљиви'' 
извор енергије јер се обнавља истом брзином којом се и троши.

1

background image

2. ПАСИВНА СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА

Пасиване соларне технике могу бити поуздан извор соларне енергије у зградама 
које   су   пажљиво   пројектоване   и   изграђене   са   намером   да   искористе   ову   врсту 
енергије. Термин ''пасивна" значи да се не користи додатна механичка опрема, осим 
уобичајених   грађевинских   материјала.   Све   пасивне   соларне   технике   користе 
грађевинске   елементе   као   што   су   зидови,   прозори,   подови,   кровови   и   друге 
екстерне   грађевинске   елементе   да   би   контролисале   генерисање   топлоте   која   се 
добија од сунчевог зрачења.

2.1. ЗАГРЕВАЊЕ КУЋА ПОМОЋУ ВАЗДУШНИХ КОЛЕКТОРА

У току дана загрејани ваздух из ваздушних колектора природном циркулацијом 
прелази у шљунак и загрева га, а расхлађени ваздух из шљунка прелази у колектор. 
Отвори на поду унутар собе су затворени.

У току ноћи или зиме, поклопци у соби су отворени, па топао ваздух из топлотног 
складишта загрева просторије куће.

3

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti