1.FUNKCIJE FINANSIJSKOG MENADZERA

Tri su glavne funkcije finansijskih menadžera:
• finansijsko planiranje i analiza
• donošenje finansijskih odluka
• donošenje investicionih odluka
Kako   kompanije   posluju   vodjenjem   finansijske   politike   koja   sadrži   ispunjenje   odredjenih  principa,
finansijski   menadžer   mora   da   o   njima   vodi   računa.   Ti   principi   su   :   princip  rentabilnosti,   princip
sigurnosti i likvidnosti, princip zaštite od prezaduženosti, princip fleksibilnosti, princip nezavisnosti i
princip optimalnog akvizicijskog dejstva slike finansiranja.
U okviru ove tri osnovne funkcije, finansijski menadžer u ostvarenju najvećeg pri datom riziku, izvesne
poslove obavlja

dnevno

, a izvesne

povremeno

. Dnevni poslovi su vezani sa kreditnim upravljanjem,

kontrolom zaliha i analizom priliva i odliva sredstava.
Povremeni su vezani za emitovanje akcija i obveznica, za budžetiranje kapitala i za donošenje odluke o
dividendama. Pored toga, finansijske odluke moraju da vode računa o socijalnoj odgovornosti
kompanija , kao i o tome da odluke budu u skladu sa usvojenom politikom zaštite čovekove okoline.
Finansijski menadžer nije vlasnik kompanije, već je on ovlašćen od strane akcionara ( principala).

2.BILANS STANJA, BILANS USPEHA I GOTOVINSKI BILANS

Finansijska analiza je najvažniji deo svakog ozbiljnog biznis plana. Iz nje moraju proizilaziti sve
pretpostavke za razvoj posla koji počinjete

Iako postoji barem deset različitih segmenata finansijske

analize, tri se izdvajaju kao najvažnija i obavezna. To su bilans stanja, bilans uspeha i "keš flou" (protok
gotovine).

Bilans uspeha

Bilans uspeha, kao krajnji rezultat, daje razliku između potrošenog i zarađenog novca, dakle profit ili
gubitak. Tu se u opštim crtama daju troškovi proizvodnje (direktan rad, materijal itd.), operativni
troškovi ( troškovi prodaje, marketinga, administracije itd.), kao i prihodi. Ukoliko se biznis plan pravi
sa projekcijom od više od jedne godine, bilans uspeha mora da se prikaže za svaku godinu.

Bilans stanja

Ovaj prikaz je klasičan računovodstveni prikaz "leve i desne strane". Na levoj strani tabele obično se
prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, tj zbir svih tačaka,
moraju da imaju istu cifru. Ukoliko nemaju, to je znak da niste obračunali ili neki trošak ili neku zaradu.
U sredstva spadaju gotovina i potraživanja, ali i nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni
gubici. Obaveze obuhvataju sva tekuća i buduća plaćanja, zajmove, osnovni kapital i zadržane zarade.
Bilans stanja se takođe pravi za svaku godinu u biznis planu.

Bilans gotovine
Izveštaj o gotovinskom toku

, kako se "keš flou" zove u našem računovodstvu, zbirno pokazuje sve

ulaze i izlaze gotovine u toku vašeg poslovanja. Dakle, tu su prikazani svi troškovi i svi prihodi,
razvrstani u nekoliko kategorija. Značaj ovog
bilansa je veliki, jer se on odnosi na stanje gotovine koji je od ključnog značaja za
poslovanje kompanije.
U principu vrši se identifikacija tri vrste gotovinskog bilansa:
•

cash flows koji proizilazi iz poslovanja

•

cash flows koji prozilazi iz invesicionih aktivnosti

•

cash flows koji iz finansijskih transakcija

3.FINANSIJSKI POSREDNICI

Finansijski posrednicu su finansijske institucije koje uzimaju u depozite sredstva od
štediša i zatim ih plasiraju u vidu zajmova ili investicija. I zajmovne poslove i
poslove investiranja vrše za svoj račun.U razvijenim zemljama sa tržišnim privredama je

došlo do proliferacije finansijskih posrednika, što je za posledicu imalo proliferaciju
finansijskih olakšica iz tzv. finansijske menažerije, koje se nude klijentima: Na suprot
ovim zemljama, u zemljama u razvoju, kao i u zemljama sa privredama u tranziciji koje
nemaju razvijena finansijska tržišta ili koja su tek u nastajanju ne postoji niti veliki broj
finansijskih posrednika, niti veliki broj finansijskih olakšica koje se nude klijentima.
U razvijenim zemljama sa tržišnim privredama

najznačajniji finansijski

posrednici su komercijalne banke, osiguravajuća drustva, penzioni fondovi, finansijske
kompanije, štedne institucije; invesiicione kompanije, mutual funds.

