SEMINARSKI RAD ANTROPOMOTORIKA
„Koordinacija”
Subotica, 04.12.2012.
1
S a d r ž a j
1.0 Uvod – koordinacija …………......................................................................3
2.0 Podela koordinacije…………………………................................................4
3.0 Senzibilne faze i metodika razvoja koordinacije............................................5
4.0 Primeri testova koordinacije………..............................................................6
5.0 Zaključak......................................................................................................11
6.0 Literatura......................................................................................................12
2
2.0
Podela koordinacije
Koordinacija se deli na
opštu koordinacija
i
specifičnu koordinaciju.
Opšta koordinacija predstavlja sposobnost za racionalno izvođenje različitih motoričkih
zadataka, nezavisno od sportske specijalizacije. Svestrani razvoj sportiste i raznovrsnost u
fazama sportskog razvoja zavisiće od sistematskog rada na opštoj koordinaciji, odnosno o
izloženosti višestrano usmerenim vežbama tokom detinjstva i adolescencije.
Zašto je to tako?
Svaki pokret, ma koliko nov, izvodi se na bazi starih koordinacionih veza.
Novi pokret nastaje od velikog broja elementarnih “komadića” od kojih je svaki usvojen u
prethodnom motoričkom iskustvu.
Veći broj usvojenih pokreta - veći broj elementarnih jedinica ( pixela) - bolja slika
Specifična koordinacija dozvoljava sportisti da brzo, precizno i sa lakoćom izvodi
kompleksne tehničke i taktičke strukture u različitim uslovima.
Specifična koordinacija naročito dolazi do izražaja u onim sportskim granama koje obiluju
tehničkim elementima (sportske igre). U sportskim igrama važno je precizno izvođenje
jednostavnih i složenih veština što je moguće brže u zadanom vremenu, ali i pri konstantnoj
promeni spoljašnjih uslova kao posledica prisustva protivnika.
Iako se može konstatovati postojanje generalnog faktora koordinacije, potrebno je istaći da
postoji relativno veliki broj podfaktora koordinacije koji različito utiču na specifičnu
koordinaciju u svakom sportu čineći je relativno nezavisnom sposobnošću.
Pri tome, izvesna korelacija postoji samo između veoma sličnih kretnih struktura.
Dobar dribler u fudbalu ne mora da bude i dobar dribler u košarci!
Metikoš i A. Hošek su otkrili da je struktrura koordinacije mnogo kompleksnija. Oni su
izdvojili deset latentnih dimenzija koordinacije, ali su interpretirali šest i to:
1. faktor koordinacije pokreta celog tela
2. faktor koordinacije ruku
3. faktor brzine učenja kompleksnih motoričkih zadataka
4. faktor reorganizacije motoričkih stereotipa
5. faktor koordinisanog izvođenja pokreta u ritmu
6. faktor brzog izvođenja kompleksnih motoričkih zadataka
4
