KOREKTIVNA GIMNASTIKA TEORISKI KOLOKVIJUM
1. Istoriski razvoj primene pokreta?
-
Pre pisane tragove iz ove oblasti nalazimo u Kini 2700god p.n.e. (u knjizi „kung fu“u
kojoj pise o iskustvu coveka i u kojoj se isticu elementi terapeutske gimnastike).
-
Razvoj ove oblasti usko je vezan za razvoj kineziologije (kinein-kretati se i logos-
nauka). Onivacem kineziologije moze se smatrati Aristotel.
-
Za nase dve oblasti Galen je znacajna licnost, ziveo je u drugom veku nove ere i bio
je zaduzen za fizicku pripremu gladiatora (gde je studirao njihovo kretanje).
-
Lekar i filozof (Abu Ali Ib Sine) u desetom veku n.e. napisao knjigu „kanon
medicinskih nauka“, u kojoj posebnu paznju posvecuje terapeutskoj gimnastici
(svojim pacijentima je prepisivao fizicko vezbanje kao vid lecenja).
-
U 17 i 18 veku Nikolas Andry piseo vezbama kao sredstvu za korekciju deformiteta
-
Svedjanin Zender u prvoj polovini 20 veka konstituise niz aparata za pasivno
razgibavanje ekstremiteta nadajuci se u brz i siguran terapeutski efekat.
-
Klap (Nemac) u prvoj polovini 20 veka razvija vezbe koje ce u kasnijem radu
poseban znacaj dobiti kada se radi o asimetricnim deformitetima.
-
U nasoj zemlji se prvi put susrecemo sa ovom problematikom 1935 god.
(najzasluzniji za to su Krstic, Jovicic i Zotovic, a nagli procvat u nasoj zemlji nastaje
nakon Drugog Svetskog rata).
2. Šta čini osnovu kineziterapije i korektivne gimnastike?
Kineziterapija (kinetik-pokret, terapi-lečenje). Što znači da koristi pokret, fizičku
vežbu u terapiske svrhe, a kada je reč o korektivnoj gimnastici, misli se na pevenciju i
korekciju izvesnih poremećaja raznih lokaliteta.
-
Da bi pokret bio primenjen u terapiske svrhe, on mora biti proučen, dozirn i prema
određenim principima upotrebljen (indikovan)
-
Kinezioligija koja se bavi proučavanjem lokomotornog sistema: aktivne (mišići), i
pasivne (kosti zglobovi i ligamenti), snage organizma.
-
U osnovi najpre se mora poznavati kineziologija (funkcionalna diagnostika) a nakon
toga se primenjuje korektivna gimanstika.
3. Predmet, cilj i zadaci korektivne gimnastike?
-
Predmet korektivne gimnastike i kineziterapije je: fizicka vezba putem koje treba
jedno insuficijentno stanje aktivnih elelmenata organizma dovesti u normalno ili
stanje koje je najpribliznije normalnom.
-
Cilj kineziterapije i korektivne gimnastike je:
Aktivno stanje citave muskulature a posebno one insuficijentne
Poboljsanje ostecene funkcije lokomotornog aparata
Poboljsanje drzanja tela
Koriscenje preostale funkcije na najbolji oguci nacin, kako bi celokupan povratak
na normalno stanje bio brzi
Razvijanje celokupne biomotoricke sposobnosti (snaga, brzina...) kako bi se
kognitivni status odrzao
Angazovanje svih faktora koji mogu doprineti poboljsanju uslova rada sa decom i
omladinom.
-
Zadatak kineziterapije i korektivne gimnastike je: da koristimo sve savremene metode
dijagnostike i prakticne primene vezbi da se postigne sve sto je potrebno da bi se
postigli navedeni ciljevi.
4. Principi korektivne gimnastike?
Pozitivni efekti korektivne gimnastike uslovljeni su nizom faktora koji cine jednu celinu
od cega zavisi rezultat, a da bi se postiglo potrebno je pridrzavati se odredjenih principa.
-
Princip motivacije (od primarnog je znacaja u radu ovakve vrste. Za sto uspesniju
realizaciju ovog principa vazna je uloga nivoa inteligencije samog ucenika)
-
Princip ranog pocetka (sa korektivnim vezbanjem treba se poceti sto pre jer u
kasnijem stadijumu mogu dovesti do trajnih ostecenja koje se lece operacijom)
-
Princip analize vezbi (svaku vezbu treba prilagoditi aktivnom stanju ucenika sa kojim
se radi)
-
Princip razumevanja vezbi (mogucnost da posle demonstracije ucenik moze sam da
ponovi vezbu)
-
Princip izbegavanja bola (bol dovodi do toga da celokuno korektivno vezbanje gubi
kvalitet i ne dovodi do zeljenog efekta)
-
Princip postupnosti (od prostog ka slozenijem, od poznatog ka nepoznatom, od lakseg
ka tezem...)
-
Princip sistematicnosti (svi elementi doziranja moraju biti zastupljeni u odredjenoj
meri)
-
Princip kontinuiteta (osigurava trajnost u radu- sto radi na casu kuci treba da ponovi
vise puta (zato je potrebno animirati i roditelje))
-
Princip aktivnog ucesca (ucenik u radu je subjekt-i treba se potpuno angazovati u
radu)
-
Princip upornosti (upornost je neophodna u radu ovakve vrste jer oporavak i korekcije
dugo traju)
-
Princip izbegavanja monotonije (nesme postojati stereotipnost u radu, vec uvesti
elemente zabavnog i atraktivnog karaktera)
-
Princip zapisivanja i kontrolisanja (profesor mora da vodi evidenciju o svemu u toku
rada).
