Korektivna gimnastika

KOREKTIVNA GIMNASTIKA

ISTORIJSKI RAZVOJ PRIMENE POKRETA U PREVENCIJI LEČENJA

Prve pismene tragove nalazimo još u Kini 2700 (3000) g.p.n.e. u knjizi „KONG FU“ (iskustvo
čoveka), ističu se elementi terapijske gimnastike i njen uticaj na organizam.

Lekar Hua To ( u II veku n.e. Kina) – (misao: „I kao što kvaka na vratima, koja se često otvara
ne rđa – tako i čovek, ako se mnogo giba ne boluje.“

Indija – 1800 g.p.n.e. – izašla je knjiga „Veda“ (knjiga života) – govori o disajnoj gimnastici.

U helenskoj medicini, „terapijska gimnastika“, se smatra obaveznim vidom.

KINEZIOLOGIJA

Kineziologija je nauka koja se bavi izučavanjem pokreta segmenata tela i složenih kretanja tela
čoveka. Potiče od reči: „kinein“-kretati se, i „logos“-nauka. (nauka koja proučava kretanje)

Aristotel (grčki filozof iz 4 veka p.n.e.) smatra se osnivačem kineziologije. Njegova knjiga je
„Delovi životinjskog tela“.

Arhimed – njegov hidrostatički princip se primenjuje u hidrokineziologiji i hidrokineziterapiji.

Lekar Galen, prvi je pravi lekar u istoriji čovečanstva. Živeo je u II veku n.e. u Pergamu - Mala
Azija – i jedan je od najznačajnijih imena koja čine osnov ove naše nauke. (proučavao je
gladijatore)

Avicena - lekar i filozof – X vek n.e. – napisao je knjigu „Kanon medicinskih nauka“ (obrađivao
je terapijsku gimnastiku). Pacijentima je propisivao vežbe kao vid lečenja.

Da Vinči, pojavljuje se u II polovini 15. veka, i jedan je od prvih koji proučava sastav ljudskog
tela.

Merkurijalis u 16. veku napisao je knjigu „De arte gimnastica“.

Nikolas Andru u 17. i prva polovina 18. veka piše o vežbama za korekciju.

Tissot – misao: „Pokret po svom delovanju zamenjuje svako terapeutsko sredstvo, dok sva
lekovita sredstva ne mogu da zamene pokret“.

Benjamin Duchenne – u knjizi „Fiziologija pokreta“ – postavlja temelje moderne kineziterapije i
korektivne gimnastike.

Kineziterapija prvi put se pojavljuje u Francuskoj. Kod nas prvi put se pojavljuje 1935 godine
(Krstić, Jovičić, ...).

Minhenski profesor i lekar Oertel (19.v) – ističe metod kardiovaskularnog lečenja.

Šveđanin Brand (1864 g.) daje primene gimnastičkih vežbi u ginekologiji i akušerstvu.

Švajcarac Frankes (1889 g.) uvodi program vežbi u rehabilitaciji bolesnika.

Klapp, Nemačka, prva polovina XX veka – razradio je posebnu grupu vežbi za insuficijentne
mišiće kičmenog stuba.

OSNOVI KOREKTIVNE GIMNASTIKE

Pod kineziterapijom, podrazumeva se, pored osnovne primene pokreta u standardnim uslovima,
još i primena korektivne gimnastike, hidrokineziterapije, igre i sportskih aktivnosti.

Kineziterapija: - kinesis (pokret, vežba), i terapija (lečenje , odnosno terapija).

Pokret mora biti proučen,doziran i indikovan da bi pokret bio primenjen u terapijske svrhe.

DEFINISANJE POKRETA

Pokret definiše ili određuje telesna ravan, telesna osovina i smer kretanja koštane poluge. Reč je
o trima telesnim ravnima:

1. Sagitalna ravan- je ravan koja kroz telo, zglob, prolazi od napred ka nazad. U ovoj se

ravni vrše sledeći pokreti:
a. Pregibanje (fleksija, antifleksija, prednja elevacija) to je približavanje koštanih

poluga.

b. Opružanje (ekstenzija, retrofleksija, zadnja elevacija) to je odaljavanje koštanih

poluga

2. Frontalna ravan – prolazi frontalno kroz telo, zglob, s desna na levo i deli delo na prednju

i zadnju polovinu (centralna frontalna ravan). U njoj se vrše sledeći pokreti:
a. Primicanje (addukcija) približavanje segmenata središnjoj liniji tela.
b. Odvođenje (abdukcija – lateralna elevacija) udaljavanje segmenata od središnje linije

tela.

3. Horizontalna ravan – deli telo na dva dela – gornju i donju polovinu, i u njoj se obavljaju

sledeći pokreti:
a. Rotacije, i
b. Torzije.

Rotacija je kruženje segmenata oko svoje uzdužne osovine, upolje ili unutra.

Cirkumdukcija je kruženje oko centra zgloba.

4. Princip razumevanja vežbi – posle prikaza vežbe učenik treba da je ponovi.
5. Princip izbegavanja bola - bol je jedan od najbitnijih simptoma koji treba uspešno

savladati.

6. Princip postupnosti – postupno od lakših ka težim vežbama.
7. Princip sistematičnosti – svi elementi doziranja moraju biti zastupljeni u podjednakoj

meri (broj ponavljanja se povećava ili se skraćuju pauze.

8. Princip kontinuiteta – osigurava trajnost u radu.
9. Princip aktivnog učešća – učenik mora da bude subjekat a ne objekat.
10. Princip upornosti.
11. Princip izbegavanja monotonije.
12. Princip zapisivanja i kontrolisanja.

FIZIOLOŠKE OSNOVE KOREKTIVNE GIMNASTIKE

Korektivna gimnastika se primenjuje kod dece svih uzrasta, sa narušenim telesnim statusom i
zdravljem u vidu specijalnog fizičkog vežbanja. Za postizanje povoljnih efekata primenom
specifičnih vežbi.

FIZIČKE VEŽBE I KARDIO-VASKULARNI SISTEM

Povećani rad srca ubrzava krvotok što dovodi do:

Širenja krvnih sudova,

Boljeg dovoda energetskog potencijala.

FIZIČKE VEŽBE I RESPIRATORNI SISTEM

FIZIČKE VEŽBE I NEUROMIŠIĆNI SISTEM

POMOĆNA SREDSTVA U KOREKTIVNOJ GIMNASTICI

1. Voda

Topla voda,

Hladna voda,

Hidrotermalne procedure u vidu kupki, plivanja, vlažnih uvijanja i obloga,

Hidrokinematičke procedure u vidu tuširanja, vrtložne kupke, podvodnih masaža i
vežbanja u vodi.