УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Кандидат:
Филип Радоњић 7128
МЕТОДИКА ВЕЖБИ У ФУНЦИЈИ САНАЦИЈЕ
ТОРТИКОЛИСА
(завршни рад)
Ментор:
проф. др Бојан Јоргић
Ниш, 2019.
2
Садржај
1.УВОД ...................................................................................................................................... 3
1.1 ТОРТИКОЛИС ................................................................................................................. 4
1.2 СИМПТОМИ ТОРТИКОЛИСА ....................................................................................... 5
2. КОНГЕНИТАЛНИ ТОРТИКОЛИС ...................................................................................... 6
3. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА ..................................................................................... 7
3. 1 КЛИПЕЛ-ФЕИЛОВ СИДРОМ........................................................................................ 7
3.2 ДИЈАГНОЗА ..................................................................................................................... 8
4. БЕНИГНИ ПАРОКСИЗМАЛНИ ТОРТИКОЛИС ................................................................ 9
5. TOРТИКОЛИС КОД ОДОЈЧАДИ ....................................................................................... 10
6. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА .................................................................................. 11
7. MЕТОДИКА ВЕЖБИ У ФУНКЦИЈИ И САНАЦИЈИ ТОРТИКОЛИСА .......................... 12
7. 1 МЕТОДЕ ЛЕЧЕЊА ....................................................................................................... 13
7.2 ЕДУКАЦИЈА РОДИТЕЉА О КОРЕКТИВНИМ ПОЛОЖАЈИМА ............................. 14
7.3 НОШЕЊЕ ДЕТЕТА КОД ЛЕВОСТРАНОГ ТОРТИКОЛИСА ...................................... 15
7.4 ВЕЖБЕ ИСТЕЗАЊА КОД ТОРТИКОЛИСА................................................................ 16
7.5 ВЕЖБЕ СНАГЕ ............................................................................................................. 19
7.6 ВЕЖБЕ ЗА МОТОРНИ РАЗВОЈ .................................................................................... 20
7.7 ОРТОЗЕ........................................................................................................................... 22
7.8 МАСАЖА ....................................................................................................................... 22
7.9 ЦИЉЕВИ ОПОРАВКА ................................................................................................... 23
8. ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................................... 24
ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................... 25
4
Већина аутора сматра да је операција потребна у 20% случајева, што је позитивно и
упућује на кинезитретман. Треба напоменути да је лечење конзервативним путем дуготрајни
третман, који може да потраје и до завршетка раста (Живковић, 2009).
Истраживања су показала да трећина болести, од свих патолошких промена на
апарату за кретање односи се на криви врат. Криви врат је најчешће миогеног порекла.
Постоје два облика урођеног tortikolisa: мишићни tortikolkis (tortikolis myogenes),
најчешће непознате етиологије и структурални (везан за аномалије кичменог стуба.
Ако је tortikolis последица неуролошких болести , онда се ради о стеченом
tortikolisu.Torticolis,
у чијој су основи настанка поремећаји на мишићима
m.sternocleidomastoideusa, доводе до нагиба врата и главе према рамену, са чије стране је
скраћени мишић. Постоје више теорија о етиологији кривог врата. Потребно је навести две:
Stromeyerova теорија полази од могућности да за време порођаја може доћи до руптуре
m.sternocleidomastoideusa (парцијална и тотална руптура), што доводи до настанка хематома
и појаве фиброза творевина, смањења еластичности мишића и до његовог скраћивања
(Cleeland 1973).
1.1 ТОРТИКОЛИС
Torticolis може да буде окулогени и аудиогени Теорија о интраутерином настанку,
овај поремећај доводи у везу са механичким узроком, тј. са погрешним положајем плода у
материци у последњим недељама трудноће, и за последицу има контрактуру
m.sternocleidomastoideusa. На рођењу детета са поремећајем, може се видети да je глава
нагнута на болесну, а брада на здраву страну. Палпацијом се може констатовати задебљање
на месту мишића, која показује болно стање, ако се врше нагли и брзи покрети (Kraus, 1988).
Очни криви врат (
torticollis oculogenes
) настаје због поремећаја вида, због чега се
може једнострано смањити видни хоризонт. При постављању дијагнозе клиничким
прегледом се не нађе задебљали мишић стерноклеидомастоидеус, а рендгенском обрадом ни
промене на вратном делу кичме, осим промена на очима (Kraus, 1988).
Слушни криви врат (
torticollis otogenes
) последица је једностраног губитка слуха због
тога што деца криве главу усмеравајући здраво ухо према извору звука.
При постављању дијагнозе, посебно код мале деце, треба искључити промене тонуса
мишића стерноклеидомастоидеуса и промене вратног дела кичме, као и друге могуће узроке.
5
Реуматски криви врат (
torticollis rheumaticus
) може настати код реуматских болести при чему
се развија заштитни положај главе и врата. Свакако треба искључити све друге узроке. Од
посебне су важности лабораторијски налази. Лечење се састоји од примене одговарајућих
лекова и физикалне терапије (
Kraus, 1988).
Већина аутора сматра да је операција потребна у 20% случајева, што је позитивно и
упућује на кинезитретман. Треба напоменути да је лечење конзервативним путем дуготрајни
третман, који може да потраје и до завршетка раста Компликације настају врло брзо, стога
је рано препознавање и лечење ове болести веома битно. Као сталан налаз остаје асиметрија
лица и главе, а поступно се развија и искривљење кичме у фронталној равнини, односно
сколиоза вратног и прсног дела кичме. Нека од такве деце могу имати и сметње вида и слуха
(Kосинац, 2002).
1.2 СИМПТОМИ ТОРТИКОЛИСА
Неки од симптома тортиколиса су:
Дете има нагнуту главу удесно
Брада је усмерена на лево раме, што значи да је захваћен десни мишић; Дете има
смањену
покретљивост главе;
Не може одржати поравнање на средњој линији главе због повлачења и неравнотеже
вратних мишића;
Долази до смањења хомолатералне ротације врата, смањује се флексија и
хетеролатерално продужење;
Дете приказује асиметрију скелетне структуре лобања-лице, асимметрију очију,
девијацију браде и носа, деформацију базе лобање (
Salvo, 2003).
7
3.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА
Обухвата конгениталне коштане аномалије вратног дела кичме (Клипелл-Феилов
синдром, атлантоокципитална фузија), трауматске порођајне последице на вратном делу
кичме, упалне болести анатомских структура вратне регије и лица, церебралну парализу
(
Kraus, 1988).
3. 1 КЛИПЕЛ-ФЕИЛОВ СИДРОМ
Клипел - Феил синдром односи се на генетски одређене болести (слика 1). Патолошке
промене у организму почињу да се јављају првих недеља после зачећа. Међу главним
узроцима синдрома, лекари бележе поремећен развој и сегментацију кичме, посебно на
нивоу горњег грлића материце (Kосинац, 2002).
У опасности су деца с дисфункционалним наслеђем, где постоји:
1. Генетски недостатак хромозома. Болесно дете има ослабљени рад хормона раста нужног
за пуни развој костију. То неизбежно утиче на развој пршљенова.
2. Аутосомно доминантно наслеђе. Ако један од родитеља има болест, вероватноћа да дете
пати од патологие износи 50-100%.
3. Аутосомно рецесивно наслеђе. У овом случају, вероватност да дете има патологију је
0-50% (Kосинац, 2002).