4.TRZISTE NOVCA – CILJ,PREDMET UCESNICI

Tržište novca

je deo finansijskog tržišta na kojem se trguje kratkoročnim vrednosnim

papirima,zlatom i plemenitim metalima. Kratkoročnim potraživanjem se smatra ono
potraživanje koje je sa rokom dospelosti do jedne godine. U Kanadi se jedino pod ovim
pojmom podrazumevaju i potraživanja sa rokom dospelosti do tri godine.
Po pravilu, ovo tržište je organizovano sa tačno utvrdjenom procedurom poslovanja,
učesnicima, utvrđenim pravima i obavezama učesnika, koji transakcije obavljaju u
određeno vreme i na određenom mestu.

Cilj

postojanja novčanog tržišta je obezbeđenje likvidnosti. Pored ovog osnovnog cilja,

njegova funkcija je i da zadovolji tražnju za kratkoročnim sredstvima privrednih
subjekata koja proizilazi iz potrebe finansiranja proizvodnje ili realizacije prometa.
Razvijeno tržište novca ima šest specijalizovanih tržišta i to:
•

kreditno tržište

•

eskontno tržište

•

lombardno tržište

•

tržište žiralnog novca

•

primarno i sekundardno tržište novca

•

tržište zlata i tržište plemenitih metala.

Tržište novca može da bude institucionalizovano, neinstitucionalizovano i mešovito. Ovo
zadnje je danas preovlađujuca forma u zemljama sa tržišnim privredama. Razlog zbog
kojeg je 70-tih godina došlo do prihvatanja ove forme organizovanja se nalazi u želji
razvijenih zemalja da se u organizaciji tržišta ostvari što je moguće veće savršenstvo,
korišćenjem dobrih strana organizovanog i neorganizovanog tržišta, a izbegavajući
njihove slabe strane.
Iako tržište nije u celini institucionalizovano, ono je još uvek veoma centralizovano,
preko centralne monetarne ustanove, koja je ujedno i jedan od najznačajnijih učesnika na
njemu.

Učesnici na tržištu novca

su:

•

Centralna banka

kao vrhovna monetarna vlast u jednoj zemlji ( lender of last

resort), koja ovu svoju funkciju na tržištu novca naročito obavlja propisivanjem
obavezne rezerve . čime utiče na nivo kamatnih stopa na tržištu. i preduzimanjem
operacija na otvorenom trzistu, prodajom ili kupovinom državnih hartija od
vrednosti;
•

Poslovne banke, institucionalni fondovi odnosno brojni finansijski posrednici

ovlašćeni za obavljanje transakcija na novčanom trzistu; .
•

Berzanski posrednici

Teorijski posmatrano, idealno tržište novca bi trebalo da ispuni sledeća tri
uslova:
a) da je centralna banka sposobna i da želi da vrši svoju funkciju lender of last
resort, što poslovnom bankarstvu otvara mogućnost da posluje i sa nižim
nivoom likvidnosti i da ekonomski najracionalnije koristi postojeće resurse.U
takvom sistemu postoje i bolji uslovi za uspostavljanje boljeg odnosa izmedu
centralne banke i poslovnog bankarstva.
b) da tržište nije ograničeno u veličini, što omogućuje integrisanost finanasijskih
institucija koje se koncentrišu oko centralne banke i koje imaju i želju i
mogućnost da svičuju, kako bi došli do gotovine.