5. Krakteristike pokreta?
Aktivni pokret ima tri osnovne karakteristike po Payr-in:
10. Sta cini motornu jedinicu?
Sva misicna vlakna koja inervisu jedan neuron, jedan motorni zavrsetak nazivaju se
motornim jedinicama ili mion. Karakteristicno za motornu jedinicu je to da impuls koji
dolazi preko odgovarajuceg motoneurona inervise sve misice u okviru jedne motorne
jedinice istim pragom nadrazenja, pa se svi oni istovremeno kontrahuju istom snagom.
(broj motornih jedinica je razlicit u razlicitim misicima), misici za finije pokrete imaju
manji broj misicnih jedinica. Dok kod misica trupa ima mnogo vise.
-
Motorna jedinica ili mion je osnovna funkcionalna jedinica nervno-misicne
kontrakcije
-
Broj misicnih vlakana u motornoj jedinici moze biti preko 1000. Svaka motorna
jedinica sadrzi samo jedan tip misicnih vlakana.
-
Misicni tonus ili napetost skeletnih misica u mirovanju, posledica je pristizanja
akcionog potencijala na pojedine motorne jedinice. Motorrne jedinice se naizmenicno
kontrahuju pa se pojedinacne kontrakcije ne mogu zapaziti.
11. Mehaničke osobine mišićnog tela?
Mehaničke osobine mišićnog tela su: kontarktilnost, razdražljivost, rastegljivost,
elastičnost, viskoznost i mišićni tonus.
-
Kontraktilnost: je sposobnost mišića da se pod uticajem fizičko-hemiskih procesa koji
se u njemu odvijaju skrati ili opusti (skraćivanje i izduživanje mišićnog tela može biti
do dve trećine svoje dužine).
-
Razdražljivost: je sposobnost mišića (tela) da kontrakcijom reaguje na direktne ili
indirektne mehaničke draži. Direktna mehanička draž je galvanska struja, a indirektna
preko nervnih završetaka.
-
Rastegljivost: je sposobnost mišića da se izduži a da pritom ne dođe do njegovog
kidanja (usled dejstva neke sile njegovo telo se smanjuje-debljina).
-
Elastičnost: je sposobnost mišića da se nakon istezanja a po prestanku rada odnosno
dejstva sile ponovo vrati u prvobitnu dužinu (takođe nastaje deformacija na mišićnom
telu).
-
Viskoznost: predstavlja njihovu (mišića) mehaničku i fiziološku karakteristiku. Sa
fizičkog aspekta viskoznost neke tečnosti predstavlja stepen lepljivosti ili unutrašnju
koheziju, odnosno unutrašnji otpor slobodnom proticanju.
-
Tonus: predstavlja pogonsku spremnost mišića da bez smetnji otpočne rad.
12. Zakon „sve ili nista“?
-
Misicne celije, pa prema tome i motorne jedinice, deluju prema zakonu „sve ili nista“,
to znaci da misicna celija koja je primila nervni impuls na kontrakciju uvek reaguje
skracenjem, max. snagom ili se uopste ne kontrahuje. Ovo svojstvo misica odredjuje
promene membranskog potencijala.
-
Srcani misic je jedini organ koji se kontrhuje po zakonu “sve ili nista“, zbog svoje
specificne gradje. Ceo miokard zajedno sa komorama i predkomorama ponasa se kao
jedinstvena celina u funkcionalnom smislu tako povezane da se impuls sa jedne celije
veoma brzo prenosi na sve ostale, pa se na taj nacin ostvaruje jedna jedinstvena
kontrakcija.
-
Srcani misic se kontrahuje pojedinacnim kontrakcijama misica dok su kod skeletnih
potrebne serije nadrazaja da bi se kontrahovale.
13. Podela misica prema ulozi u odredjenom pokretu?
Prema ulozi u izvodjenju odredjenih pokreta svi skeletni misici se svrstavaju u cetiri
grupe:
-
Agonisti: misici koji direktno vrse odredjeni pokret (glavni izvrsioci odredjene
radnje)
-
Antagonisti: smesteni su uvek diametralno suprotno od misica koji imaju funkciju
agonista, ovi misici svojim dinamickim delovanjem vrse pokrete suprotnog smera od
pokreta koji vrse agonisti.
-
Sinergisti: su misici koji pomazu rad agonista (pomocni misici koji dopunjavaju
akciju glavnih), mogu da preuzmu ulogu agonista usled njihove slabosti.
-
Neutralizatori: zadatak im je da neutralisu izvodjenje nepotrebnih pokreta (i omoguce
potpuno dejstvo glavnih misica).
14. Podela mišića prema kontrakciji i dekontarakciji?
Postoje tri vrste kontrakcija kojima se služimo u korektivnoj gimnastici to su:
koncentrična (približavanja pripoja mišića), ekscentrična (udaljavanje mišićmih pripoja),
i statička izometriska (mišićni pripoji ostaju na istoj udaljenosti)
-
(primer) Ekscentrična kontrakcija (udaljavanje mišićnih pripoja pri čemu se povećava
zategnutost mišića a i sam tonus, a kod dekontrakcije nastaje olabavljenje uz
smanjenje tonusa).
15. Objasniti kontrakciju i dekontrakciju misica?
-
Da bi nastala misicna kontrakcija najpre se mora preneti bioelektricni impuls na
perifernu sinapsu (zatim proces koji dovodi do depolarizacije) celiske membrane,
nakon toga pocinje proces repolarizacije cime pocinje ujedno i klizenje miofibrila i
nastanak misicne kontrakcije
-
Dekiontrakcija misica predstavlja opustanje misica ili pojedinih njegovih motornih
jedinica (smanjenje tonusa).
16. Sta je misicni tonus?
