PITANJA I ODGOVORI IZ KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI
1. BEZBEDNOST KAO DRUŠTVENA POJAVA
Kao društvena pojava, nauka ili teorija, bezbednost je predmet filozofske misli, ali i organizacionih nauka.
Za Tomasa Hobsa bezbednost je najosnovnija vrednost. Nesumnjivo da je bezbednost jedna od
najvažnijih
čovekovih potreba
kojom se zadovoljavaju ostale potrebe (za slobodom pojedinca ili društvenih grupa,
potrebe u sferi privrednih i drugih aktivnosti). Ovakvo određenje bezbednosti je prisutno i u teorijskim
radovima o menadžmentu u organizacijama s početka prošlog veka gde se ona tretira kao jedna od
osnovnih pretpostavki za funkcionisanje organizacija.
2.
SOCIOLOŠKO-POLITIČKI PRISTUP BEZBEDNOSTI
Pojam socijalna kontrola nastao je u anglosaksonskoj sociologiji, i predstavlja širi pojam od
bezbednosti, koja predstavlja negativni (represivni) vid regulisanja ponašanja pripadnika
društvene zajednice posredstvom neposredne intervencije.
Zato se bezbednost uvek određuje u odnosu na
nešto
ili
nekog.
Sa tog stanovišta,
bezbednost je
pojava povodom koje se uspostavljaju složeni odnosi izmedu Ijudi, grupa, organizacija u
nastojanju da se osigura takvo stanje, odnosno vrednosti koje se smatraju bitnim.
3.
TEORIJSKI PRISTUP SADRŽAJU BEZBEDNOSTI
Jedna od najvažnijih funkcija države je zaštitna funkcija, koja se, osim posredstvom državnih organa kao
što su sudovi, tužilaštva, inspekcije, carinske službe, kontrolno-zaštitne službe i dr., prevashodno ostvaruje
delovanjem organa bezbednosti. Priroda bezbednosti je varijabilna i zavisi od konkretnih izazova, tj. novih
aktuelnih činilaca koji ugrožavaju čoveka, društvo i globalnu međunarodnu zajednicu.
4.KRITERIJUMI ZA PODELU BEZBEDNOSTI PO TEORETIČARU MASLEŠI
Tako se npr. prema jednom od autora
(R. Masleša)
sigurnost (bezbednost) deli po sledećim kriterijumima:
1. prema vrstama na: individualnu, pravnu i društvenu sigurnost (bezbednost);
2. prema oblicima, pored opšte, sigurnost se deli na sledeće posebne oblike i to: političku,
ekonomsku, socijalnu, pravnu i društvenu sigurnost (bezbednost);
3. prema izvorištima ugrožavanja na: prirodnu, tehničkotehnološku, ekonomsku, socijalnu,
nacionalnu, državnu, uopšte društvenu i ekološku ugroženost i njima korespodentne vidove
sigurnosti (bezbednosti);
4. s obzirom na osnovne konceptualne okvire sigurnost (bezbednost) se tretira kao individualna,
nacionalna, međunarodna i globalna sigurnost.
5.PODELA INTEGRISANE BEZBEDNOSTI PO AUTORU RADINOVIĆU
neki autori (kao npr. R Radinović) se zalažu da se u odbrambeno-bezbednosnu teoriju, doktrinu i praksu
uvede kategorija celovite (integrisane) bezbednosti, koja "ima više
slojeva, planova i sadržaja" i s tim u
vezi predstavlja:
1. stanje državne odnosno društvene zajednice u kojoj se kontrolišu ili su otklonjene sve opasnosti
koje potiču spolja i iznutra, a usmerene su na ugrožavanje svih bitnih sadržaja života društva i
pojedinaca i njegovih različitih oblika života i delovanja;
2. sveukupnu delatnost organizovanih snaga društva, države i zajednice na sprečavanju i
suzbijanju
svih
ugrožavajućih uticaja spoljašnjih i unutrašnjih činilaca i popravljanju i uklanjanju već ostvarenih
takvih uticaja (štetnih posledica); i
3. sistem ili organizaciju čiji svaki deo obavlja bezbednosnu, odnosno zaštitnu ili
odbrambenu funkciju, a svi zajedno ujedinjuju se u jedinstveno shvaćenu opštu ili celovitu
bezbednost.