8.INSTITUCIONALNI INVESTITORI

Institucionalni investitori

su veliki investitori, kao što su osiguravajuća društva, penzioni fondovi i dr.,

koji dobijaju sve veći značaj na zrelim finansijskim trţištima.
osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi preferiraju dugoročne zajmove
zajmovi koji odobravaju osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi su uobičajeno
osigurani
zajmovi koje odobravaju ovi institucionalni investitori su skuplji od zajmova banaka.

9.KOMERCIJALNE BANKE

Komercijalne banke su depozitne institucije i one u svim zemljama predstavljaju
naiznačajniji izvor sredstava kojima se finansiraju firme. One prikupljaju depozite po
viđenju u novčane depozite .Iz ovih sredstava uz kombinaciju ročnosti odobravaju sveža
finansijska sredstva komitetentima. Druge depozitne institucije, uključuju štedne i
zajmovne institucije. Reč je o institucijama koje primarno obavljaju poslove sa
pojedincima, fizickim licima, uzimanjem štednih depozita i odobravanjem kredita. Od
80-tih godina banke su zbog. deregulacije i liberalizacije , te povećane konkurencije
počele da gube. udeo na tržištu i suočile su se sa tzv. "finansjskom fragilnošću “ – Pod
ovim pojmom se smatra pogoršanje kvaliteta imovine i smanjenja profitabilnosti.
Komercijalne banke se bave pružanjem sledećih usluga: otvaranjem depozitnih i štednih
uloga, odobravanjem komercijalnih kredita, pružanjem usluga plaćanja, gotovinskih
transfera, valutnih plaćanja,pružanjem usluga vezanih za medjunarodne obveznice i
garancije. Ove usluge sve više pružaju korišćenjem savremene tehnologije, putem
internet bankarstva, korporativnog elektronskog bankarstva, bankarstva preko mobilnih
telefona i sl.
Porast konkurencije je banke primorao da ulaze u druge poslove koji se ne smatraju
tradicionalno bankarskim poslovima, što se najbolje očituje u kvalitetu prihoda banke u
kojoj sve veći udeo imaju prihodi od taksa i komisija, a sve manje od kamatnih marži.

10.UNIVERZALNE BANKE

Naziv univerzalna banka ukazuje da se radi o banci koja se bavi svim vrstama bankarskih poslova, osim
emisionih poslova. Univerzalne banke spadaju u prve organizacione oblike banaka. Profit je bio osnovni
motiv za proširenje delatnosti banaka na veći broj bankarskih poslova. Sa razvojem finansijskih odnosa,
razvoj bankarstva je išao u pravcu specijaliziranih banaka. Univerzalne banke predstavljaju
nespecijalizirane banke (celovito posmatrano), putem kojih se ovladalo i sa nebankarskim sektorom
usluga.

11.Politika dividendi

Finansijsko odlučivanje podrazumeva i artikulisanje politike dividendi. U tom smislu koristi se dividend-payout
ratio, koji ukazuje na procenat prinosa kompanije placenog akcionarima u gotovini odnosno na nivo dobitka koji
moze da bude izvor finansiranja. Politika dividendi moze biti

aktivna i pasivna

. Neophodno je prvo utvrditi u

kojoj meri dividend- payout ratio maksimizira bogatstvo akcionara. Da bi se na to pitanje odgovorilo potrebno je
analizirati koja se politika dividendi vodi u kompaniji. Odnosno u kojoj meri se kompanija opredeljuje da zadrži
prihod koji je ostvaren, a u kojoj meri da deo ostvarenog prihoda procentualno izražen isplati akcionarima
dividende u gotovini. Ako je kompanija u fazi finansiranja invenstiranja kompanija će iznos dividendi koristiti

kako bi povećala imovinsku bazu u cilju lakšer finansiranja projekta. Ali ako je invensitranje zavrseno kompanija
će se opredeliti da prinos u gotovini distribuira akcionarima. Kada se raspravlja o politici dividende onda se
plaćanje u gotovini smatra kao pasivni rezidual. Ako u kompaniji postoji invensticiona poslovanja procenat
prinosa koji je isplaćen pribižiće se nuli, a ukoliko se kompanija odluči za stopostotnu isplatu dividendi
akcionarima ratio payout ce se kretati između 1 i 2.

