1
Univerzitet u Prištini
Fakultet za sport i fizičko vaspitanje
Seminarski rad
KOORDINACIJA
Predmet: Metodika rekreacije
Profesor: Student:
Dr Jadranka Kocić Lazar Radosavljević
Leposavić, Jun, 2018
2
SADRŽAJ
Uvod……………………………………………………………………………..3
Koordinacija …………………………………………………………………….5
Faktori koordinacije……………………………………………………………..7
Komponente i metode razvoja koordinacije…………………………………….9
Bernštajnova teorija formiranja pokreta…………………………………….…15
Trening i sredstva za razvoj koordinacije……………………………………...17
Mehanizmi koordinacije…………………………………………………….…19
Vežbe koordinacije koje možemo izvoditi u teretani……………………...…..20
Zaključak………………………………………………………………..……..23
Literatura……………………………………………………………………….25
4
Pod terminom bazične motoričke sposobnosti podrazumevaju se
fundamentalne, odnosno osnovne sposobnosti koje su genetski određene u većem ili
manjem stepenu i koje se kao latentne dimenzije nalaze zabeležene u genetskom kodu
svakog čoveka, a dolaze do izražaja samo prilikom motoričkog funkcionisanja u
manjem ili većem stepenu, zavisno od motoričkog iskustva i ciljeva koji se žele
postići.
Neke od fizičkih sposobnosti su, u većoj meri genetski uslovljene (brzina,
preciznost, koordinacija). To praktično znači da je krajnji nivo nekoh motoričkih
sposobnosti uglavnom limitiran, ali I za postizanje tog nivoa, potrebno je da je
subjekat u trenažnom procesu, pridržavati se određenih pravila I principa, metodike
oblikovanja treninga. Motoričke osobine su pretežno uslovljene nasledjem u visokom
stepenu. Preovladava mišljenje da su brzina, eksplozivna snaga I opšta izdržljivost
snažno genetski uslovljeni, dok su ravnoteza, fleksibilnost I koordinacija nešto manje
određeni nasleđem. Repetativna I statička snaga su najmanje zavisni od naslednih
faktora, što znači da se treningom može najviše uticati na razvoj ovih komponenti
motoričkih osobina.
O strukturi koordinacije provedena su mnoga istraživanja na temelju kojih je
utvrđeno da se koordinacija sastoji od sledećih komponenata: ritmičnost, ravnoteža,
sposobnost reakcije, sposobnost kinestetičke diferencijacije, orijentacija u prostoru,
adekvatnost kretanja i sinkronizacija pokreta u vremenu (Drabik, 1996). Fiziološka
baza koordinacije leži u sinkronizaciji nervno-mišićnog sastava i prenosu nadražaja iz
jednog motoričkog centra na druge motoričke centre koji upravljaju drugim delovima
tela. Dobro razvijen osećaj za kretanje (kinestetički osećaj) važan je za dobru
koordinaciju. Ovaj osećaj, uz prisutnost vidnih i zvučnih informacija, omogućava
sportistima primanje informacija o poziciji različitih delova tela, napetosti i akcijama
različitih mišića, kao i o telesnoj prostornoj poziciji i dinamici pokreta.
5
2. Koordinacija
2.1.Termin koordinacije
Koordinacija predstavlja sposobnost da se ispune zadaci kretanja koje
zahtevaju saradnju više delova tela bez mentalnih tenzija ili grešaka i s minimalnim
trudom .Koordinacija bi se najjednostavnije mogla opisati kao sposobnost izvođenja
jednostavnih i složenih pokreta, tj. sposobnost izvođenja kompleksnih kretanja, ali i
brzog učenja novih pokreta i brze izmene jednoga kretanja s drugim. Koordinacija
(okretnost)
je bazična motorička sposobnost koja u stručnoj literaturi egzistira veoma
dugo, ali se još uvek nije precizno odredila ova dimenzija motoričkog prostora. Šta je
to koordinacija, i koji biološki i funkcionalni sklopovi i generatori stoje iza nje, i kako
se ona može efikasno razvijati, posebno privlači pažnju stručnjaka i naučnika, mada
rezultati istraživanja još uvek ne daju dovoljno podataka po kojima bi se ova
motorička sposobnost mogla smatrati dobro proučenom. Razloga za to ima više, ali je
jedan od najvažnijih nedovoljno poznavanje funkcionisanja mozga, pri čemu ni
neurolozi nemaju konačne odgovore. Naravno da onda ni spoljne manifestacije
aktivnosti mozga nisu dovoljno poznate, kao ni uzroci različitog motoričkog
ponašanja čoveka u različitim situacijama. Mogućnost izbora programa motoričkog
dejstva je veoma veliki, odabir baš određenog programa rešavanja nekog motoričkog
zadatka nije izvestan, niti strogo determinisan.
