1.Vrhunski cilj politike korporacije
-je maksimiranje dobitka u dugom roku zato što je ostvarenje tog cilja uslov za opstanak
korporacije.
2.Kapital se može pribavljati:
-zadržavanjem (akumuliranjem)dela neto dobitka u korporaciji
-dokapitalizacijom (pronalaženje) novih investitora koji žele da postanu vlasnici
-korporacije,emisija nove serije,akkcija na primer
-dugoročnim pozajmljivanjem kapitala
3.Ostvarivanje vrhunskog cilja finansijske politike postiže se odgovarajućom finansijskom
snagom korporacije koja podrazumeva:
-trajnu sposobnost plaćanja
-trajnu sposobnost finansiranja
-trajnu sposobnost investiranja
-trajnu sposobnost povećanja imovine vlasnika
-trajnu sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa učesnika u korporaciji
4.Principi finansijske politike:
-princip rentabilnosti
-princip sigurnosti i likvidnosti
-princip zaštite od prezaduženosti ili princip finansiranja u skladu sa rizikom
-princip fleksibilnosti ili finansijske elastičnosti
-princip nezavisnosti
5.Princip rentabilnosti:
proizilazi iz cilja korporacije,koji se ispoljava u zahtevu za maksimiranje rezultata na duži rok.
6.Princip rentabilnosti se računa kao:
-stopa prinosa (uvećanja) ukupnog kapitala
-stopa prinosa (uvećanja)sopstvenog (vlasničkog) kapitala
7.Princip fleksibilnosti:
Princip elastičnosti u finansiranju proizilazi iz rizika nepredvidivih faktora,definiše se kao
sposobnost kratkoročnog prilagodjavanja korporacije izmenjenim uslovima poslovanja, pre
svega pod uticajem tržišta.
8.Investiranje principa fin. politike pokazalo je da uspešna realizacija ciljeva korporacije
predstavlja:
-poslovanje sa dobitkom (rentabilnost)
-dovoljnu sigurnost i trajnu likvidnost
-zaštićenost od prezaduženosti
-potrebnu fleksibilnost
-nezavisnost korporacije
9.Pravila finansiranja:
-vertikalnu strukturu kapitala sa stanovišta vlasnika kapitala
-relacije pojedinih vrsta imovine posmatranih sa stanovišta roka vezanosti i stanovišta roka
raspoloživosti
10.Vertikalna pravila finansiranja tretiraju:
-odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala
-odnos osnovnog i rezervnog kapitala i knjiže se u pasivi bilansa stanja
11.Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja su:
- (pravilo 1:1) u praksi tržišne privrede teško je obezbediti da se korporacija u potpunosti
finansiranja iz sopstvenih izvora,samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj u teoriji i praksi
smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. da tudji izvori ne treba da budu veći,čime se
obezbedjuje:
-sigurnost povratka kapitala poveriocima jer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz
sopstvenih i 50% iz tudjih izvora,tada na 1 dinar uloženog tudjeg kapitala dolazi 2 dinara
imovine. Ako korporacija ostvari gubitak koji je veći od sopstvenog kapitala,neće moći da
ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila
-prihvatljivost troškova finansiranja,troškovi plaćanja kamata niži nego kada bi se tudji izvori
povećali preko 50% čime se povećava rentabilnost
12.Odnos osnovnog i rezervnog kapitala:
Po većini autora treba da bude 1:1 (50%:50%),što znači da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog
kapitala u odnosu na ukupan kapital korporacije (sopstvene i tudje). Rezervni kapital u
korporaciji nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka što predstavlja statutarnu
obavezu. Ovo pravilo nije naišlo na širu primenu.
13.Horizontalna pravila finansiranja bave se relacijama delova imovine i kapitala medju kojima
su glavne:
-odnos izmedju sopstvenog kapitala i neto imobilizacije
-odnos izmedju dugoročnog kapitala i neto imobilizacije
-odnos izmedju dugoročnog kapitala i dugoročne vezane aktive
-odnos izmedju obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza
-odnos izmedju nominalne aktive (potraživanja+kratkoročni plasmani+gotovina) i kratkoročnih
obaveza
14.Zlatna pravila finansiranja su:
i horizontala pravila finansiranja.