6.PRINCIPI NACIONALNOG SISTEMA BEZBEDNOSTI
Kod organizacije nacionalnog sistema bezbednosti moderne države posebnu pažnju treba posvetiti:
organizacionoj strukturi,
procesu organizovanja,
principu organizacionog povezivanja (princip podele rada, princip kohezije i koordinacije, princip
grupisanja poslova prema njihovoj srodnosti, princip pravnog povezivanja pojedinačnog i
kolektivnog rada, princip organizacione koncentracije i dekoncentracije, princip sprovodljivosti
kontrole, princip uzajamnosti između ovlašćenja i odgovornosti i princip hijerarhije).
7.NAČELA UNUTRAŠNJE ORGANIZACIJE NACIONALNO SISTEMA BEZBEDNOSTI
Pored navedenih principa, treba imati u vidu
da propisi o državnoj upravi kod nas utvrđuju još i ova načela
za unutrašnju organizaciju:
obezbeđenje zakonitosti i blagovremenosti odlučivanja o pravima i obavezama i pravnim
interesima građana, preduzeća i drugih subjekata,
stručno i racionalno obavljanje poslova i ostvarivanje odgovornosti zaposlenih i postavljenih
lica,
efikasna saradnja sa organima lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, preduzećima i
drugim organizacijama koje vrše javna ovlašćenja,
uključivanje naučnih i stručnih radnika i organizacija u proces predlaganja, odlučivanja i
preduzimanja odgovarajućih mera i primena savremenih metoda i sredstava u radu, formalnoj
i neformalnoj strukturi, reorganizaciji i sistemu komunikacija.
11. DEFINICIJA KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI
. Kako zaštititi podatke o preduzeću kada je omogućen daljinski pristup zaposlenih koji putuju, na
međunarodnom planu? Kako zaštititi zaposlene koji ne rade u prostorijama kompanije i često su hiljadama
kilometara od kancelarije? Kako zaštititi rukovodioce kompanija, posebno rukovodioce visokog profila?
Kako održati kontinuitet poslovanja? Kako zaštititi zaposlene, objekte i drugu imovinu korporacije, kada
postoji mogućnost da vlade drugih država podržavaju krađu korporativnih "krunskih dragulja" kako bi
pomogle korporacije sopstvene nacije? Ovo su samo neki od mnogih problema i izazova korporativne
bezbednosti sa kojima se profesionalci suočavaju u svojim naporima da zaštite imovinu preduzeća. Svet je
još uvek opasno mesto i može da bude opasnije nego ikada pre.
Svet profesionalne bezbednosti se ubrzano menja i postaje veći izazov nego ikada pre. Postoje promene u
načinu rada, kojima se postiže da utiču na sposobnost korporativne bezbednosti, profesionalaca za zaštitu
imovine korporacije.
1
2. PODELA PRIVATOG SEKTORA BEZBEDNOSTI
U kontekstu bezbednosti korporacije, mi vidimo bezbednost kao proces za zaštitu poslovnog poduhvata.
Stoga je termin korporativna bezbednost, koji se koristi u ovoj knjizi, sinoniman sa terminom poslovna
bezbednost - drugim rečima, zaštita sredstava korporacije ili posla
Privatni sektor bezbednosti može biti
podeljen na dva dela:
-
korporativna bezbednost (poznata i kao bezbednost vlasništva)
-
bezbednost po ugovoru
Korporativna ili bezbednost vlasništva, je bezbednosna funkcija u vlasništvu i delokrugu posla.
Bezbednosni profesionalci i rukovodstvo obezbeđenja su radnici kompanije koji rade da bi odbranili to
određeno preduzeće. Kompanija ili privatne bezbednosne organizacije se bave svim aspektima
bezbednosti koje se odnose na njihove određene poslove. Ovo može da varira od gubitka osnovnih
preventivnih aktivnosti do poštovanja poslovnih sporazuma i eventualnih planiranja.