Koordinacija kao bazična motorička sposobnost definiše se kao suština
složenihkretanja, pri čemu u ostvarenju tih kretanja u određenoj meri i odnosu
učestvuju i druge motoričke sposobnosti. Neki autori kažu da je koordinacija
nezavisna mentalna sposobnost, ili oblik motoričke inteligencije. Svakako, pod
pojmom koordinacije možemo podrazumevati racionalno realizovanje nove
informacije gibanja. To znači senzorno – motoričke korelacije za kontrolisanje
situacije kod stereotipa lakše će i brže usvojiti nove motoričke informacije (znanja).
Kao osnovni kriterijum, šta bi trebalo podrazumevati pod terminom
koordinacija, mogao bi se uzeti nivo regulisanja pokreta. Na osnovu dosadašnjih
istraživanja razlikujemo tri nivoa koordinacije:
Prvi nivo
je nivo prostorne tačnosti
pokreta. On obuhvata one pokrete koji se karakterišu prostornom tačnošću i kod kojih
nema značaja brzina izvršenja pokreta.
Drugi nivo
je nivo vremenske tačnosti
pokreta. On obuhvata one pokrete koji se prostorno tačno izvode u odgovarajućim
vremenskim jedinicama.
Treći nivo
čine oni pokreti, odnosno kretanja koji zahtevaju
preciznost izvođenja po prostoru i vremenu sa odgovarajućom silom u standardnim
kao i promenljivim uslovima.
7
3. Faktori koordinacije
Sa obzirom na višedimenzionalnost koordinacije i njenu kompleksnost, veoma
je teško tačno definisati faktore koordinacije koji bi bili univerzalni za ovu bazičnu
motoričku sposobnost. Ipak, sve dimenzije koordinacije zavise od nekoliko faktora:
kognitivnog faktora ;
Finoća i preciznost osećaja;
uzrasta ;
predhodnog motoričkog iskustva ;
emotivnog stanja ;
koncentracije ;
motivacije;
razvoj drugih biomotoričkih sposobnosti
- Neki istaknuti sportista neće samo impresionirati svojim zadivljujućim veštinama ili
velikim biomotoričkim sposobnostima, već i svojim mislima te načinima na koje
rešava složene i nepredvidljive motoričke ili taktičke probleme. To nije moguće bez
specijaliyovanog razmišljanja koje se temelji na godinama treninga i iskustva.
- Kognitivni faktor (inteligencija) utiče na brzinu učenja novih motoričkih zadataka.
Međutim, inteligencija nije jedini faktor brzine učenja, na nju utiču i nivo motoričkih
sposobnosti i motoričko iskustvo.
-
Finoća i preciznost osećaja, naročito motoričkih analizatora i kinestetičkih senzora
(senzora pokreta), kao i ravnoteže i ritma mišićnih kontrakcija, predstavljaju važne
faktore. (Mitra i Mogos, 1980.). Kinestezija se unapređuje putem sistematičnog
treninga, te vodi do sposobnosti da se pokreti izvode koordiniranije, preciznije,
efikasnije i brže.
- Uzrast je faktor od kojeg zavisi koordinacija: ona se intenzivnije razvija sa 6-7
godina, a posle puberteta se na nju vežbanjem može veoma malo uticati.
- Predhodno motoričko iskustvo je značajan faktor, jer bogatstvo pokreta i kretanja
stečeno kroz edukaciju vežbačima omogućava da lakše i brže savladaju nove
koordinacijske strukture.