12.Smisao i upotrebna vrednost prelomne tačke

Prelomna tačka je tačka presecanja ukupnih troškova i ukupnih prihoda.Ova tačka predstavlja tačku u kojoj pri
postojećim operacionim troškovima se ostvaruje prihod, koji u potpunosti prikriva troškove i u kojoj nema
ostvarenja profita.

Prelomna tačka za proizvodnju

EBIT=P(Q)-V(Q)-VC= Q(P-V)-FC gde je:

EBIT-prihod pre plaćanja kamate i poreza

P-cena po jedinici proizvoda

V-varibijalni troškovi

(P-V)-margina jediničnog doprinosa

Q-količina(jedinica)proizvedena ili prodata

FC-fiksni troškovi

Kada je EBIT=0 Qbe= FC/(P-V)

Prelomna tačka za prodaju

Sbe=FC+VC

Sbe-prelomna tačka prodajnog prihoda

FC-fiksni troškovi

Vbe- ukupni varibijalni troškovi

Ova jednačina sadrži dve nepoznate s toga jednačina mora da se reanžira i dobija se:

Sbe= FC/(1-(VC/S))

13.Stepen operacionog levridža

Kvantitativna mera osetljivosti operacionog profita kompanije na promene u proizvodnji (autputu) ili prodajama
je stepen operacionog levridža DOL. DOL predstavlja procentualnu promenu u operacionom profitu kada dođe do
povećanja odnosno promena u proizvodnji ili prodajama, koje uzrukuju i promene u profitu.

DOL=

procentualna promena u operacionom profitu (EBIT)

17.Spajanje i pripajanje (M&A)

Transakcije spajanja i pripajanja nastaju u talasima. Najznačajnije su bile 60-tih i 70-tih godina, odnosno 90-tih
godina prošlog veka i najnoviji početkom ovog veka.

M&A može da bude horizontalan kada dolazi do pripajanja kompanija iz iste poslovne linije, vertikalan kada je
reč o pripajanju kompanija iz različitih faza proizvodnje i u formi konglomerata kada se spajaju i pripajaju
kompanije u različitim poslovnim delatnostima.Motivi M&A mogu da se podele na finansijske i nefinansijske.
Finansijski   su   poboljšanje   finansijske   pozicije,   obezbeđenje   željenog   portfolio   efekta,lakši   angažman   velikih
investicionih bankara....

Nefinansijske se nalaze u želji da se poboljšaju menadžerske i marketinške mogućnosti ili pripajanje proizvoda.

18.Pravilo72

Podelite broj 72 sa kamatnom stopom da biste utvrdili broj godina koji vam je potreban da bi ste udvostručili
vrednost sopstvenog novca. Ako je kamatna stopa 4%. Da bi se vas oročeni depozit udvostručio potrebno je 18
godina. Ako je kamatna stopa 6% onda je taj broj godina 12, ako je 9% onda je osam godina.Iz tablica se se
takođe može utvrditi valjanost ovog pravila.

19.Z-sctore

E.Altman je konstruisao model koji može da ukaže na finansijsko zdravlje kompanije odnosno na projektovanje
eventualnog njenog bankrotstva.

Model Altman se temelji na sl jednačini:

Z= X1+X2+X3+X4+X5 gde je

Z-diskriminaciona sctore funkcija za kompaniju

X1-neto obrtni kapital /ukupna imovina(%)

X2-zadržani profit/ukupna aktiva(%)

X3-EBIT/ukupna aktiva(%)

X4-tržišna vrednost ukupnog vlasničkog kapitala/ knjigovodstvena vrednost ukupnog zaduženja

X5-prodaja/ukupna imovina

Ako je Zsctore oko 2,675 kompanija se ocenjuje da je finansijski zdrava. Ako je Zsctore ispod ove vrednosti
može se očekivati da će kompanija bankrotirati.

20.Buduća vrednost i prosta vrednost i složena kamatna stopa

Da li je bolje imati 2000e

danas ili za 10 godina?svako će odg da je bolje imati odnosnu svotu novca danas jer se zna šta ona vredi i šta se
za nju može kupiti. Međutim kada se ta svota novca poseduje ona može da bude plasirana i da se od tog plasmana
ostvaruje i odgovarajući prinos.