Na primer, postoje kompanije koje prodaju tehnička sigurnosna rešenja za prepoznavanje rukovodstva,
monitoring, upravljanje fizičkom imovinom kao i druga tehnološki napredna bezbednosna rešenja. Druge
kompanije mogu biti globalne kompanije koje nude usluge u oblasti političkih i bezbednosnih analiza
rizika, istrage kao i upravljanje kriznim situacijama i reakcije na njih. Ove dve vrste kompanija su
specijalizovane u određenim aspektima bezbednosti proizvoda ili usluga.
13. SPROVOĐENJE BEZBEDNOSTI U FEUDALNOM DRUŠTVU
U feudalnim društvima, zaštita građana od kriminala je često bila odgovornost zajednice. Kada bi se desio
zločin, građani su sarađivali da bi počinitelj bio uhvaćen. U Engleskoj, tokom ovog perioda, počele su da
se razvijaju početne verzije pravnog sistema. Međutim, ovi sistemi su se manje bavili činjenicama, a više
statusom pojedinca u zajednici i božanskim vođstvom. Generalno, oni su se zalagali za sigurnije, mada
nepravedno okruženje. Do 13-og veka, početni razvoji zakonske vladavine su bili postavljeni. 1215.
godine engleski kralj Džon je izdao Veliki zakon (Magna Carta). On je predviđao propisani zakonski
postupak za pojedinca i sličan je američkom Petom amandamanu. U nekim svetskim regionima, neke
države su želele postati narodne, sigurnost su im obezbeđivale carske i kraljevske vojske. Bilo da ih
nazivamo vitezovi, samuraji ili nekako drugačije, njihov posao je bio da štite imovinu svojih vladara i da
održavaju red. Niko ne kaže da je to bilo pošteno, ali tako je
14. SPROVOĐENJE BEZBEDNOSTI POČETKOM 20 VEKA
Početak 20-og veka donosi nam razvoj privatnog i državnog obezbeđenja kao i veće fokusiranje
na zaštitu informacija. Većina ovoga se razvilo u okviru vlade i odbrambene industrije, nakon
gotovo jednovekovnog sukoba i hladnog rata. Kako je hladni rat sam po sebi izazivao veću
potrebu za tajnošću, velike birokratije su nastale unutar mnogih vlada nacionalnih država da bi
kontrolisale sve aspekte nacionalne bezbednosti, a naročito poverljivih informacija. Od stvaranja
do uništenja i uspostavljanja detaljnih kriterijuma koji su mogli imati pristup informacijama,
bezbednosne kontrole su se povećavale. Potreba za pouzdanom radnom snagom dovela je do
ekspanzije procesa za dobijanje dozvola za lično obezbeđenje.
Unutar korporacija koje su podržavale državne odbrambene i ofanzivne potrebe, poznate kao
industrije odbrane, obezbeđenje se vrlo brzo širilo u cilju zaštite imovine i informacija koje su bile
deo državne nacionalne bezbednosti (npr. poverljivi ugovori). Broj preduzeća i fabrika
angažovanih u vladinom ugovornom radu je bio na hiljade, i svi su imali neku vrstu bezbednosnog
programa. Ovakvi ugovori i proširenja nastavljeni su i danas.
15. BEZBEDONOSNI PROGRAM AMERIČKE ODBRAMBENE INDUSTRIJE
Obezbeđenje unutar vlade Sjedinjenih država i obezbeđenje unutar vojne industrije značajno se
promenilo tokom decenije 1990-ih. Pored raspada Sovjetskog saveza, prva polovina 1990-ih
godina je takođe donela značajne promene u infrastrukturi Sjedinjenih država. Januara 1993.
godine predsednik je potpisao izvršnu naredbu kojom ovlašćuje program Nacionalne industrijske
sigurnosti (NISP). Tokom hladnog rata, američko ministarstvo odbrane se razvilo i
implementiralo u Industrijski program obezbeđenja.
Prema Programu Industrijske Bezbednosti, svaka vladina agencija ima svoje bezbednosne zahteve
i implementacija tih međusobno često konfliktnih zahteva, od bezbednosti je napravila veoma
skupu propoziciju.
16. OBEZBEĐENJE U PRIVATNOM SEKTORUNAKON HLADNOG RATA