Zlatno bankarsko pravilo: postavio je davne 1854 godine nemački naučnik HUBNER. Pravilo
glasi : kredit koji neka banka može dati a da pri tome ne dodje u opasnost u pogledu isplate
svojih obaveza,mora da odgovara kreditu koji banka uzima i to ne samo po iznosu nego i po
kvalitetu.
15.Zlatna bilansna pravila: zahtevaju da imovina iskazana u aktivi po iznosu i roku vezanosti
odgovara izvorima finansiranja iskazanim u pasivi po iznosu i roku raspoloživosti.
-posebne finansijske organizacije i penzioni fondovi,osiguravajuće organizacije,investicioni
fondovi i sl.
-specijalizovane i ovlašćene organizacije (brokeri i dileri),kao učesnici u trgovanju HOV u
svojstvu posrednika i u ime za račun svojih komintenata
Blagajnički zapis pripada tržištu novca
28.Kapital potiče iz tri uslova:
-odložene potrošnje tačnije štednje
-transformacijom mobilisanog novca u kapital u bankama i
-pribavljenog kapitala u inostranstvu
29.Visina štednje zavisi od:
-visine novčanih primanja i motiva štednje stanovništva
-visine ostvarenog neto dobitka i njegove raspodele
-razvijenosti instrumenata za stimulisanje štednje
-razvijenosti i uspešnosti fungcionisanja sekundarnog tržišta HOV
30.Vlasnici kapitala su ponudjači kapitala,a to su:
-gradjani pojedinci
-korporacije
-banke i finansijske organizacije
-državne i paradržavne institucije i sve organizacije javnog sektora
31.Nosioci tražnje kapitala:
-gradjani pojedinci
-korporacije
-banke i druge finansijske organizacije
-državne i paradržavne institucije i sve organizacije javnog sektora
32.Tržište kapitala: predstavlja susret lica koja nude i lica koja traže kapital. Taj susret može da
bude : neposredan preko banke,posredan preko banke,preko profesionalne institucije koja se bavi
organizacijom trgovanja kapitalom.
Neposredni: jeste i direktni kontakt lica koje nude kapital i lica koja traže kapital predstavlja
neorganizovano tržište kapital.
33.Obična akcija: je vlasnički papir koji vlasniku ne garantuje ostvarenje dividende po osnovu
obične akcije. Vlasnik obične akcije ostvariće dividendu ako korporacija ostvari neto dobitak,pri
čemu,po pravilu,ceo neto dobitak ne pripada vlasnicima običnih akcija.
34.Preferencijalne akcije: (često se zovu i povlašćene ili prioritetne),takodje su vlasničke HOV.
Njihova osnovna osobina je u tome što nose fiksnu dividendu,obično u procentu od nominalne
vrednosti,ali bez prava učestvovanje njihovih vlasnika u upravljanju korporacijom preko
skupštine akcionara.
35.Užitničke akcije: se veoma retko izdaju. Ako korporacija želi da smanji akcijski kapital jer
mu nije potreban,ono se sa pojedinim akcionarima može sporazumeti da od njih otkupi akcije po
nominalnoj vrednosti a da im za razliku izmedju tržišne i nominalne vrednosti izda tzv.užitničke
akcije
36.Dugoročne obveznice: su poverilačke HOV kojima se potvrdjuje da je poverilac platio
dužniku protivrednost dugoročne obveznice i da će dužnik isplatiti poveriocu kamatu po
ugovorenoj kamatnoj stopi u ugovorenim rokovima i platiti glavnicu o roku dospeća. Dugoročne
obveznice može izdavati država,korporacija,banka i druge finansijske organizacije,a mogu da
glase na ime ili donosioca. Dugoročne obveznice sa anuitetnim kuponima se,ne izdaju zato što se
